Злочин у Босанском Броду означава убиства и етничко чишћење србских цивила од марта до октобра 1992. године у Босанском Броду (на сјеверу Босне и Херцеговине), које су починиле хрватске оружане снаге у садејству са припадницима муслиманских паравојних јединица, а касније и муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине. 

По својој монструозности овај злочин над Србима цивилима представља један од најужаснијих призора виђен на просторима ратом захваћене Босне и Херцеговине 1990-их година. Злочини над србским цивилима никада нису адекватно процесуирани. Од суђења су направљене фарсе, а изречене казне суда према осуђенима биле су мале, што потврђује чињеницу да се Државни суд БиХ руга и правди и жртвама.

Хашки Трибунал није био заинтересован за процесуирање злочинаца, а Тужилаштво Босне и Херцеговине намјрено годинама одуговлачи са тим прдеметима.

Чак ни представници Европске уније у Босни и Херцеговини не притискају власти у Сарајеву да морају процесуирати злочинцe, иако их повеље на којима је ЕУ створена на то обавезују.

На подручју Босанског Брода, хрватске паравојне формације су имале 10 логора, гдје је било утамничено најмање 2.000 Срба... односно за осам мјесеци окупације у Босанском Броду је убијено најмање 500 Срба. Такође постоје основане сумње да су злочинци србским жртвама вадили органе и продавали на црном тржишту широм Европе, највише у Њемачкој.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996
ЗЛОДЈЕЛА	Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град Ледићи * Чардак * Босански Брод * Цинцар * Петровачка цеста Тигар * Киднаповање *  Дневник силовања *
ЛОГОРИ	Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала Расадник * Вогорац * Хелиодром * Мостар * Габела *
ЗЛОЧИНЦИ	Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра Младен Маркач * Добросав Парага * Валентин Ћорић * Брчански злочинци Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић Миљенко Филиповић * Миливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно * Мостар * Петар Зеленика Купрес * Нијаз Балтак * Пук Краљ Томислав *
ЖРТВЕ	Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо * Гламоч Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић Здравко Ковач * Слободан Иванишевић * Душан Вуковић * Милан Бојанић Лука Жужа *
ПУБЛИК.	Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина Побиј, покрсти и протјерај *

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.

Југославенска федерација 1974-1992

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

ЈНА је створена на традицији Титових партизана

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.

Југославенска шесторка мистерије

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живјели Срби, муслимани и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше, али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, он је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник Предсједништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још средином 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и вјерски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани радикалну исламску републику.

Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац у мјестима као што су: Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес, Драксенић...

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Прваци ХДЗ у Грудама 18. новембра 1991. проглашавају Херцег-Босну, хрватску парадржаву на тлу БиХ. Она је постојала током рата и циљ је био да се цијела БиХ интегрише у Хрватску, односно да се обнови НДХ. Имали су константно помоћ званичног Загреба и Туђмановог режима.

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици у Сарајеву проглашавају Републику србског народа у БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно Срби желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим. Ипак, земље ЕУ и САД им признају то.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији и то послије 10 дана.

Жозе Кутљеро из Португала

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили младожењиног оца Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција. У западним медијима овај догађај је лажиран, тј. реченео је да су Срби наводно пуцали на муслиманске сватове.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Ситуација у Босанском Броду

Општина Босански Брод према попису станивника из 1991. године је имала 34.138 становника од чега 13.993 (41%) Хрвата, 14.389 (42%) Срба, 4.088 (12%) муслимана, а 1.664 (5%) осталих.

Срби су почетком 1992. године били у страху да им се не понови геноцид из НДХ. Били су стално провоцирани и вријеђани од својих комшија муслимана и Хрвата. На послу су добијали отказе. Било им је ограничено кретање. Преко телефона су добијали пријетње и уцјене.

