Документарни филм "Мјесто злочина" је прича о ужасном злочину који су починили припадници МУП-а БиХ, као и муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига БиХ" над војницима Југославенске Народне Армије 3. маја 1992. године у Сарајеву.
Овај документарац се бави и политичким амбијентом у коме се налазило пријератно Сарајево и читава СР Босна и Херцеговина. Прије овог злочина у Сарајеву су испаљени први хици из ватреног оружја на Башчаршији 1. марта 1992. када су муслимански криминалци предвођени Рамизом Делалићем Ћелом пуцали на српске сватове, што је подигло тензије на највиши ниво, јер су муслиманске власти одбиле да процесуирају злочинце.
Европска заједница, је априла 1992. године послала своје посматраче, гдjе је надгледала спрвођење плана за независну Босну и Херцеговину (пошто су признати резултати неуставног референдума), по коме је Босна и Херцеговина била подјељена на три цијелине.
Југославенска Народна Армија, као једини легитимни војни субијекат на југославенском простору до 6. априла 1992. почела је да трпи притиске, а провокације и напади на њене припаднике и касарне су кренули већ почетком 1992. године на територији БиХ, од стране муслиманских и хрватских паравојних формација, о чему су и сарајевски медији извјештавали.
Муслиманске паравојне формације су имали почетком априла 1992. године око 100.000 паравојника под лаким оружјем. Имали су војно и политичко руководство, на чијем челу је био Ејуп Ганић, члан муслиманског ратног предсједништва БиХ.
Документарац "Мјесто злочина" приказује и свједочење генерала ЈНА Милутина Кукањца, комаданта Друге војне области ЈНА. Он је приказао аутентичне документе муслиманске паравојске, који јасно говоре да су напади на ЈНА били организовани и мјесецима раније планирани.
Злочин у сарајевској Добровољачкој улици је имао претходницу, када су 2. маја 1992. муслиманске паравојне формације заузеле Дом ЈНА, том приликом је један војник ЈНА погинуо, четворица су рањена, а шесторица су заробљена.
Приказано је свједочење Милана Шупута, пуковника ЈНА, који је 2. маја 1992. године добио задатак да одблокира Дом ЈНА, али је његов одред упао у засједу код биоскопа "Ђуро Ђаковић", са снажном ватром. Били су заробљени и спроведени у Централни затвор.
Документарац приказује аутентичне разговоре преко радио-везе муслиманских паравојних снага, које говоре о смишљено организованом злочину према војницима ЈНА.
Такође и Славољуб Белошевић, пуковник ЈНА, такође износи своје виђење догађања у Сарајеву, с почетка маја 1992. године. Затим, Душан Ковачевић, пуковник ЈНА.
По повратку из Лисабона, предсједник муслиманског Предсједништва БиХ, Алија Изетбеговић је ухапшен од припадника ЈНА на аеродрому, који су условљавали његову слободу са размјеном за заробљене припаднике ЈНА. Изетбеговић је спроведен у касарну у Лукавицу. Договорена је размјена уз посредовање представника УН.
Тако су 3. маја 1992. у Дому ЈНА, Милутин Кукањац, Алија Изетбеговић и Луис Мекензи направили договор о мирном и безбједном извлачењу снага ЈНА из центра Сарајева, према Лукавици. И поред упозорења пуковника ЈНА, Рајка Каталине, да ће колона ЈНА приликом извлачења бити жестоко нападнута, генерал Кукањац је пристао на овај договор.
У поподневним часовима 3. маја 1992. колона ЈНА предовођена оклопним транспортером УН, у коме су били Изетбеговић, Кукањац и Мекензи. Колона се зауставила у Добровољачкој улици, гдје су наоружани муслимански паравојници били по околним зградама. Чекао се знак за напад. Ејуп Ганић, издаје преко радио-везе наређење: "Кад изађе Алија, побијте све!".
Колона је пресјечена и отпочео је кратак и жесток напад по свим возилима ЈНА. Војницима ЈНА је наређено да легну сви на асфалт са главом ка земљи. Припадници ЈНА су прво били ударани ногама и кундацима, а онда су усљедили рафали, када је преко 40 припадника ЈНА убијена. Остатак је заробљен.
Аутори филма су приказали и свједочење канадског генерала Луис Мекензија, при мисији УН за бившу Југославију, који се налазио у Сарајеву у то вријеме.
Филм је 2007. године изашао у продукцији СРНА филма, на Палама. Аутори филма су: Милован Пандуревић, Милован Јевтовић, Маја Бекчић-Петровић.