Муслимански злочини над Србима!





















МУСЛИМАНСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са злочинима над србским народом у које су учинили припадници цивилних, (пара)војних и полицијских структура током 20. вијека.

Црна Гора, Рашка, Босна и Херцеговина су од стољећима настањена Србима, о чему говоре бројни културно-историјски споменици још из доба Средњег вијека. Штавише и средњовијековном државом Босном управљала је србска династија Котроманића... А прије њих су Немањићи градили бројне православне манастире и цркве по Босни и Херцеговини (манастир Озрен 1284. године, манастир Крупа на Врбасу 1288. године, манастир Тврдош 1277. године итд). Област Старог Раса је територија одакле је основана прва србска држава и подизане православне цркве у 11. вијеку.

Средином 15. вијека у ове крајеве долазе Турци Османлије, који су продрли на Балканско полуострво из Мале Азије, покоравајући све хришћанске народе и државе: Византију, Бугарску, Србију, Црну Гору, Босну... Они су донијели исламску религију и почели да граде џамије. Хришћани су тако били у полуробовском пожају, док су турске аге и паше спроводили терор и страховладу невиђених размјера: Прва брачна ноћ, Трећина приноса, Данак у крви и др.

Турци су са својим крвавим походима ишли све до Беча, гдје су поражени у два наврата: 1529. и 1683. године и од тада су у константном повлачењу. Многи Срби из Старе Србије и Босне не могавши трпити зулум одлазили су у Хазбуршку монархију, гдје је уз границу са Турском  Бечки двор формирао Војну Крајину, од пребеглих Срба. Они Срби који су остајали често су дизали устанке против Турака (Невесињска пушка и др.)

Карађорђе Петровић је у Шумадији почетком 19. вијека повео србску националну револуцију за ослобађање од вишевијековног турског робства. Тако је он са својим устаницима 1809. године ослободио за кратко сјевероисточне дијелове Босне. Од његова имена многе турске паше су дрхтале. Како је Први устанак пропао 1813. године, тако је двије године касније Милош Обреновић повео Други устанак, што је резултовало стварањем Кнежевине Србије. У то вријеме Босном и Херцеговином су суверено управљале турске паше, гдје је владао феудални систем.

На Берлинском конгресу јула 1878. године Велике силе (Француска, Енглеска и Русија) су признале државност Црној Гори и Србији, док је Аустроугарска добила право да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину и да је присвоји посље 30 година. Аустријанци су наставили  терор према србском православном живљу, што је резултирало оснивање револуционарне организације Млада Босна, чији су чланови на Видовдан 1914. године у Сарајеву извршили атентат са Франца Фердинанда, аустријског надвојводу и престолонасљедника.

Аустроугарска је оптужила Краљевину Србију за умјешаност у атентат и напала је августа 1914. године чиме је започео Први свјетски рат. Срби у Босни и Херцеговини су се први нашли на удару, тако што су убијани, пљачкани или пак одвођени у концентрационе логоре: Добој, Арад, Јиндриховице, Нежидер и др. Многи босанско-херцеговачки Срби су не желећи да служе германској царевини бјежали су према Србији и јављали се у србску војску.

Крајем Великог рата, Аустроугарска се распала, а србска војска је у свом побједоносном јуришу са Солунског фронта јесени 1918. године ослободила све јужнославенске народе до Алпа. Сарајево је ослободила Друга армија, под командом Војводе Степе Степановића 9. новембра 1918. године. Формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је унутрашњом политиком била подијељњна на бановине.

Њемачка, Италија и њихови сателити (Бугарска, Мађарска, Албанија, Румунија...) су 6. априла 1941. године напали Краљевину Југославију и раскомадали је. Највећи дио је припао усташкој Независној Држави Хрватској, гдје је потпала и Босна и Херцеговина. Хрватске и муслиманске усташе су током 1941-1945 починиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Осниовали су бројне концентрационе логоре (Стара Градишка, Јасеновац, Јадовно, Даница и др.), палили су и пљачкали православне цркве, а исто тако у Босни и Херцеговини су почињени стравични злочини  над Србима у Пребиловцима, Старом Броду, Драксенћу, Бихаћу, Дракулићу и др.

У Босни и Херцеговини током Другог свјетеког рата одржана су два засједања АВНОЈ-а, прво у Бихаћу новембра 1942. а онда и у Јајцу новембра 1943. године. Ту су комунистички делегати својим одлукама разбијали србски национални корпус.