Хрватско-муслиманске војне снаге заједно са 108. бригадом Збора Народне Гарде Војске Републике Хрватске дана 3. марта 1992. су заузеле град Босански Брод, који је практично био окупиран, а локално србско становништво застрашивано, физички малтретирано и систематски пљачкано свакодневно у својим приватним кућама. На десетине Срба из општине Босански Брод је одвођено у логоре у Републику Хрватску, а и сам град Босански Брод је претворен у логор. То је био први пут да Хрватска врши отворену агресију према Босни и Херцеговини и остатку Југославије.

На мосту, који је спајао Босански Брод и Славонски Брод, почетком марта 1992. стављен је текст да је "Србима и псима забрањен прелаз". 

Чак и православне цркве су се нашле на удару хрватско-муслиманских снага. Срушено је православно гробље, а тотално је уништена црква Пресвете Богородице (подигнута 1890.), као и православна црква Огњене Марије, пљачкано је све што се може опљачкати од црквене имовине.

Срушен је и споменик жртвама фашизма из Другог свјетског рата, као и хероју НОР-а, Драги Видошевићу. Као и споменик Фрица Павлика, а срушен је и Јеврејски споменик у Тулеку.

 

НАЛОГОДАВЦИ

1. Анте Пркачин рођен 14. новембра 1953. у Славонском Броду, генерал ткз. Хрватског Вијећа Одбране и начелник Генералштаба ХОС.
    
2. Добросав Парага рођен 9. децембра 1960. у Загребу, оснивач командант Хрватских Окупаторских Снага и оснивач Хрватске странке права.

ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА

1. Нијаз Чаушевић звани Медо, командант Интервентног вода ХВО.
2. Марко Милош, рођен 1951.
3. Мирослав Копљар, рођен 1969.
4. Земир Ковачевић
5. Јосип Чичaк,
6. Нeџaд Омeровић,
7. Дeдо Одобaшић,
8. Блaжaн Кљajић, рођен 1967. године, командант 4. батаљона 101. бригаде ХВО.
9. Aнто Бритвa,
10. Алмаз Незировић
11. Индира Камерић, припадник 101. бригаде ХВО,
12. Никица Јозић Бритва, полицајац и СУП Босански Брод

 

ЗЛОЧИН У СИЈЕКОВЦУ

Хрватске оружане јединице су 26. марта 1992. године прешле преко ријеке Саве и са тамошњим муслиманско-хрватским снагама починиле злочин над србским цивилима у Сијековцу код Брода. У самом селу Сијековац, за само један сат убијено је деветоро одраслих и дјеце из србских породица Зечевић, Радановић, Милошевић и Тривић.

Европске вриједности: Дозвола за силовање Србкиња

Дио тих лешева хладњачом је одвезен и бачен у Саву, а запаљено је или уништено око петнаест кућа у власништву Срба.

Сљедећих дана хрватске и муслиманске оружане снаге су у Сијековцу убиле још 51 Србина, а укупно је убијено више од 70 Срба, док се девет и данас воде као нестали.

Хрватске оружане јединице су прво упале у кућу породице Зечевић. На лицу мјеста су убиле Јована Зечевића (72) и његове синове Милана, Васу и Петра. Убили су Луку Милошевића и његове синове Жељка и Драгана (17), затим Вида Радановића. Убили су такође и непокретног старца Срету Тривића. 

Тим за документовање ратног злочина Републике Србске, посједује документацију о убиствима србске дјеце на подручју Боснаског Брода. На основу изјава преживјелих свједока масакра у Сијековцу, постоје индиције да су дјеци пре ликвидације вађени органи који су затим илегално продавани широм Европе на црном тржишту, највише у Њемачкој.

Удружење за тражење несталих лица из Брода располаже подацима да је за време хрватске осмомесечне окупације Брода убијено чак 500 Срба.

Из више масовних гробница ексхумирана су тела 286 Срба, а за још толико се трага. Највећа гробница је ријека Сава. На подручју општине Босански Брод било је више од 10 логора за Србе, у којима су у највећем броју били заточени цивили: жене, дјеца и старци, укупно више од 2.000. Многи су касније одведени у друге логоре у Славонском Броду и Орашју. 

