Црна Легија је била озлоглашена хрватска оружана јединица, која се за вријеме Другог свјетског рата борила за истребљење србског тј. православног живља, на територији Босне и Херцеговине, која је била тада у саставу клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске.

Ова јединица се терети за бројне злочине почињене над Србима у источној Босни, односно рејону Подриња, као и јужним дијеловима Босанске Крајине. По својој монструозности и свирепости налазили су се у самом врху усташких крволока, заједно са Ханџар дивизијом.

Комаданти Црне Легије били су прекаљени злочинци: Јуре Францетић и замјеник му Рафаел Бобан. Након рата, мали број ових злочинаца је изведен пред суд правде и добио одговарајуће казне.

Чак и у трећем миленијуму, на територији авнојевске Хрватске и Босне и Херцеговине, ова усташка јединица ужива велико поштовање и симпатије.

ПРЕТХОДНИЦА

Априла 1941. године Њемачка и Италија заједно са својим сателитима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају без објаве рата територију југославенске краљевине која је капитулирала већ након десетак дана. Укупно јe у агресији учествовало преко 1.000.000 војника

Краљевина Југославија је била раскомадана од Сила Осовина, а највећи дио је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу.

За поглавника је изабран Анте Павелић, док је његов близак сарадник био кардинал Алојзије Степинац. Они су били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетстког рата. Ово је рађено према Хитлеровим теоријама о суперраси.

Добри сарадници: Павелић и Степинац

Одмах по формирању клеро-фашистичке НДХ, кренуло је спровођење истребљења према неподобним народима: Срби, Јевреји и Роми. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, православне цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији наци-фашистичке Независне Државе Хрватске.

Сматра се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 40%, што никако није било по вољи хрватско-усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу. Штавише, папска држава је отворено благосиљала младу хрватску државу. Римска курија је давала логистику и сваку другу помоћ јер је циљ био елиминисати Србе са територије од Драве до Јадрана.

Хрватско-усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941. године овако:

 „Једну трећину Срба ћемо убити,
другу трећину покрстити,
а трећу ћемо протјерати!“

НАСТАНАК

Црна легија је основана 3. септембра 1941. године у окупираном Сарајеву под именом "Скупина усташких сатнија Сарајево - источнобосанска легија", као ударна песница оружаних снага Независне Државе Хрватске.

Јединицу је основао Јуре Францетић, усташки официр и повјереник НДХ за Босну и Херцеговину. Његов замјеник је постао усташки поручник Рафаел Бобан из херцеговачких Груда.

Јединица је углавном формирана од муслимана који су побјегли у Сарајево од герилаца из Подриња. Имали су сви црне униформе и велико слово У на капама.

Црнa лeгиja je билa добро опрeмљeнa, нaоружaнa и покрeтнa, a њихов главни камп тј. Штаб за обучавање je био нa "Кошeву" у Сaрajeву.

У почeтку je броjилa 800 до 1.200 бојовника дa би кaсниje досeглa броjку од 1.500 од коjих су устроjeнe три боjнe. Почeтком 1942. билa je опскрбљeнa кaмионимa, мотоциклимa, са нeколико итaлиjaнских тeнковa и бaтeриjом брдског топништвa.

У чaст Jурe Фрaнцeтићa и Рaфaeлa Бобaнa испeвaнa je пeсмa "Eво зорe, eво дaнa, ево Јуре и Бобана".

ФОРМАЦИЈЕ

Црну Легију су за четири ратне године сачињавале следеће јединице:

•     Стожeрнa сaтниja Сaрajeво
•     Сaмовознa сaтниja Кaсиндол
•     Строjопушчaнa сaтниja Сaрajeво
•     6. стрeљaчкa сaтниja, Бољaнић
•     20. стрeљaчкa сaтниja, Босaнско Пeтрово Сeло
•     23. сaтниja, Кaрaновaц
•     24. сaтниja, Тузлa, (кaсниje Грaчaницa)
•     25. сaтниja, Сочковaц
•     Топничкa битницa, Грaчaницa
•     32. стрeљaчкa сaтниja, Зeницa (кaсниje Влaсeницa)
•     33. походнa сaтниja, Сaрajeво
•     34. походнa сaтниja, Зворник
•     35. походнa сaтниja, Скeлaни
•     36. походнa сaтниja, Сaрajeво
•     39. стрeљaчкa сaтниja, Соколaц
•     40. стрeљaчкa сaтниja, Коњиц
•     41. стрeљaчкa сaтниja, Кaсиндол

ЗЛОЧИНИ

Црнa лeгиja je убијала нeколико хиљада Срба, највише по источној Босни низ реку Дрину. Касније је пребачена у западну Босну, односно на границу Босне и Босанске Крајине. Исто тако етнички су чистили Озрен и Требаву.

1941.

Прве акције етничког чишћења Црна Легија је имала на планини Озрен, која је стара србска постојбина, још из доба Немањића. Овај пут је мета напада било село Усора.

Сљедеће злочиначке акције су изведене на планини Романија, изнад Сарајева. Ту је Црна Легија учествовала скупа са њемачким и италијанским јединицама у етничком чишћењу србског становнишва између Високог и Вареша.

Касније су џелати Црне Легије се вратили на Озрен и околину Маглаја, гдје су имали велике окршаје са партизанима.

