Албански злочини над Србима





















АЛБАНСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА


Ова страница је намењена свима који желе да се боље упознају са злочинима које су починила арбанашка племена над србским становништвом на подручију Црне Горе и Старе Србије, односно Вардарске Македоније, Косова и Метохије и Рашке области, последњих 150 година.

Србска средњовековна држава, коју је основала династија Немањића, простирала се средином 14. столећа од Саве и Дунава на северу, па до Пелопонеза на југу, заузимајући највећи део Балканског полуострва. Немањићи су свуда, а посебно на Косову и Метохији подизали велики број православних храмова. Престолница Душановог царства био је град Призрен подно Проклетија, док је сам Цар Душан на Васкрс 1346. године крунисан за Цара Срба, Грка и Албанаца у Скопљу.

Душана наслеђује син Цар Урош Нејаки, који није имао харизму и домишљатост оца, па су србски великаши и феудалци почели са распарчавањем Царства. У то време из Мале Азије долазе Турци Османлије са жељом да покоре хришћанску Европу. Србско царство се урушава на Марици 1371. и на Косову Пољу 1389. године, а Османије настављају своје крваве походе све до Беча, када су поражени 1683. године и од тада су били у константном повлачењу.

У свим вазалним и новоосвојеним земљама Турци су донели исламску религију, градили џамије и спроводили терор и страховладу над хришћанским становништвом (Прва брачна ноћ, Трећина приноса, Данак у крви и др.). Тако су и арбанашка племена између Јонског мора и Проклетија исламизована. Баш због исте вероисповести Арбанаши су често са Турцима учествовали разним бојевима и ратовима за интерес турског султана, некад и као плаћеници.

Срби су почетком 19. века започели своју националну револуцију за ослобођење од Турака у Орашцу 1804. под вођством Карађорђа и касније у Такову 1815. године са Милошем Обреновићем на челу, која је трајала више од једног века.

Краљевина Србија је економски оснажила почетком 20. столећа и успела у Првом балканском рату 1912-1913 да ослободи окупиране територије под турским завојевачима. Ослоблођена је Јужна Србија, Космет и Рашка. И не само то, Албанци су тада 1912. године на подучију Косова и Метохије били мањина, односно Срби су имали већину са 66% популације, а слично је било и у Вардарској Србији, али са још већим процентом 76% већину.

Албанци су тада били и бројчано и војно слабији од Срба, али су хтели сада кад су се ослободили османлијског утицаја да створе своју етнички чисту државу. У томе им је помогао Бечки двор 29. јула 1913. када је створена тј. проглашена Кнежевина Албанија. Хазбурговци су ово урадили јер су хтели да забију клин између Србије и Црне Горе, тј. да олакшају себи "Продор на Исток"...

Избијањем Првог светског рата 1914. у Кнежевини Албанији завладало је безвлашће. Србска војска и један део народа се преко албанских врлети и гудура повлачили у зиму 1915/1916 све до Јонског мора. У том повлачењу Србе су нападала многа арбанашка племена која нису признавали власт Есад-паше.

Између два светска рата Албанци су се преко Проклетија почели све више спуштати у плодне равнице Косова и Метохије, али и преко долине Црног Дрима у Вардарски део Србије, где су почели узурпирати Србима земљу.

Албанија је од 1939. године постала италијански протекторат, након инвазије Мусолинијевих фашистичких снага. Тако да су заједно учествовали у агресији на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године и заузели простор Косова и Метохије, где су албански балисти у периоду 1941-1945 починили стравична зверства над Србима.

Југославенске власти су 1945-1948 послале специјалне јединице КНОЈ-а са циљем да униште наоружане албанске банде које су харале Косметом и правили злодела. Балисти су се повукли углавном у НР Албанију, али неки су емигрирали на Запад.

После Другог светског рата, власт у Албанији преузима комуниста Енвер Хоџа, који је управљао четири деценије све до 1985. године. У то време многи Албанци нису се слагали са његовом политиком изолације земље, те су масовно долазили на подручије Космета и Вардарске Србије. Тиме је додатно нарушена национална структура, па су Срби 1953. године постали на Косову и Метохији релативна мањина  (45% становништва).

Како су године пролазиле Албанци су све више тражили своја "права" и испољавали жељу за издајањем Косова и Метохије од СР Србије, односно социјалистичке Југославије. Југославенскке комунистичке власти су повлађивале албанској националној мањини, која је стално имала непријатељске намере према Србима и СПЦ. Врхунац је био донешење устава СФРЈ 21. фебруара 1974. године по коме је власт у јужној србској покрајини прешла у руке албанске националне мањине. Тиме је положај Срба на Космету додатно погоршан, а одлив србског становништва појачан. У периоду 1974-1985 на подручију Косова и Метохије учињено је преко 2.200 тешких кривичних дела (пљачке, силовања, шверц, убиства, палеж и др.) где су у 92% биле жртве Срби. Најпознатији страдалници су:  Данило Милинчић 1982. и  Ђорђе Мартиновић 1985. године.