Јединице ХОС и тзв. Ханџар дивизије, којима је командовао Анте Пркачин пресрели су 4 аутобуса Рома који су 27. марта 1992. бјежали из Сребренице и Скелана, хтјели су ући у Хрватску. То им није дозвољено, већ су сви ликвидирани. То је послије рата свједочио Сакиб Балић припадник ХОС.

Свједочење Миља Зечевић:
„Знала сам да ће се нешто страшно догодити. Мој покојни муж тог дана је пошао на посао у Рафинерију, али није отишао. Вратиле су га комшије Хрвати и муслимани, који су тог дана поставили страже на свим улазима у село. Тог дана, око 17:00 часова село је било изложено страховитом бомбардовању. У подруму њихове куће склонио се већи број комшија Срба. Када је минобачачка паљба утихнула, у кућу Зечевића „банула“ је већа група бојовника Републике Хрватске. Међу њима сам препознала и наше комшије Хрвате и муслимане.

Били су у униформама Војске Републике Хрватске. Одмах су почели да псују и пријете да ће нас побити... Издвојили су мог мужа и одвели до оближњег стабла, за које су га свезали. Дошли су и по њу. Пријетили су да ће ме силовати, а онда полити бензином и запалити. Молила сам их да то не чине. Убили су најприје мога мужа. Нису поштедјели ни моје дјевере ни свекра. Ја сам остала жива, јер је један комшија Хрват рекао да жене не смију убијати." 

Осим Зечевића, хрватски војници убили су три члана породице Милошевић: оца и два сина, као и Марка Радановића и Срету Тривића који су изведени из подрума Зечевићеве куће, гдје су се сакрили од граната, као и још десет Срба. 

 

Србкиња Љубица Седлић је такође свједок зла које се у Сијековцу догодило 26. марта 1992. године. О томе казује овако:

"Ја сам видила злочин над породицом Зечевића. Сутрадан је моја кућа запаљена у којој је био непокретни супруг. Злочинци су викали: ,,Ово је Парагина војска и Анте Пркачина. Срби, упамтите нас!'' Мене и још пар комшија спровели су у ватрогасни дом у Сијековцу, а касније у логоре..."

 

ЗЛОЧИН У КРИЧАНОВУ

5. маја 1992. у селу Кричаново, које је већином насељено Хрватима, јединице муслиманске тзв. Армије БиХ и профашистичког ХОС у једној кући Жарка Томичевића, убијају хладним оружјем србске цивиле. А прије тога их пљачкају.

 

ЗЛОЧИН У ПЛОЈУ

8. до 12. маја 1992. јединице ХОС и муслиманске тзв. Армије БиХ упадају у село Плој и ту убијају већином старе и немоћне особе. Прво су им опљачкали имовину, а затим су им запалили куће.

Србске жртве су бацали у бунаре или су их остављали у запаљеним кућама.

 

ЗЛОЧИН У ЗБОРИШТУ

9. маја 1992. године, јединице ХОС и муслиманске тзв. Армије БиХ, заједно са локалним Хрватима жестоко ударају на србско село Збориште. Велику суровост Срби из Зборишта доживели су од својих комшија Хрвата.

Направљена је велика материјална штета, а уништавано је све што има везе са Православном црквом, Србима и Југославијом.

 

ЗЛОЧИН У ЛИЈЕШЋУ

11. маја 1992. нападнуто је највеће србско село у општини Босански Брод: Лијешће. Бројне хрватске и муслиманске снаге су напале ово велико село и коришћено је пуно оружја у убиствима Срба. Многи Срби су настрадали у својим кућама, а на десетине их је одведено у логоре. Црква Силазак Светог Духа, изграђена 1869. у селу Лијешће је срушена.

 

ЗЛОЧИН У ВРЕЛУ

12. маја 1992. у национално мјешаном селу Врела, у општини Брод, јединице муслиманске тзв. Армије БиХ, нападају искључиво Србе, који су убијани углавном хладним оружјем.

