Посла ми другар линк једног трећеразредног портала, односно сајта једне ткз. Телевизије, где се из наслова јасно види о каквој пропаганди је реч.

Наиме, у наслову пише "Мапа српске срамоте: 308 локација на којима се налазе мурали Ратка Младића по Србији". Нисам му писао подужи одговор, већ сам му поставио питање:

- "Које су њихове квалификације да одређују шта је срамота???".

И заиста, ставих прст на чело.

Последњих 20-30 година новинари често себи узимају за право да се баве овим стварима, односно да сами себи дају благослов да јавности одређују шта је понос, а шта срамота. Навешћу само неколико примера:

Генерал Ратко Младић, начелник Штаба Армије босанско-херцеговачких Срба током дведесетих година се по њима тумачи као срамота , јер је осуђен за наводне ратне злочине у Босни и Херцеговини. Осудило га је Хашко веће Међународног суда правде. Сви знамо ко финансира тај "суд" и ко има право прекрајања права и правде.

Они који пишу овакве текстове или бар понављају овакве флокусуле, нису се никада ни нашли у Младићевом присуству, а камоли обавили разговор.

Уопштено, ратови који су произашли из процеса разбијања југославенске федерације у последњој декади 20. века се тумаче тако да су Срби једини кривици, а сви остали народи веће или мање жртве. Сви наши војни и полицијски лидери су "де факто" злочинци, па тако и Ратко Младић... крив је за "опсаду Сарајева", "геноцид у Сребреници", "гранатирање Тузланске капије" "беле траке у Приједору" и сл. Заправо сугде где су страдали муслимани у БиХ се приписује генералу Младићу што је потпуни парадокс.

С друге стране, страдања Срба у тој истој Босни и Херцеговини се занемарују, умањују, игноришу, па чак и говоре да нису била... не кажем да се треба ћутати о било ком злочину, напротив. Али, треба погледати из више углова, довести очевице и хронолошћи поредати ствари односно догађаје да би се утврдила узрочно-последична веза, па онда рећи шта и како је било. При чему не треба вређати жртве других народа.

Добар пример овога су муслимани и босански Хрвати. У почетку 1992. били су савезници, али већ годину дана касније и они међусобно заратиште. Чинили су злочине једни према другима, али на различитим локацијама. Занимљиво је да београдски Круг двојке често ћути, бојећи се да не увреди једну наведену страну. Додуше тако се пронашају и Брисел и Вашингтон.

Ако се каже да су муслиманске и хрватске оружане снаге са територије данашње федерације БиХ уз помоћ, наравно НАТО пакта прогнале преко 600.000 Срба, да ли ће то смети ико од ове папагајштине да објави.

Да ли ће смети да се напишу текстови о сарадњи сарајевског подземља са највишим руководством СДА, која је била носиоц власти у БиХ? Знате оно, Јука Празина и Исмет Бајрамовић дођу код Алије Изетбеговића без најаве, секретарицу мрко погледају и ногом отварају врата председникове канцеларије. Алија јесте некакав интелектуалац, али је ове манире видео у Фочи средином осамдесетих где је имао "магистратуру"...

Мушан Топаловић Цацо са својим "лепотанима" купи цивиле по Сарајеву и води их на излет са крампом, односно да набаце лепу бакарну боју копајући ровове, успут се намажу лековитим блатом и да их лепо припреми за подземни хотел који су назвали "Казани" на Богушевцу. Додуше, било је и надземних "хотела" као што су: Силос, Виктор Бубањ, Храсница, Стела, Централни, Борсалино, Грађевински факултет и други. Овде не само да су позната имена "гостију", већ и "собара"... међутим, правда је нажалост сувише спора, па нам умиру и једни и други.

Дакле, ово што сам навео у последња осам пасуса не сматрају срамотом... а ако није срамота, онда је за понос, зар не?

На крају крајева, Сарајево последњих година зато одржава Параде поноса крајем јуна, на радост свих оних који су се борили за етнички и верски чист град на Миљацки. Онако за себе размишљам, да ли је њих срамота шта им се одржава пред капијом? И колико јефтин мораш бити да те купе са оваквим "ситницама".

А на глас питам: Да ли су новинари ти који сами себи дају ауторитет да дефинишу овакве ствари и формирају систем вредности у нашем друштву?

Написа: Чуле
15.03.2023.