У марту 1989. године власти у Београду подносе амандмане на Устав СФРЈ и СР Србија постаје једна целина, статус покрајина је укинут за АП Војводину и АП Косово и Метохију. На Космету је то довело до великог незадовољства и побуне Албанаца, који су тада почели одлазити у Републику Албанију где је власт контролисао Рамиз Алија.

Оснивани су терористички кампови за обуку Албанаца са Косова и Метохије, што је за пар година, средином 1990-их довело до стварања тзв. Ослободилачке Војске Косова, чији је циљ био етнички очистити Косово и Метохију од Срба и стварање "Велике Албаније". У томе су Албанци нашли помоћ од земаља НАТО пакта, који се званично умешали 24. марта 1999. године када су покренули злочиначку акцију "Милосрдни Анђео". Србске снаге безбедности су успеле да неутралишту албанске терористе са Космета.

Потписивањем Кумановског споразума 10. јуна 1999. бомбардовање Србије и Црне Горе после 78 дана агресије НАТО пакта је престало, а Косово и Метохија стављено под протекторат ОУН, који шаље 50.000 војника КФОР-а и цивлну власт УНМИК. Са њима се враћају и албански терорсти из ОВК. Настаје страховит албански погром над србским становништвом и имовином СПЦ. Хиљаде је мртвих Срба, а преко 200.000 Срба је у колонама отишло пут централне Србије.

На подручију Прешева, Бујановца и Медвеђе 1999-2001 године водиле су се жестоке борбе албанских терориста и србских снага безбедности, које су успеле да поразе терористе. Али букнуо је рат у северозападним деловима Вардарске Македоније, који је трајао од јануара до новембра 2001. године. Резултат је била пирова победа Скопских власти, јер су морали да уведу албански језик као други званични језик, али су терористи разоружани.

Албанци су на Космету уз прећутну сагласност КФОР-а десетак година вршили злочине и разна кривична дела на штету Срба, који нису имали никаву заштиту, а онда су илегалне власти у Приштини 17. фебруара 2008. године прогласили независност. Тиме је албански геноцид над Србима добио другачије "одело" и методе.


Ова страница је намењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.


Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:



Наслов Прегледa Гласова
Агим Рамадани 17206
Адем Јашари 12609115
Академија сећања на Мартовски погром у Грачаници 2016. године 137520
Албанска деца на Космету ништа не уче о злочинима над Србима 13010
Апел амбасади Пољске у Србији 124720
Бранка Ђукић 847171286
Ви идите, ја нећу 176710
Говори Милене Парлић 332570
Гораждевац - нерасветљени злочин 17235
Гораждевац 2003 1805745
Граце 1988 972597
Данило Милинчић 9028103
Две деценије од нестанка приштинског лекара Томановића 4295
Дечак из Жуте куће 439883
Ђорђе Мартиновић 13166135
Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији 174020
За ким не звоне звона 296515
Запис 183710
Злочин без казне 400722
Злочини Арбанаса над Србима 329046
Иван Булатовић 118815
Изјава Михајловић (Мијатовић) Сретена о злочинима албанских терориста у Новом Селу 5875
Изјава Петковић Бранкице о убиству Ђорђевић Саше из села Бијач (Витина) 8520
Изјава Пумпаловић Рада о убиству брата и снаје у селу Исток од стране албанских терориста 7775
Интервју са Даницом Маринковић о случају Рачак 96515
Јована - феникс рањеног Космета 297630
Кафић Панда 1998 1157569
Клечка 1998 1002483
Косово - најскупља српска реч 317920
Косово - отета светиња (руски филм) 14940
Косово и Метохија. Живети у енклави 256315
Косово очима патријарха Павла 659874
Косово: Хришћaнство у опaсности 131615
Косовска Митровица (пијаца) 1999 1070
Крај (осуђени на прогонство) 33003
Ливадице - нерасветљени злочин 17075
Ливадице 2001 662015
Љетопис новог косовског распећа 294710
Мартовски погром 2004 8356109
Монструми из Жуте куће неће одговарати за вађење органа Србима 9975
На скенеру: Кaдри Вeсeљи, вођа из сенке ткз. Републике Косово 2940
Награђени Погром 227320
Невидљиви хероји са Кошара 234810
Отето Косово 314410
Плав 14710
Празна кућа - Једна сестра два брата 146810
Празна кућа - Сто прича 14095
Прилог голготи свештенства Рашко-Призренске епархије током Другог светског рата 830
Радоњићко језеро 1998 623349
Разбуђивање: Наша деца су на небеској стражи 60110
Рамуш Харадинај 695155
Рат за Космет 301415
Рачак - Истине и лажи 323313
Случај Јашари или зашто не волим ББЦ 293945
Старо Грацко - нерасветљени злочин 14525
Старо Грацко 1999 1606088
Судити или не судити (3) 256925
Трагом истине... где су 177515
Трибина о Кошарама на Правном факултету у Београду 224315
Увиђај са Радоњићког језера код Дечана 23260
Хашим Тачи 273427
Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку 325530


Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.




























Skip Navigation Links