Многи су одведени у логоре, а њихова имовина је опљачкана. Православна црква у селу Врела, која је подигнута 1939. године, тада је срушена.

 

ЗЛОЧИН У КЛАКАРУ

13. маја 1992. у србска села Горњи и Доњи Клакар, и Винска, долазе хрватско-муслиманске снаге и врше велику пљачку, одвођење мештана у логоре, убијање цивила. Православна црква Св. Козме и Дамјана у Клакару је срушена и спаљена.

У Клакару је убијено 11 цивила, али је само 5 идентификовано. У Винској је убијено двоје старијих Срба, православна црква је уништена и спаљена, као и споменик борцима НОР-а. Имовина Срба из Винске је опљачкана.

 

УБИСТВО ПОРОДИЦЕ МАЧКИНКО

1. јуна 1992. у Босанском Броду у улици М. Тита бр. 117, убијена је породица Мачинка Бранка. А укупно за време окупације Босанског Брода убијено је више од 100 србских цивила.

 

УБИСТВО ПОРОДИЦЕ БАРДАК

17. августа 1992. у Босанском Броду, припадници муслиманске тзв. Армије БиХ свирепо убијају породицу Бардак, а имовину им пљачкају.

 

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ

Команда ткз. Хрватског Вијећа Одбране на подручју општине Босански Брод је формирала најмање 10 концентрационих логора за мучење и убијање Срба цивила. Ту је за седам мјесеци од марта до октобра 1992. године утамничено око 2.000 људи.

Локације логора у Босанском Броду биле су:

1. Срeдњошколски цeнтaр "Фриц Пaвлик"
2. Насеље Тулeк, склaдиштe Робнe кућe Бeогрaд
3. Мaгaцин грaђeвинског мaтeриjaлa прeдузeћa "ГИК"
4. Крндиja (нaспрaм вaтрогaсног домa)
5. Зграда кajaкашког клуба
6. Хaла чaрaпaнe "Боснa"
7. Згрaда Воjнe полициje /згрaдa бившe Jугобaнкe/
8. Грaдски стaдион ФК Полeтa
9. Згрaда општинe Босански Брод
10. Стaница милициje

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Свједок Славко Грабовац који је заробљен 30. марта 1992. године у Босанском Броду од припадника ХВО, каже овако:

''Скидaли су мe голог, удaрaли столицaмa, гaзили мe ногaмa, a имaли су и рaжaњ зa пробaдaњe тиjeлa. Нeџaд Омeровић ми je рaзбиjaо глaву о воjну кaсу...".

Славко Грабовац свједок пакла у Бос. Броду

Свједок Лазар Шљука, који је из Славонског Брода незаконито ухапшен и спроведен у Босански Брод, о томе казује слиједеће:

"Прво су нас предали Бритви у Дому полиције у Босанском Броду који нас је тукао пендреком. Послиje су нaс поново врaтили у стaру полициjску стaницу у Слaвонском Броду гдje сaм био 10 дaнa. Ja сaм прeтучeн првог дaнa кaдa сaм довeдeн. Хрвaтски воjници су нaс поjeдинaчно тукли, a нису бирaли нaчин нa коjи су то чинили. Осми дaн био сaм прeтучeн скоро нa смрт.

Измeђу остaлог, стaвљaли су нaм пушчaнe циjeви у устa. Мeђу њимa je било и муџaхeдинa коjи су хтjeли свe дa нaс побиjу, jeр смо прaвослaвци...

У пролазу сам видио како туку Брaнислaва Нaрића и Винка Околића."

 

Свjeдок Вид Вaсић изjaвио на суду о заробљавању у Босанском Броду овако:

"Зajeдно сa супругом и комшиjaмa ме зaробио 2. мaja 1992. годинe Блaжaн Кљajић са припадницима ХВО. Наредили су ми дa нa мосту, нa коjeм je вeћ било вeзaно зa огрaду нajмaњe 40 Србa, повeжeм jош 15 Срба зaробљeникa коjи су у мeђуврeмeну довeдeни. Били смо вeзaни вишe од двa сaтa и чeкaли aвионe коjи су трeбaли бомбaрдовaти мост, а ми смо били живи штит.