Партизани су успјели да истјерају усташе у мају 1945. године, док су комунисти извели социјалистичку револуцију. С тим да послијератне комунистичке власти су забрањивале приче о злочинима над Србима и прогањале свакога ко је јавно причао о томе. Друга Југославија је била саграђена на идеалима братства и јединства, а Босна и Херцеговина је постала једна од федералних јединица.

Један од каснијих вођа муслиманског народа у БиХ, Алија Изетбеговић је 1970. године објавио своје дјело Исламска декларација, шовинистички програм радикалног ислама, због чега је касније хапшен и затваран.

Почетком 1990. године у СФРЈ је промијњен друштвено-политички систем, односно уведено је вишестраначије посље 45 година. У Босни и Херцеговини су побиједиле националне опције, односно муслимани су имали своју странку СДА, Срби су имали СДС, а Хрвати странку ХДЗ... Муслимани и Хрвати су имали сличне циљеве, односно жељели су да СР Босна и Херцеговина постане суверена држава, ван СФРЈ. Они су у јесен 1991. године почели илегално наоружавање преко странака и формирање паравојних јединица (Патриотска Лига, Зелене Беретке, Хрватско Вијеће Одбране, Хрватске Одбрамбене Снаге...).

Са друге стране Срби су вјеровали да ће их савезна војска ЈНА заштити. Србски посланици су у Сарајеву 9. јануара 1992. године прогласили Србску Републику Босну и Херцеговину, која остаје дио (треће) Југославије.

Дана 29. фебруара 1992. године у БиХ је спроведен референдум гдје се 62,40% бирача изјаснило за независност БиХ, што је према Уставу било недовољно тј. морало је преко двије трећине. Већ 1. марта 1992. у Сарајеву је Рамиз Делалић Ћело, сарајевски криминалац са сардницима убио србског свата на Башчаршији, што је најавило крвави рат. Војне снаге Републике Хрватске су 26. марта 1992. године направиле покољ у Сијековцу, код Босанског Брода, али и на Купресу 3. априла 1992. године.

Муслимански екстремисти су напали колону возила ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, у Сарајеву, која се у складу са договором муслиманског Предсједништва БиХ и Команде Друге армијске области ЈНА о мирном извлачењу. Сличан масакр је направљен у Тузли 15. маја 1992. године...

Током 1992-1995 босански муслимани и Хрвати су углавном ратовали против Срба, који су контролисали двије трећине Босне и Херцеговине. Они су оснивали концентрационе логоре, од којих су најпознатији: Дретељ, Мусала, Силос, Челебићи, Орашје, Оџак, Сребреница, Горажде и др. Исто тако направљени су стравични злочини над Србима у Сребреници и околини, Сарајеву, Мостару, Брчком, Оџаку, Дервенти, Лијевну, Чапљини, Коњицу, Зеници, Сердарима, Фочи, Високом и др. 

НАТО авијација се умјешала 30. августа 1995. године тако што је бомбардовала положаје Срба у Босни, што је касније помогло хрватским и муслиманским снагама да освоје добар дио територија: Озрен, Петровац, Сански Мост, Кључ и др. А Војска Републике Србске је ослободила Сребреницу и Жепу јула 1995. године.

Босанско-херцеговачки рат је окончан у Дејтону 21. новембра 1995. године, тако што су делегације три народа потписале споразум: муслиманска (представник Алија Изетбеговић), хрватска (представник Фрањо Туђман) и србска (представник Слободан Милошевић). Према том споразуму пет сарајевских општина: Илиџа, Вогошћа, Хаџићи, Илијаш и Грбавица  је припало муслиманско-хрватској федерацији, док су Шипово и Мркоњић Град враћени у Републику Србску. У фебруару и марту 1996. године око 150.000 Срба Сарајлија је напустило свој завичај...

Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.


Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:



