Документарни филм "Пацовски канали" (енг. Ratlines) је документарац назван по истоименој тајној операцији коју је водио Ватикан односно Папска држава одмах након Другог светског рата.

Пацовска линија, назив је за лествицу од конопаца које се пружају до врха јарбола, последњег безбедносног места у ситуацији када једрењак тоне. Тако је пацовска линија, односно пацовски канал, постао назив за мрежу евакуације тј. бекства. На десетине хиљада нациста и усташа емигрирало је захваљујући ватиканским пацовскима каналима, међу њима и на стотине ратних злочинаца.

"Пацовски канали" је назив строго тајну операцију тј. за мрежу бекства нацистичких, усташких и других фашистичких злочинаца из Европе. Највећи број нациста и усташа злочинаца из Другог светског рата побегао је у Јужну Америку: Аргентину, Парагвај, Венецуелу, Бразил и Чиле. Остале дестинације бекства су им биле Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Канада и Блиски исток. Процена је да је тим путем пребегло најмање 50.000 злочинаца.

Један од најпознатијих учесника ове операције је и римокатолички свештеник Крунослав Драгановић, који је боравио у Ватикану још од 1943. као изасланик НДХ. У тим операцијама су углавном учествовали високи католички свештеници. Имали су тамо у Риму, при институту "Св. Џеронимо" посебне одаје које нису биле доступне војним и цивилним властима Италије, значајну финансијска средства и лажне документе које су давали злочинцима. Тако је измакао правди Анте Павелић, поглавник НДХ, као и Клаус Барби из Лиона и др.

Иако је америчка обавештајна служба ЦИА, открила ову тајну операцију 1947. није се ништа учинило да се та операција пресече.