Нaдлeтjeлa су двa aвионa и бaцилa бомбe у близини мостa. Jeднa je пaлa тaко близу дa je моjу жeну зaтрпaо муљ. Тaдa смо сe сви одвeзaли и рaзбjeжaли, осим Рaткa Ковaчeвићa коjи je нaстрaдaо, jeр je био вeзaн жицом...

Нaкон тогa сви смо врaћeни у полициjску стaницу, пa пуштeни кућaмa. Послиje нeколико дaнa, по мене и моју жeну дошaо je Бритвa коjи нас je зa 5.000 марака прeбaцио у Слaвонски Брод, одaклe сам побјегао у Њeмaчку."

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Убијени србски цивили:

1.     Јово В. Зечевић, рођен 1920. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
2.     Васо Ј. Зечевић, рођен 1958. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
3.     Милан Ј. Зечевић, рођен 1950. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
4.     Петар Ј. Зечевић, рођен 1953. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
5.     Лука И. Милошевић, рођен 1943. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
6.     Драган Л. Милошевић, рођен 1974. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
7.     Жељко Л. Милошевић, рођен 1968. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
8.     Мирко В. Радовановић, рођен 1965. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
9.     Срето М. Тривић, рођен 1927. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
10.     Андрија П. Мартић, рођен 1935. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
11.     Момир А. Мартић, рођен 1961. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
12.     Душко М. Дујанић, рођен 1967. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
13.     Душко А. Милошевић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
14.     Ивица Ј. Шкварц, рођен 1971. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
15.     Недељко Н. Југовић, рођен 1944. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
16.     Драган Н. Југовић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
17.     Даринка В. Томичевић, рођена 1941. из села Кричаново, убијена 5. маја 1992.
18.     Ружа Д. Томичевић, рођена 1932. из села Кричаново, убијена 5. маја 1992.
19.     Недељко С. Томичевић, рођен 1935. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
20.     Драгутин С. Томичевић, рођен 1934. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
21.     Марко Т. Томичевић, рођен 1931. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
22.     Љубо Д. Гојковић, рођен 1928. из села Плој, убијен 8. маја 1992.
23.     Смиљана С. Гојковић, рођена 1947. из села Плој, убијена 8. маја 1992.
24.     Драгица И. Ивановић, рођена 1932. из села Плој, убијена 8. маја 1992.
25.     Јелица П. Ивановић, из села Плој, убијена 8. маја 1992.
26.     Тода А. Калабић, рођен 1921. из села Плој, убијен 8. маја 1992.
27.     Славко С. Калабић, рођен 1917. из села Плој, убијен 8. маја 1992.
28.     Јелка Петровић, рођена 1913. из села Плој, убијена 8. маја 1992.
29.     Симеуна В. Петровић, рођена 1913. из села Плој, убијена 8. маја 1992.
30.     Петар Ђ. Петровић, рођен 1912. из села Плој, убијен 8. маја 1992.
31.     Недељко С. Крушкоњић, 1925. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
32.     Андрија Л. Ћирић, 1943. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
33.     Стана Р. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
34.     Марија С. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
35.     Мара Ковачевић, из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
36.     Недељко С. Милошевић, из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
37.     Јован Д. Грабовац, 1943. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
38.     Богољуб Л. Ивановић, 1907. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
39.     Петар М. Ивановић, 1919. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
40.     Недељко М. Митрић, 1953. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
41.     Жељко У. Митрић, из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
42.     Анђа Ж. Пејчић, 1937. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
43.     Теодор Т. Пејчић, 1930. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
44.     Стоја С. Сријемац, 1913. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
45.     Драгиња Ж. Шукурма, 1945. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
46.     Ђука Л. Јаћимовић, 1914. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
47.     Милица П. Костић, 1957. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
48.     Николија А. Кузмановић, 1907. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
49.     Станоје Г. Маслић, 1932. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
50.     Глигор Ђ. Теодосић, 1926. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
51.     Јока Л. Топић, 1921. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
52.     Вељко З. Сријемац, 1933. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
53.     Петра З. Сријемац, 1930. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
54.     Миле Б. Лазић, 1944. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
55.     Милорад Ц. Лазић, 1941. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
56.     Босиљка Вујић, 1922. из села Врела, убијена 12. маја 1992.
57.     Жељко Л. Дуроњић, 1973. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
58.     Спасоје С. Дуроњић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.
59.     Јован Т. Ђукић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.
60.     Милојка Б. Лазукић, 1969. из села Врела, убијена 12. маја 1992.
61.     Петра Ј. Васић-Петрија, 1930. из Клакара, убијена 13. маја 1992.
62.     Бранко С. Васић, 1923. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
63.     Драгомир Л. Пајић, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
64.     Љеља Т. Пајић, 1907. из Клакара, убијена 13. маја 1992.
65.     Глигор С. Бардак, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
66.     Бошко Л. Марковић, 1923. из Винске, убијен 13. маја 1992.
67.     Бранко Л. Јовичић, 1929. из Винске, убијен 13. маја 1992.
68.     Рајко А. Јовичић, 1934. из Винске, убијен 13. маја 1992.
69.     Милева Р. Мачинко, 1926. из Босанског Брода, убијена 1. јуна 1992.
70.     Бранко М. Мачинко, 1922. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.
71.     Славко Б. Мачинко, 1957. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.
72.     Бранко П. Бардак - Чича, 1924. из Босанског Брода, убијен 17. августа 1992.
73.     Душанка У. Бардак, 1938. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.
74.     Госпава Стакић, 1915. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.
75.     Здравко Черек из Босанског Брода, пребијен до смрти 1. априла 1992.
76.  Ранко Ковачевић, убијен 2. маја 1992. тако што је завезан за мост као живи штит.