Наслов Прегледa Гласова
Алија Изетбеговић 695946
Аргументи за демистификацију Сребренице 168951
Башчаршија 1992 1050567
Битка за Возућу 1992-1995 4495147
Битка: Коридор живота 9955129
Бихаћ 912917
Бодериште 1993 448610
Божић у Кравици - 20 година касније 8265
Босански Брод 1992 790971
Босна и Херцеговина 1992-1997 1510
Бошко и Адмира 1993 673574
Бранислав Вучетић 649263
Вељко Грујић: Три дaнa сa дрвeтa глeдaо сам зло 41025
Виктор Бубањ 7675
Глођанско брдо 1992 2945
Две (забрањене) приче о Сарајеву 239322
Дјеца 11165
Дневник ратног хирурга 594215
Добровољачка 1992 18017105
Доља Лијеска 1992 790
Досије Сребреница 297016
Егзодус поново 202220
Заборављени геноцид у Сарајеву 118615
Знаш мене 414839
И Бог је заплакао над Босном 311739
Имajу ли убиjeнa српскa дјeцa Сaрajeвa прaво нa спомeник? 199715
Интервју са Ланетом Бандићем: Страдање Срба у Сарајеву 272419
Интервју са Цветком Ристићем, дечаком коме је Орић побио породицу у Скеланима 16140770
Исповијест Чеде Продића, бившег заточеника логора Пољ 26910
Истинита Сребреница 47851
Јама Казани 385010
Јаук 176610
Јелена '93 396755
Јошаница 1992 9324100
Како је 2004. настао "извештај" о Сребреници 9035
Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995 27002
Кравица 1993 924055
Крици и опомена 167210
Кукавице 1992 819125
Купрес 1992 16630103
Лешинарење Сребренице 360034
Љуби брата 31055
Мајка 302515
Мирјана 30915
Мирјана Драгичевић 1365670
Мјесто злочина 17805
Мушан Топаловић 923880
На Дрини гробница 370152
Најмање 104 српске масовне гробнице у БиХ 1992-1995 8950
Намерна Сила 1995 675332
Насер Орић 9865118
Наташа и Милица 1995 1160692
Обиљежавање 22. годишњице Сарајевског егзодуса у Бијељини 102910
Обиљежен Дан несталих Срба у Сарајевско-Романијском региону 95510
Од логора до логора - Црна Лора 25626
Оџак 461143
Парастос на Палама за борце ВРС погинуле на Требевићу 94910
Парастос у Кравици 2018: Правда недостижна за жртве божићног пира 9905
Парастос у Скеланима код Сребренице биће 16.01.2018 120010
Парастос у Скеланима код Сребренице биће 16.01.2020 3145
Поникве 1993 156820
Породица Јовановић 1993 2755
Породица Ристовић 1992 329817
Породице жртава из Добровољачке не одустају од борбе 95610
Потврђена оптужница за злочине над Србима у Чемерну 191610
Пофалићи - Некад Било 19055
Пофалићи 1992 6484
Преживјела сам, идем кући 228234
Преминула Добрина Продановић из Сребренице 9880
ПРОГОН И УБИСТВА САРАЈЕВСКИХ ЉЕКАРА 1992-1996 1245496
Прогон Срба из Средње Босне 305722
Пут у Сребреницу (или Братунац) 192612
Раде Рогић 908974
Разбуђивање: Триптих о голготи Срба 4175
Рамиз Делалић 609721
Расизам за српске жртве Сребренице 118825
Ратно Сарајево - Логори за Србе 1992-1995 151620
Република Српска 315510
Сарајево - логори за Србе 27210
Сарајево 1941 11255
Сарајево и за парастос небезбедно 10075
Сарајевска Голгота 12446104
Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини над Србима 163022
Сарајевски аушвиц (1335 дана) 103810
Сећање на живот и егзодус са Грбавице у Сарајеву 163537
Сећање на сарајевски злочин: Крваво мајско јутро у Пофалићима 9324222
Сећање Срба на муслиманске зулуме под командом Насера Орића 290211
Сефер Халиловић 3405
Силос 1002190
Скелани 1993 71310
Слађана Кобас 495920
Слободан Стојановић 764810
Служен парастос за 90 погинулих бораца Касиндолског батаљона ВРС у Источном Сарајеву 8305
Случај Добровољачка улица: Била је то порука Србима шта их чека у независној БиХ 10890
Спавам на мјесту покоља 29265
Србе на врбе у Илијашу 11110
Срби у Сребреници:Забоден нам је нож у рањено срце 246625
Сребреница - издани град 16305
Сребреницо, испричај истину свету: Размножавање жртава 10625
Сребреничке жртве 549282
Српска стратишта Сарајева 1992-1995 286529
СРПСКЕ ЖРТВЕ У БОСАНСКОМ ПАКЛУ 1992-1995 551520
Страхиња Живак 575353
Трново 92 426026
Тузланска колона 1992 1788877
У Залазју обележено 23 године од крвавог Петровдана у сребреничким селима 11984
У муслиманском логору Силос смршао 50 килограма 11220
Ураган 1995 1201120
Фочанска Јабука 1992 1226643
Хроника злочина над Србима у Босни и Херцеговини 1992-1995 432943
Хроника злочина у Босни и Херцеговини 1992-1995 393726
Чардак 1992 2340
Чемерно 1992 839520
Шта каже анекта о сребреничкој резолуцији 175027


Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.
























Skip Navigation Links