Књига "Истинита Сребреница" је ауторско дело Љиљане Булатовић-Медић, српског новинара, писца и публицисте. Ово је њена трећа књига по реду, коју је објавила.
Ова књига је веома драгоцен прилог у утврђивању пуне истине о томе шта се заиста дешавало у Сребеници, као и босанском делу Подриња за време рата у Босни и Херцеговини 1992-1995, о мученичком страдању српских цивила које су у неколико наврата убијали на најмонструознији начин припадници 28. дивизије муслиманске Армије БиХ, којом је командовао Насер Орић.
Ауторка, посредством својих саговорника објављује домаћој, али и светској јавности како су зверски мучене српске жене, мајке, деца, старци... односно како су се муслимански кољачи иживљавали над српским цивилима, а многим жртвама се ни данас не зна где им је гроб. Књига садржи изузетно потресан материјал, јер ауторка није хтела да умањује или сакрије голготу српског народа у источној Босни и Хецеговини.
Један од саговорника Љиљане Булатовић-Медић у овој књизи је и Ратко Николић, који је био заточеник у муслиманском логору за Србе у Сребреници, којим је командовао крвник Насер Орић. Он је испричао страхоту коју је видео али и преживео боравећи у казамату под нељудским условима, због чега и данас осећа последице. Описао је како су српски логораши морали да леже на бетону, свакодневно су добијали батине од Орићевих војника. Често су џелати користили ножеве и мачете, па су затвореницима секли делове тела, гасили цигарете на њиховим телима, псовали и вређали све што је свето, а најчешће "мајку ћетнићку". Међу тим мучитељима било је пуно муџахедина, који су дошли у Босну и Херцеговину 1992. из арапских земаља да се боре за "Џихад". Силовали су све жене, не битно ког су узраста.
Књига је издата 2005. године, поводом 10 година од ослобођења Сребренице.
Љиљана Булатовић-Медић се дуго година бави ратом у Босни и Херцеговини 1990-их година, постала је врстан познавалац ове тематике јер је имала прилику да прочита на хиљаде докумената војних, цивилних, судских власти, па чак и досијеа Хашког Трибунала. Читала је такође и књиге које су написали муслимански аутори, где се често лажирала истина стварајући "мит о геноциду". Поред свега тога, она је на често боравила "лицу места", односно у Подрињу где је имала прилику да забележи исповести жртава из прве руке.