Документарни филм "Трново '92" говори о страдању сарајевског села Трново у јуну и јулу 1992. године.

"Испод горе Трескавице,
гдје пјевају дивно птице,
и гдје сам с' дјецом друговао,
лежи градић мој - Трново.

Како сам га заволио,
а сад га се ужелио.
па му поздрав шаљем мио
како сам га пожелио.

У Трнову тата оста'
нека му је душа проста.
А ја одох у свијет бијели,
ал' нас ништа не раздјели.

Још се сјећам града, тате,
куће, среће обилате.
Чуј ме граде сав у злату,
чувај мртвог мога тату.

Испод горе Трескавице,
сад ме пјесмом маме птице.
Волио бих, ех поново,
да те видим, еј Трново..."

Пјесму написао син свештеника Недељка Поповића.

Трново је насеље у Сарајеву на ријеци Жељезници, подно планине Трескавице. То је било и омиљено излетиште пријератних Сарајлија. Трновљани су радили у машинској и дрвној индустрији, јавним службама или су живјели од пољопривреде.

У Другом свјетском рату када је створена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска, трновљански Срби и муслимани су се међусобно помагали и чували од разних војски које су пролазиле кроз ово мјесто. Након 1945. године дошло је до обнове земље у којој су скупа учествовали.

Први наговјештаји новог рата дошли су из главног града СР Босне и Херцеговине и сусједне републике - Хрватске. Одједном се појавила сумња, напетост и страх. Полиција у Трнову је била мјешовита све до 21. априла 1992. када је откривен камион за потребе муслиманских паравојних формација - ткз. Зелене Беретке и ткз. Патриотска Лига. Убијена су три полицајца из мјешовите патроле. Полиција је подијељена, а оружије се почело куповати на обије стране. Отпочеле су и сеоске страже да би се спречио изненадни упад.

Догађаји из сарајевске Добровољачке улице, окупације Босанског Брода и Брчанске малте у Тузли само су подгријавале ратну тензију. Од маја до августа 1992. сва србска села у општини Трново су нападана од муслиманских снага: Ледићи (24 убијена цивила), Пресјеница (23 убијена, остали одведени у логоре), Кијево, Лисовићи (5 убијених цивила)... Убијана су чак и дјеца у колијевкама.

Највећи дио злочина учињен је ножевима и маљевима, односно хладним оружјем.

Тужилаштво БиХ намјерно годинама врши опструкцију над предметима у којима су жртве Срби, јер би пресуде зликовцима промјениле мозаик оружаног сукоба у БиХ, гдје би се јасно видјело да нису Срби кривци, већ да их има и на другим странама. Овакву тезу подржавају НАТО и ЕУ, који тако скривају одговорност са себе и умјешаности у грађнаски рат у БиХ деведесетих година 20. вијека.