Мађарски злочини над Србима

МАЂАРСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

Ова страница је намењена свима који желе да се боље упознају са злочинима и прогонима које су починили припадници мађарских ратних јединица и окупационих власти у првој половини 20. столећа.

Наиме, Мађарска је почетком 20. столећа била саставни део Хазбуршке монархије, односно та германска творевина је имала два дела: аустријско царство и угарску (мађарску) краљевину. Угари су били скоро па равноправни у тој држави и заједно су имали исти циљ, а то је покоравање и угњетавање јужнославенских народа и излазак на Босфор.

Током Првог светског рата, Мађари су попуњавали углавном официрски кадар у аустроугарској балканској војсци заједно са Аустријанцима, када је та солдатија ударила на Краљевину Србију у лето 1914. године и починила страшне злочине у Мачви и Подрињу. Међутим, како је србска војска у неколико наврата успела да их порази (Цер, Гучево, Колубара...) повукли су се у Босну.

Затим, током инвазије у јесен 1915. године добили су помоћ од Немачке и Бугарске, србска војска је одбила капитулацију и повлачила се ка југу преко Албаније до Јонског мора. Аустроугарске снаге су на окупираним деловима опет починиле злочине над цивилима. Поред тога, Мађари су са Аустријанцима на својим територијама оснивали и велики број концентрационих логора за Србе и друге народе са којима су били у рату: Шопроњек и др.

Како је србска војска успела да ослободи отаџбину у јесен 1918. након пробоја Македонског фронта, тако се и Аустроугарска распала на више делова. Мађарска је постала засебна држава, међународно призната на Версајској конференцији у Паризу 1919. године. То међутим није смирило апетите мађарске елите, напротив.

Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој и Бенита Мусолинија у Италији дошло је до заоштравања односа у Европи касних 1930-их година, када је створен и Тројни пакт са Јапаном 27. септембра 1940. године у Берлину.

Само два месеца касније у име Мађарске приступницу потписује ренгент Миклош Хорти (1868-1957). Жеља Мађара је била заправо да овладају читавом Панонском области, што је значило да жели делове Краљевине Југославије.

Почетком априла 1941. године у агресији на југославенску краљевину учествовале су и мађарске фашистичке јединице, те су окупирале Барању и Бачку, где су одмах почели да спроводе геноцид тј. истребљење Срба, Јевреја и Рома. Многе грађане који су дошли ту да живе након 31. октобра 1918. били су прогнани у окупирану (Недићеву) Србију или усташку НДХ, јер су их Мађари сматрали за дошљаке тј. "отимаче њихове земље".

Тзв, Хортијевци су починили велики број злочина (нпр. Новосадска рација) према недужном цивилном становништву, као и православним свештеницима, бившим Солунцима, члановима Соколских удружења... заправо свима онима који су могли да организују отпор. Тако су опет оснивали концентрационе логоре за Србе, као на пример Шарварски логор итд.

Партизанска војска и Црвеноармејци су октобра 1944. године разбили мађарске ратне јединице и ослободили Бачку, а Барања је ослобођена пар месеци касније.

Највећи број мађарских злочинаца је избегао суђење, јер послератне југославенске комунистичке власти нису инсистирале на изручење злочинаца, а добар део њих је преко Пацовских канала уз помоћ Ватикана отишао у Америку, Аустралију, Шпанију, Португал и тако избегао казну...

На овој страници појединачно презентовати документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје, пошто прича о страдању Срба од аустртоугарских власти никада неће бити завршена, слободно нам пошаљите преко Контакт стране.

Упиштите појам за претрагу:

Cортирате према: прегледима
наслову
гласовима

Наслов

Прегледa

Гласова

74 године од агресије на Краљевину Југославију	197	0
Агим Рамадани	3342	11
Бомбардовање Београда 1941	10593	69
Бомбардовање Београда 1944	6821	52
Ексклузивно: Интервју са редитељем Сањином Мирићем из Прага	299	10
Жртве комуниста у Крагујевцу и околини	2847	55
Зашто нисмо обиљежили 74 године од априлског покоља у Бачкој	153	0
Књига: Анексија Босне и Херцеговине и Српско питање	3917	41
Књига: Аустроугарска зверства	3623	19
Књига: Битка на Гучеву 1914	1670	48
Књига: Ватикан и Први светски рат 1914-1918	3630	70
Књига: Голгота раковичке парохије	636	10
Књига: Рација - заборављен геноцид	81	5
Књига: Срби у логорима Мађарске 1941-1945	531	5
Књига: Српска црква у Великом рату 1914-1918	2736	9
Књига: Чујте Срби, чувајте се себе	6096	52
Крагујевац 1941	8217	57
Логор: Арад	4255	24
Логор: Ашах на Дунаву	917	5
Логор: Бањица	5906	20
Логор: Барч	596	5
Логор: Болдогасоњ	995	0
Логор: Броумов	1238	35
Логор: Велики Међер	2885	33
Логор: Јиндриховице	5566	49
Логор: Маутхаузен	3076	49
Логор: Нежидер	5495	41
Логор: Оломоуц	432	0
Логор: Шарвар	2025	15
Логор: Шопроњек	1315	14
Миклош Хорти	990	10
Новосадска Рација 1942	11713	155
Октобарска суза (Крагујевачким ђацима)	150	0
Окупација Бачке и Барање	1095	0
Сва српска страдања на Божић, од мађарских фашиста до Насера Орића	449	15
Сећања Ивана Ивањија на Новосадску рацију	195	0
Сећање Илеане Чура-Сазданић: Још ме прогоне слике Новосадске рације	255	24
Тринaeст пaклeних дaнa окупaциje Бeогрaдa 1914. године	213	5
У давне дане звери и људи (Крагујевачким ђацима)	203	0
Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942	72	0
Филм: Историјска читанка - Корени зла	1187	15
Филм: Крвава Бајка - рецитација	3307	15
Филм: Крвава Бајка - филм	2511	7
Филм: Олуја над Бачком 1941	557	0

Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарн филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сећања на страдање нашег народа у протеклим временима, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављњени, али ће помоћи уредништву нашег портала, да се види ко је и колико активан, али и да чланке не пишу непознате и недовољно искусне особе. Јер често се дешава да о овој тематици пишу особе које имају површно знање или су склони промоцији одређених политичких идеја, а нама то свакако није циљ.

Хвала.