Документарни филм "Брчко - Мук и Јаук" је прича о удруженом подухвату муслиманско-хрватских војних снага у Босни и Херцеговини које су 14. септембра 1992. године око 14 сати напале села око града Брчко.

Припадници ткз. Хрватског Вијећа Одбране и ткз. Хрватских Одбрамбених Снага, као и ткз. Патриотске Лиге из Брчког су имале помоћ војних јединица из других региона, па су напали прво село Буквик, а затим околних 19 брчанских села. То је извела 108. брчанска бригада, под командом Рамиза Кљакића.

Прстен некад доброг комшилука претворијо се у омчу која стеже. Из муслиманских села: Брка, Паланка, Горњи Рахић, Маоча, Бијела, Горња и Доња Скакава, Сеоњак, Улица, Приједор, Зовик... стиже смрт.

Становници србског села Буквик су одведени у околна муслиманска села на мучење, силовања, у логоре... док су џелати опљачлали, срушили и попалили најмање 330 кућа и помоћних објеката у Буквику. Тако је протјерано више од 5.500 Срба. За два дана 14. и 15. септембра 1992. из 19 брчански села уништено и спаљено је више од 5.000 кућа. Срушена је и православна црква Св. Илије у селу Витановићи, подигнута 1893. године, више пута у ратовима рушена и паљена.

Након три недјеље договорена је размјена заробљеника између србске и муслиманске стране, гдје су прво изашли болесни и старци, њих 20. Осталих 1.440 заробљеника је остало у логорима још 10 мјесеци. Касније 1993. године дошло је и до размјене мртвих. Нови србски мученици су сахрањени су на православном гробљу у Брчком, њих 61 сахрањени су уз највише почасти. Преживјелима су остале тешке менталне и физичке посљедице.

У канцеларији Хашког Трибунала у Бања Луци, главној тужитељки Карли Дел Понте, предате су 31. маја 2004. године изјаве више од 300 свједока. Међутим, пошто Хаг не занимају србске жртве, онда нико није оптужен за злочине који су почињени средином септембра 1992. у селима око Брчког.

Аутор филма: Дејан Ђурковић