 |
|
Бугојно на мапи Босне и Херцеговине |
Од 9.000 Срба, колико их се на попису из 1991. године тако изјаснило, данас у општини Бугојно у МХ Федерацији БиХ живи тек 200 Срба, углавном старих. Ова суморна бројка последица је етничког чишћења, дискриминације и протеривања немуслиманског становништва из овог средњобосанског кантона. Дискриминација је, кажу наши саговорници, присутна и данас готово у свим областима друштвеног живота становника Бугојна.
ЦРКВА УНИШТЕНА У РАТУ
Црква у овом граду била је уништена током рата, али и после обнове 2000. године неколико пута је скрнављена и паљена, ћирилични натписи на путоказима, институцијама су или прецртани или скинути. Дискриминација је присутна и када је реч о запошљавању у јавним предузећима и институцијама где је требало да буде испоштован паритет из 1991. године. Чињеница је, међутим, да у овим институцијама готово да и нема запослених српске националности иако их је по Закону требало да буде барем 20%.
Највише „боде очи“ назив главне улице у српском месту Чипуљић надомак Бугојна, а где су локалне власти некадашњу улицу Славка Родића преименовале у Улицу Армије Босне и Херцеговине! Управо та такозвана армија је спровела етничко чишћење хиљада Срба, убијала и спаљивала куће по Бугојну, кажу наши саговорници који су због безбедности желели на им се имена не објављују.
- То је управо, ругање и провокација и порука да нема места за суживот на овим просторима, да доминација једног народа мора остати над другим - кажу Бугојанци са којима смо разговарали.
Цнетрално шеталиште у Бугојну
ИМОВИНА НА ПРОДАЈУ У БЕСЦЕЊЕ
Због свих ових чињеница, многи Срби из Бугојна продали су или продају своју имовину, куће, станове, плацеве, земљиште и то по знатно нижој цени. Слободан Петровић који је пре рата живео у Бугојну, продао је своју имовину, данас 20 година после рата поново обилази место где је живео и радио.
- Много тога се променило, наравно нема оних људи који су овде пре рата живели, као и они тако и ја нисам видео будућност за своју породицу у овој општини тако да сам све продао јер овде нема повратка за Србе - каже Петровић.
Слично је и у суседној општини Доњи Вакуф у којој је пре рата живело 10.000 Срба, а данас их је свега неколико стотина. Малобројна српска деца немају право на националну групу предмета, па уместо српског језика уче босански језик.
Извор: Новости
15.10.2014.