Срби који су у последњим ратним дешавањима деведесетих година 20. века у Босни и Херцеговини безразложно и на силу одвођени у концентрациони логор „Силос” у Тарчину, општина Хаџићи Града Сарајева и у њему били заточени дуже од хиљаду дана тужиће државу БиХ. Иницијатива за подношење тужбе за накнаду штете, коју је већ подржао велики број српских логораша, дошла је из Аустралије, односно тамошњег Удружења „Српске жртве босанског грађанског рата”.
Логор „Силос”, којим је управљала муслиманска тзв. Армија БиХ отворен је 11. маја 1992. а затворен 27. јануара 1996. два месеца након потписивања Дејтонског мировног споразума у Охају (САД). У „Силосу”, у којем је пре рата чувана пшеница и који је остао упамћен као један од најзлогласнијих међу 126 логора на подручју Сарајева у којима су затварани и мучени припадници српског народа, тамновало је више од 636 Срба. То су били углавном цивили с подручја Сарајевско-романијске регије и шире.
Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији 85-годишњи Васо Шаренац, који је, као још 23 заробљеника, умро од последица страшне тортуре и глади.
(НЕ)ПОСТОЈАЊЕ ЛОГОРА
Због илегалног затварања, свирепог мучења и убистава Срба у три логора, међу којима је и „Силос” у јуну 2021. године Државни суд БиХ је правоснажно осудио седморицу муслимана на укупно 42 године затвора. Та пресуда, без обзира на то што је до сада једина и што српске жртве нису задовољне висином изречене казне, потпуно је разобличила тврдње муслиманског естаблишмента да у Сарајеву „нису постојали логори и места заточења за Србе”.
Мотивисани пресудом седморици, а далеко више чињеницом да рок за наплату штете произашле због илегалног затварања истиче у јуну наредне године, српски логораши су интензивирали активности како би што пре дошло до подизања тужбе. Тренутно су, како је медијима из Републике Српске потврдио Ђорђо Шувајло, секретар поменутог удружења из Аустралије, окупирани избором адвокатског тима који ће их заступати. Шувајло је био утамничен 1.335 дана у логору „Силос”, где му је „сваки дан био као последњи у животу”.
Према његовом сведочењу, након затварања логора, већина логораша, уз помоћ „плаћених виза” од стране арапског света, напустила је БиХ и настанила се у прекоокеанским земљама – Аустралији и САД.
Ђелиловић - креатор терора у Хаџићима
Шувајло је васколиком Српству у аманет оставио своје сведочење у књизи "Сарајевски Аушвиц".
НЕОПИСИВЕ МУКЕ И ТОРТУРЕ
Подизање тужбе против БиХ здушно подржава и Слободан Мркајић, председник Удружења логораша Сарајевско-романијске регије. Он је у седам казамата на подручју ратног Сарајева, укључујући и „Силос”, провео две године и осам месеци. И данас се, како каже, добро сећа кроз шта су пролазили заточеници – премлаћивања, мучења глађу, одвођења на копање тунела према српским положајима…
„Муке кроз које смо прошли тешко је описати. И зато ћемо ићи до краја, није нам до пара, али јесте до истине, коју на муслиманској страни упорно негирају, а која је непобитна кад је реч о нехуманом и нељудском понашању према српским логорашима, у ’Силосу’, поготово”, рекао је Мркајић.
Над српским логорашима иживљавали су се, према Мркајићевим речима и припадници муслиманске ратне јединице „Зулфикар”, међу којима је била и Нада Радован-Томанић, која је недавно ухапшена у САД. Она је, како су пренели медији, ухапшена због оптужби да је, зарад добијања америчког држављанства, прикрила ратну прошлост и учешће у физичком и психичком злостављању заробљених Срба и нечовечном поступању према жртвама српске националности на Игману 1993. године.
Аутор: Душанка Станишић
Извор: politika.rs
18.12.2023.