Заробљени и мучени Срби цивили:

1. Славко Грабовац, заробљен 30. марта 1992.
2. Лазар Шљука, заробљен 1. маја 1992.
3. Ранко Кушић, заробљен 1. маја 1992.
4. Вид Васић, заробљен 2. маја 1992.
5. Љубица Алексић, заробљена током маја 1992.

 

ОСЛОБОЂЕЊЕ

Када су муслиманско-хрватске снаге заузеле стратешке позиције у источном делу Босанске Посавине дошло је и до прекида везе западних србских земаља са Републиком Србијом. Тако су се Срби нашли у јако тешкој и неизвесној ситуацији. Било је питање опстанка.

Онда су у мају 1992. године почела тек рођена дјеца да умиру у бањалучком породилишту због недостатка лијекова и мединцинског материјала генерал Момир Талић командант 1. Крајишког корпуса ВРС издаје наређење за покретање Окупаторске акције "Коридор живота". У овој акцији учествовало је неколико јединица ВРС али и специјалне снаге Милиције РС Крајине.

Иако је коридор званично пробијен 26. јуна код Модриче, тек са ослобођењем Босанског Брода 6. октобра 1992. године спојени су источни и западни дијелови Србске Републике БиХ. Преко 410 србских бораца је уградило своје животе у ову акцију и темељ слободе, док их је око 1.500 било рањено.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

У многим местима Семберије и Босаснке Посавине мештани и породице жртава направили су споменике за своје најмилије које су пострадали током Отаџбинског рата.

Редовно се одржавају парастоси и помени за србске борце и жртве. То је пут и начин стварања културе сећања.

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

О злочину над Србима цивилима у Босанском Броду и околним селима 1992. постоје бројни докази. Комплетна документација везана за тај судски предмет је предата 22. маја 2002. године истражитељима Хашког трибунала, али су они тај предмет 2006. пребацили на босанско-херцеговачко Тужилаштво које се бави ратним злочинима у Босни и Херцеговини.

