Муслимански злочини над Србима!





















МУСЛИМАНСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са муслиманским злочинима над србским народом које су учинили припадници цивилних, (пара)војних и полицијских структура током 20. вијека.

Црна Гора, Рашка, Босна и Херцеговина су од стољећима настањена Србима, о чему говоре бројни културно-историјски споменици још из доба Средњег вијека. Штавише и средњовијековном државом Босном управљала је србска династија Котроманића... А прије њих су Немањићи градили бројне православне манастире и цркве по Босни и Херцеговини (манастир Озрен 1284. године, манастир Крупа на Врбасу 1288. године, манастир Тврдош 1277. године итд). Област Старог Раса је територија одакле је основана прва србска држава и подизане православне цркве у 11. вијеку.

Средином 15. вијека у ове крајеве долазе Турци Османлије, који су продрли на Балканско полуострво из Мале Азије, покоравајући све хришћанске народе и државе: Византију, Бугарску, Србију, Црну Гору, Босну... Они су донијели исламску религију и почели да граде џамије. Хришћани су тако били у полуробовском пожају, док су турске аге и паше спроводили терор и страховладу невиђених размјера: Прва брачна ноћ, Трећина приноса, Данак у крви и др.

Турци су са својим крвавим походима ишли све до Беча, гдје су поражени у два наврата: 1529. и 1683. године и од тада су у константном повлачењу. Многи Срби из Старе Србије и Босне не могавши трпити зулум одлазили су у Хазбуршку монархију, гдје је уз границу са Турском  Бечки двор формирао Војну Крајину, од придошлих Срба. Они Срби који су остајали често су дизали устанке против Турака (Невесињска пушка и др.)

Карађорђе Петровић је у Шумадији почетком 19. вијека повео србску националну револуцију за ослобађање од вишевијековног турског робства. Тако је он са својим устаницима 1809. године ослободио за кратко сјевероисточне дијелове Босне. Од његова имена многе турске паше су дрхтале. Како је Први устанак пропао 1813. године, тако је двије године касније Милош Обреновић повео Други устанак, што је резултовало стварањем Кнежевине Србије. У то вријеме Босном и Херцеговином су суверено управљале турске паше, гдје је владао феудални систем.

На Берлинском конгресу јула 1878. године Велике силе (Француска, Енглеска и Русија) су признале државност Црној Гори и Србији, док је Аустроугарска добила право да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину и да је присвоји посље 30 година. Аустријанци су наставили  терор према србском православном живљу, што је резултирало оснивање револуционарне организације Млада Босна, чији су чланови на Видовдан 1914. године у Сарајеву извршили атентат са Франца Фердинанда, аустријског надвојводу и престолонасљедника.

Аустроугарска је оптужила Краљевину Србију за умјешаност у атентат и напала је августа 1914. године чиме је започео Први свјетски рат. Срби у Босни и Херцеговини су се први нашли на удару, тако што су убијани, пљачкани или пак одвођени у концентрационе логоре: Добој, Арад, Јиндриховице, Нежидер и др. Многи босанско-херцеговачки Срби су не желећи да служе германској царевини бјежали су према Србији и јављали се у србску војску.

Крајем Великог рата, Аустроугарска се распала, а србска војска је у свом побједоносном јуришу са Солунског фронта јесени 1918. године ослободила све јужнославенске народе до Алпа. Сарајево је ослободила Друга армија, под командом Војводе Степе Степановића 9. новембра 1918. године. Формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је унутрашњом политиком била подијељњна на бановине.

Њемачка, Италија и њихови сателити (Бугарска, Мађарска, Албанија, Румунија...) су 6. априла 1941. године напали Краљевину Југославију и раскомадали је. Највећи дио је припао усташкој Независној Држави Хрватској, гдје је потпала и Босна и Херцеговина. Хрватске и муслиманске усташе су током 1941-1945 починиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Оснивали су бројне концентрационе логоре (Стара Градишка, Јасеновац, Јадовно, Даница, Крушћица и др.), палили су и пљачкали православне цркве, а исто тако у Босни и Херцеговини су почињени стравични злочини  над Србима у Пребиловцима, Старом Броду, Драксенћу, Бихаћу, Дракулићу, Мехином Стању, Шушњару  и др.

У Босни и Херцеговини током Другог свјетеког рата одржана су два засједања АВНОЈ-а, прво у Бихаћу новембра 1942. а онда и у Јајцу новембра 1943. године. Ту су комунистички делегати својим одлукама разбијали србски национални корпус.

Партизани су успјели да истјерају усташе у мају 1945. године, док су комунисти извели социјалистичку револуцију. С тим да посљератне комунистичке власти су забрањивале приче о злочинима над Србима и прогањале свакога ко је јавно причао о томе. Друга Југославија је била саграђена на идеалима братства и јединства, а Босна и Херцеговина је постала једна од федералних јединица.

Један од каснијих вођа муслиманског народа у БиХ, Алија Изетбеговић је 1970. године објавио своје дјело Исламска декларација, шовинистички програм радикалног ислама, због чега је касније хапшен и затваран.

Почетком 1990. године у СФРЈ је промијњен друштвено-политички систем, односно уведено је вишестраначије посље 45 година. У Босни и Херцеговини су побиједиле националне опције, односно муслимани су имали своју странку СДА, Срби су имали СДС, а Хрвати странку ХДЗ... Муслимани и Хрвати су имали сличне циљеве, односно жељели су да СР Босна и Херцеговина постане суверена држава, ван СФРЈ. Они су у јесен 1991. године почели илегално наоружавање преко странака и формирање паравојних јединица (Патриотска Лига, Зелене Беретке, Хрватско Вијеће Одбране, Хрватске Одбрамбене Снаге...).

