Муслимански злочини над Србима!





















ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ



Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са злочинима над србским народом у Босни и Херцеговини у посљедњој деценији 20. вијека.

Босна и Херцеговина је од стољећима настањена Србима, о чему говоре бројни културно-историјски споменици још из доба Средњег вијека. Штавише, и средњовијековном државом Босном управљала је србска династија Котроманића... А прије њих су Немањићи градили бројне православне манастире и цркве по Босни и Херцеговини (манастир Озрен 1284. године, манастир Крупа на Врбасу 1288. године, манастир Тврдош 1277. године итд).

Средином 15. вијека у ове крајеве долазе Турци Османлије, који су продрли на Балканско полуострво из Мале Азије, покоравајући све хришћанске народе и државе: Византију, Бугарску, Србију, Црну Гору, Босну... Они су донијели исламску религију и почели да граде џамије. Хришћани су тако били у полуробовском пожају, док су турске аге и паше спроводили терор и страховладу невиђених размјера: Прва брачна ноћ, Трећина приноса, Данак у крви и др.

Турци су са својим крвавим походима ишли све до Беча, гдје су поражени у два наврата: 1529. и 1683. године и од тада су у константном повлачењу. Многи Срби из Старе Србије и Босне не могавши трпити зулум одлазили су у Хазбуршку монархију, гдје је уз границу са Турском формирана Војна Крајина, од пребеглих Срба. Они Срби који су остајали често су дизали устанке против Турака (Невесињска пушка и др.)

Карађорђе Петровић је у Шумадији почетком 19. вијека повео србску националну револуцију за ослобађање од вишевијековног турског робства. Тако је он са својим устаницима 1809. године ослободио за кратко сјевероисточне дијелове Босне. Од његова имена многе турске паше су дрхтале. Како је Први устанак пропао 1813. године, тако је дије године касније Милош Обреновић повео Други устанак, што је резултовало стварањем Кнежевине Србије. У то вријеме Босном и Херцеговином су суверено управљале турске паше, гдје је владао феудални систем.

На Берлинском конгресу јула 1878. године Велике силе (Француска, Велика Британија и Русија) су признале државност Црној Гори и Србији, док је Аустроугарска добила право да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину и да је присвоји посље 30 година. Аустријанци су наставили са терором према србском православном живљу, што је резултирало оснивање револуционарне организације Млада Босна, чији су чланови на Видовдан 1914. године у Сарајеву извршили атентат са Франца Фердинанда, аустријског надвојводу и престолонаследника.

Аустроугарска је оптужила Краљевину Србију за умјешаност у атентат и напала је августа 1914. године чиме је започео Први свјетски рат. Срби у Босни и Херцеговини су се први нашли на удару, тако што су убијани, пљачкани или пак одвођени у концентрационе логоре: Добој, Арад, Јиндриховице, Нежидер и др. Многи босанско-херцеговачки Срби су нежелећи да служе германској царевини бежали су према Србији, и јављали се у србску војску.

Крајем Великог рата, Аустроугарска се распала, а србска војска је у свом побједоносном јуришу са Солунског фронта јесени 1918. године ослободила све јужнославенске народе до Алпа. Сарајево је ослободила Друга армија, под командом Војводе Степе Степановића 9. новембра 1918. године. Формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је унутрашњом политиком била подијељњна на бановине.

Њемачка, Италија и њихови сателити (Бугарска, Мађарска, Албанија, Румунија...) су 6. априла 1941. године напали Краљевину Југославију и раскомадали је. Највећи дио је припао усташкој Независној Држави Хрватској, гдје је потпала и Босна и Херцеговина. Хрватске и муслиманске усташе су током 1941-1945 починиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Осниовали су концентрационе логоре (Стара Градишка, Јасеновац, Јадовно, Даница и др.), палили су и пљачкали православне цркве, а исто тако у Босни и Херцеговини су почињени стравични злочини  над Србима у Пребиловцима, Старом Броду, Драксенћу, Бихаћу, Дракулићу и др.

У Босни и Херцеговини током Другог свјетеког рата одржана су два засједања АВНОЈ-а, прво у Бихаћу новембра 1942. а онда и у Јајцу новембра 1943. године. Ту су комунистички делегати својим одлукама разбијали србски национални корпус.