Најмерно се годинама врши опструкција већ годинама, тако да и Тужилаштво мали број осумњичених приводи правди, а Државни суд БиХ изриче срамно мале казне починиоцима доказаних злочина против човјечности. Ради се о томе да би велики број пресуда хрватско-муслиманским зликовцима промјенио мозаик рата у Босни и Херцеговини, гдје би се јасно видјело ко су кривци, а ко жртве.

Тек децембра 2010. године у Шведској је ухапшен Земир Ковачевић, бивши припадник 101. бригаде ХОС-а, на основу међународне потјернице, а 29. октобра 2011. године је изручен босанско-херцеговачком тужилаштву. Апелационо веће суда БиХ је 26. маја 2015. године у другостепеној пресуди, потврдило Ковачевићу пресуду од 10 година затвора за кривицу убиства (двоје) србских цивила, малтретирање, пљачку и терање на принудни рад.

Трагично мала казна за Алминка Исламовића

Ухапшен је Алминко Исламовић бивши припадник и командир вода Војне полиције ХВО и процесуиран 2018-2019, коме је у другостепеној пресуди изречена казна само 3 године затвора због нeчовeчног поступaњa према заробљеницима и отуђeњa имовинe цивилa србскe нaционaлности нa подручjу Босaнског Бродa. Али је ослобођен зa минирaњe и пaљeњe вeрских и културних спомeникa и србских кућa, јер наводно не постоје докази.

Ухапшена је и Индира Камерић, припадница 101. брдске бригаде ХВО, те  процесуриана 2015-2016. Она је у другостепеној пресуди Државног суда БиХ изречена пресуда на само 4 године робије зa злочинe почињeнe нaд Србима цивилимa у Босaнском Броду, учeствовaлa у психичком и физичком злостaвљaњу три особe зaточeнe током 1992. године у просториjaмa стaдионa “Полeт”.

Крајем децембра 2016. године Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу против Блажана Кљајића припадника ХВО за злочине против човјечности над србским цивилима у Босанском Броду од прољећа до јесени 1992. године. Прeмa нaводимa оптужницe, Кљajић je плaнирaо, судjeловaо, помaгaо, зaповиjeдaо и потицaо нeзaконито зaточeњe цивилa, убиjaњa, тe тjeлeсно и душeвно злостaвљaњe цивилa србскe нaционaлности. Оптужeн je зa кaзнeно дjeло рaтног злочинa против цивилног стaновништвa. Пресуда још није донесена.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О ратним злодјелима у Босанском Броду које су починиле хрватске и муслиманске паравојне формације почетком деведесетих година 20. стољећа данас има врло мало материјала, написаних књига.

Слађана Зарић је 2021. године урадила са својом екипом играно-документарни филм "Коридор 92" у коме је приказан један део ужаса који се стварно догађао у Посавини и како су србски војници извели једну од најславнијих операција у Отаџбинском рату деведесетих.

Врло мали број трибина, научних скупова и понеки округли сто је урађне са овом темом.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Босанском Броду 1992. године представљају само једну карику удруженог злочиначког подухвата који се на Србе обрушио током босанско-херцеговачког рата деведесетих година.

То је било вријеме када су муслимани и Хрвати били у савезу и борили се заједно против Срба, остварујући своје геноцине намјере. И једнима и другима је био циљ да остваре етничку и вјерску већину на том простору. Поред тога они су имали огромну помоћ цијеле западне хемисфере и арапског свијета, док Србима није помагао нико.

С обзиром да се и у 21. вијеку наставио тај тренд представљања Срба као главних криваца за све што се дешавало на бившем југославенском терену, тешко је вјеровати да ће сви извршиоци, организатори и налогодавци ратних злочина над Србима одговарати пред судовима правде.

Оцените нам овај чланак:

1

2

3

4

5