Са друге стране Срби су вјеровали да ће их савезна војска ЈНА заштити. Србски посланици су у Сарајеву 9. јануара 1992. године прогласили Србску Републику Босну и Херцеговину, која остаје дио (треће) Југославије.

Дана 29. фебруара 1992. године у БиХ је спроведен референдум гдје се 62,40% бирача изјаснило за независност БиХ, што је према Уставу било недовољно тј. морало је преко двије трећине. Већ 1. марта 1992. у Сарајеву је Рамиз Делалић Ћело, сарајевски криминалац са сарадницима убио србског свата на Башчаршији, што је најавило крвави рат. Војне снаге Републике Хрватске су 26. марта 1992. године направиле покољ у Сијековцу, код Босанског Брода, али и на Купресу 3. априла 1992. године.

Муслимански екстремисти су напали колону возила ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, у Сарајеву, која се у складу са договором муслиманског Предсједништва БиХ и Команде Друге армијске области ЈНА о мирном извлачењу. Сличан масакр је направљен у Тузли 15. маја 1992. године...

Током 1992-1995 босански муслимани и Хрвати су углавном ратовали против Срба, који су контролисали двије трећине Босне и Херцеговине. Они су оснивали концентрационе логоре, од којих су најпознатији: Дретељ, Мусала, Силос, Челебићи, Орашје, Оџак, Сребреница, Горажде и др. Исто тако направљени су стравични злочини над Србима у Сребреници и околини, Сарајеву, Мостару, Брчком, Оџаку, Дервенти, Лијевну, Чапљини, Коњицу, Зеници, Сердарима, Фочи, Високом и др. 

НАТО авијација се умјешала 30. августа 1995. године тако што је бомбардовала положаје Срба у Босни, што је касније помогло хрватским и муслиманским снагама да освоје добар дио територија: Озрен, Петровац, Сански Мост, Кључ и др. А Војска Републике Србске је ослободила Сребреницу и Жепу јула 1995. године.

Босанско-херцеговачки рат је окончан у Дејтону 21. новембра 1995. године, тако што су делегације три народа потписале споразум: муслиманска (представник Алија Изетбеговић), хрватска (представник Фрањо Туђман) и србска (представник Слободан Милошевић). Према том споразуму пет сарајевских општина: Илиџа, Вогошћа, Хаџићи, Илијаш и Грбавица  је припало муслиманско-хрватској федерацији, док су Шипово и Мркоњић Град враћени у Републику Србску. У фебруару и марту 1996. године око 150.000 Срба Сарајлија је напустило свој завичај...

Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживјелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.


Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:



Наслов Прегледa Гласова
Алија Изетбеговић 751451
Битка за Возућу 1992-1995 4830160
Бихаћ 962025
Бјеловац 1992 901955
Божана Делић 421532
Бошко и Адмира 1993 807184
Брадина 1992 1255766
Бреза 1992-1995 1760
Вељко Грујић: Три дaнa сa дрвeтa глeдaо сам зло 60829
Виктор Бубањ 149115
Глођанско брдо 1992 4965
Горажданске жртве 860
Гораждански злочинци 1240
Горажде 1992-1994 111220
Дјеца 12945
Добровољачка 1992 19260115
Доња Лијеска 1992 2370
Знаш мене 437139
И Бог је заплакао над Босном 329739
И крв је горјела 222010
Исповијест Чеде Продића, бившег заточеника логора Пољ 44810
Јама Казани 418610
Јаук 196810
Јелена '93 426355
Јошаница 1992 9809100
Како су Ристићи срушили мит о ткз. Босанском геноциду у Америци 6918150
Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995 28665
Корићка јама 1941 303245
Кукавице 1992 847525
Љуби брата 33605
Миодраг Вукмирица: Горео сам у возилу Тузланске колоне 95414
Мучeници Придворaчкe jaмe конaчно ћe имaти достоjно спомeн-обиљeжje 130
На Дрини гробница 391257
Најмање 104 српске масовне гробнице у БиХ 1992-1995 10540
Насер Орић 10392118
Одобрeно изручeњe злочинца Адема Костјеревца из САД у Босну 27410
Орашје 687547
Оџак 517843
Поникве 1993 209720
Породица Голубовић 1992 648210
Породица Јовановић 1993 4465
Потресна исповјест Славка Грабовца из Босанског Брода 2515
Пофалићи 1992 18819
Преживјела сам, идем кући 245134
Раде Рогић 990385
Разбуђивање: Триптих о голготи Срба 5625
Рупово Брдо 1992-1995 3020
Сjeћaш ли сe мeнe у ропству 700
Са сарајевских гробаља уклањају 13 000 српских гробова, а кости спаљују 12071
Сакиб Махмуљин 250
Сарајевски Казани још чекају ексхумацију 4225
Сећање на убиство војника ЈНА на сарајевском Бистрику 20. априла 1992 7545
Сефер Халиловић 5945
Силос 1086195
Слободан Стојановић 791710
Судити или не судити (2) 385215
Терор над Србима у Горажду 3129
Тузланска колона 1992 21353110
Ураган 1995 1232020
Фочанска Јабука 1992 1262248
Хроника злочина над Србима у Босни и Херцеговини 1992-1995 466543
Хроника злочина у Босни и Херцеговини 1992-1995 414126
Чардак 1992 7839
Челебићи 1235487


Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.




























Skip Navigation Links