Партизани су успјели да истјерају усташе у мају 1945. године, док су комунисти извели социјалистичку револуцију. С тим да послијератне комунистичке власти су забрањивале приче о злочинима над Србима и прогањале свакога ко је јавно причао о томе. Друга Југославија је била саграђена на идеалима Братства и јединства, а Босна и Херцеговина је постала једна од федералних јединица.

Један од каснијих вођа муслиманског народа у БиХ, Алија Изетбеговић је 1970. године објавио своје дјело Исламска декларација, шовинистички програм радикалног ислама, због чега је касније хапшен и затваран.

Почетком 1990. године у СФРЈ је промијњен друштвено-политички систем, односно уведено је вишестраначије посље 45 година. У Босни и Херцеговини су побиједиле националне опције, односно муслимани су имали своју странку СДА, Срби су имали СДС, а Хрвати странку ХДЗ... Муслимани и Хрвати су имали сличне циљеве, односно жељели су да СР Босна и Херцеговина постане суверена држава, ван СФРЈ. Они су у јесен 1991. године почели илегално наоружавање преко странака и формирање паравојних јединица (Патриотска Лига, Зелене Беретке, Хрватско Вијеће Одбране, Хрватске Одбрамбене Снаге...).

Са друге стране Срби су вјеровали да ће их савезна војска ЈНА заштити. Србски посланици су у Сарајеву 9. јануара 1992. године прогласили Србску Републику Босну и Херцеговину, која остаје дио (треће) Југославије.

Дана 29. фебруара 1992. године у БиХ је спроведен референдум гдје се 62,40% бирача изјаснило за независност БиХ, што је према Уставу било недовољно тј. морало је преко двије трећине. Већ 1. марта у Сарајеву је Рамиз Делалић Ћело са сардницима убио србског свата на Башчаршији, што је најавило крвави рат. Војне снаге Републике Хрватске су 26. марта 1992. године направиле покољ у Сијековцу, код Босанског Брода, али и на Купресу 3. априла 1992. године.

Муслимански екстремисти су напали колону возила ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, у Сарајеву, која се у складу са договором муслиманског Предсједништва БиХ и Команде Друге армијске области ЈНА о мирном извлачењу. Сличан масакр је направљен у Тузли 15. маја 1992. године...

Током 1992-1995 босански муслимани и Хрвати су углавном ратовали против Срба, који су контролисали двије трећине Босне и Херцеговине. Они су оснивали концентрационе логоре, од којих су најпознатији: Дретељ, Мусала, Силос, Челебићи, Орашје, Оџак, Сребреница, Горажде и др. Исто тако направљени су стравични злочини над Србима у Сребреници и околини, Сарајеву, Мостару, Брчком, Оџаку, Дервенти, Лијевну, Чапљини, Коњицу, Зеници, Сердарима, Фочи, Високом и др. 

НАТО авијација се умјешала 30. августа 1995. године тако што је бомбардовала положаје Срба у Босни, што је касније помогло хрватским и муслиманским снагама да освоје добар дио територија: Озрен, Петровац, Сански Мост, Кључ и др. А Војска Републике Србске је ослободила Сребреницу и Жепу јула 1995. године.

Босанско-херцеговачки рат је окончан у Дејтону 21. новембра 1995. године, тако што су делегације три народа потписале споразум: муслиманска (представник Алија Изетбеговић), хрватска (представник Фрањо Туђман) и србска (представник Слободан Милошевић). Према том споразуму пет сарајевских општина: Илиџа, Вогошћа, Хаџићи, Илијаш и Грбавица  је припало муслиманско-хрватској федерацији, док су Шипово и Мркоњић Град враћени у Републику Србску. У фебруару и марту 1996. године око 150.000 Срба Сарајлија је напустило свој завичај...

Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.


Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:



Наслов Прегледa Гласова
Алија Изетбеговић 573646
Аргументи за демистификацију Сребренице 130351
Башчаршија 1992 976667
Битка за Возућу 1992-1995 3968145
Битка: Коридор живота 9482129
Бодериште 1993 413610
Божић у Кравици - 20 година касније 5745
Босански Брод 1992 714971
Бошко и Адмира 1993 620269
Бранислав Вучетић 606963
Вељко Грујић: Три дaнa сa дрвeтa глeдaо сам зло 13325
Виктор Бубањ 1930
Две (забрањене) приче о Сарајеву 207417
Дјеца 8525
Дневник ратног хирурга 555915
Добровољачка 1992 17025105
Досије Сребреница 266316
Егзодус поново 176015
Заборављени геноцид у Сарајеву 91815
Записи из мостарске тамнице 227530
Знаш мене 379239
И Бог је заплакао над Босном 281039
Имajу ли убиjeнa српскa дјeцa Сaрajeвa прaво нa спомeник? 161915
Интервју са Ланетом Бандићем: Страдање Срба у Сарајеву 23869
Исповијест Чеде Продића, бившег заточеника логора Пољ 2810
Јама Казани 341310
Јаук 153910
Јелена '93 339850
Јошаница 1992 8165100
Како је 2004. настао "извештај" о Сребреници 6275
Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995 24282
Кравица 1993 827555
Крици и опомена 139810
Кукавице 1992 745920
Купрес 1992 15484103
Лешинарење Сребренице 329034
Љуби брата 27815
Мајка 271115
Мирјана 28145
Мирјана Драгичевић 1200670
Мјесто злочина 15635
Мушан Топаловић 806980
На Дрини гробница 342752
Најмање 104 српске масовне гробнице у БиХ 1992-1995 6340
Намерна Сила 1995 612322
Насер Орић 9074118
Наташа и Милица 1995 1104992
Обиљежавање 22. годишњице Сарајевског егзодуса у Бијељини 76310
Обиљежен Дан несталих Срба у Сарајевско-Романијском региону 70510
Оџак 416043
Парастос на Палама за борце ВРС погинуле на Требевићу 72210
Парастос у Кравици 2018: Правда недостижна за жртве божићног пира 7745
Парастос у Скеланима код Сребренице биће 16.01.2018 94210
Поникве 1993 123920
Породица Ристовић 1992 292217
Породице жртава из Добровољачке не одустају од борбе 72210
Потврђена оптужница за злочине над Србима у Чемерну 169310
Пофалићи - Некад Било 16405
Пофалићи 1992 1380
Преживјела сам, идем кући 200634
ПРОГОН И УБИСТВА САРАЈЕВСКИХ ЉЕКАРА 1992-1996 1144696
Прогон Срба из Средње Босне 277921
Пут у Сребреницу (или Братунац) 167112
Раде Рогић 802361
Разбуђивање: Триптих о голготи Срба 2385
Рамиз Делалић 522321
Расизам за српске жртве Сребренице 94425
Ратно Сарајево - Логори за Србе 1992-1995 118120
Република Српска 278110
Сарајево - логори за Србе 23720
Сарајево 1941 7005
Сарајево и за парастос небезбедно 7625
Сарајевска Голгота 11971104
Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини над Србима 138122
Сарајевски аушвиц (1335 дана) 52910
Сећање на сарајевски злочин: Крваво мајско јутро у Пофалићима 8783222
Сећање Срба на муслиманске зулуме под командом Насера Орића 261611
Силос 935375
Слађана Кобас 460420
Слободан Стојановић 71385
Служен парастос за 90 погинулих бораца Касиндолског батаљона ВРС у Источном Сарајеву 5965
Случај Добровољачка улица: Била је то порука Србима шта их чека у независној БиХ 8720
Спавам на мјесту покоља 26735
Србе на врбе у Илијашу 8490
Срби у Сребреници:Забоден нам је нож у рањено срце 219425
Сребреница - издани град 13875
Сребреницо, испричај истину свету: Размножавање жртава 8055
Сребреничке жртве 495782
Српска стратишта Сарајева 1992-1995 241729
СРПСКЕ ЖРТВЕ У БОСАНСКОМ ПАКЛУ 1992-1995 487020
Страхиња Живак 424423
Трново 92 394026
Тузланска колона 1992 1705077
У Залазју обележено 23 године од крвавог Петровдана у сребреничким селима 9394
У муслиманском логору Силос смршао 50 килограма 8760
Ураган 1995 1133920
Фочанска Јабука 1992 1142437
Хроника злочина над Србима у Босни и Херцеговини 1992-1995 392243
Хроника злочина у Босни и Херцеговини 1992-1995 362626
Чардак 1992 60
Чемерно 1992 781320
Шта каже анекта о сребреничкој резолуцији 151227


Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.























Skip Navigation Links