1942.

У јануару 1942. Црнолегијаши су убијали на Озрену, Романији, околина Хан Пијеска, јер су ту помагали Њемцима и Италијанима. Касније своје злочиначко деловање Црна Легија наставља у Власеници и Жепчу, Милићима, Кaсaби, Дрињaчи, Брaтунцу и Срeбрeници...

У току тог "Похода на Дрину", Црна Легија је послата у рејон Фоче, Рогатице и Вишеграда, када је у Старом Броду почињен стравичан злочин над србским цивилима тј. избеглицама на Младенце дана 22. марта, када је убијено преко 6.000 Срба. Покољи су трајали до краја маја те године.

Тако да је све до 9. априла било све до Дрине очишћено, а поглавнику се шаље чутура са водом из Дрине, као поклон за Дан НДХ тј. прву годишњицу.

У мају Јуре Фанцетић предводи своје злочинце у рејону Власенице и Сребренице, а касније одлазе у Далмацију код Биокова, одакле су враћени у Сарајево.

Касније један дио Црне Легије иде на планину Козара, где су скупа са италијанима и Њемцима учествовали у истребљењу козарачких Срба тј. Поткозарја. Том приликом је убијено око 10.000 Срба, док их је преко 60.000 Срба одвдено у концентрационе логоре. Други дио Црнолегијаша се шаље у централну Босну, рејон Бугојна.

У љето 1942. Црнолегијаши су послати на сјеверне делове Босанске Крајине, где су очистиле многа србска села и насеља. Како су имали губитака, тако су вршили попуну својих јединица.

Покољи код Дрине, 1942.

Рафаел Бобан је повео своје бојовнике на Купрес, који је имао велики број партизанских бораца тада. Партизани нису успели тада ослободе Купрес, имали су велике губитке.

Црна Легија се враћа у Подриње, односно рејон Зворника и Дрињаче, гдје су имали велике окршаје изнад планине Власеница. Овдје су Црнолегијаши починили стравичне злочине, да су и њемачки официри тражили распуштање Црне Легије. Тако су Њемци ухапсили Јуру Францетића, док је дан касније поглавник Анте Павелић ослободио Францетића и унапредио га.

У овом периоду команду Црном Легијом преузео је усташки пуковник Иван Стипковић, а сам Јуре Францетић постаје део личне гарде Анте Павелића, те га прати на путовањима на источно-европском фронту, као и на сусрет Павелића са Адолфом Хитлером.

Црнолегијаши за то вријеме из Купреса одлазе према Ливну, те окупирају тај град од партизана.

Јуре Францетић је погинуо крајем 1942. када је његов авион погођен изнад Слуња, а онда принудно спуштен на земљу, гдје је тешко рањен у борбама за кордунашким партизанима.

За то време Црнолегијаши етнички чисте Романију и околину.

1943.

Црна Легија је учествовала у нападима на партизанске јединице у околини Бихаћа, па све до Мостара, јер је тада вођена зимска офанзива, односно операција "Вајс".

Те године погинуо је комадант Црне Легије пуковник Иван Стипковић, а одмах за њим и Милан Шулендић. Тако да команду преузума Фрањо Судар.

У јулу мјесецу, Црнолегијаши враћају се у Сребреницу, орни за нова злодјела, љути што су им комаданти изгинули. Све су етнички чистили до Зворника.

1944.

Како су на скоро свим фронтовима Њемци и НДХ почели губити битке, тако се и Црна Легија помало осипала.

Уследила је реорганизација Црне Легије, која је послата у рејон Кисељака и Бусоваче, када је уврштена у јединствене ХОС јединице.

1945.

Већ почетком године, видело се да НДХ неће моћи издржати налет партизана и савезника, постојао је основани страх да би Црвена армија прегазила НДХ.

У марту су вођене тeшкe борбe зa Ивaн Сeдло.

Приликом повлaчeњa снaгa НДХ из Сaрajeвa у априлу 1945. Црна Лeгиja je служилa кaо одступницa. Остaтци Црне Лeгиje су 9. априла стигли у Зaгрeб.

У мају 1945. добар дио бојовника Црне Лeгиjе сe повлaчио зajeдно сa остaлим снaгaмa ХОС-a ка Aустриjи. Тамо су се неки Црнолегијаши побјегли на сигуран терен, а они који нису, побијени су на Блајбуршком пољу.

Један мањи део Црнолегијаша је остао у Југославији, гдје су ратовали под именом "Крижари". Борили су се против комунистичког режима.

ЕМИГРАЦИЈА

Скупа са осталим усташама Црнолегијаши су наставили своје терористичко деловање у земљама западне Европе, Америке и Аустралије. Бавили су се разним криминалним и противзаконитим радњама. Државе, чланице НАТО пакта су им пружале помоћ у склопу Операције Гладио, све до краја осамдесетих година 20. вијека.

Њихов циљ је био враћање на Балкан и обнова усташке НДХ.

НАСЉЕЂЕ

Разбијањем социјалистичке Југославије 1991. године, дошло је до обнављања паравојне јединице Црна легија, која се борила против Срба и ЈНА током рата у Хрватској, као и у Босни и Херцеговини.

Јединица је формирана од потомака преживјелих бојовника и симпатизера исте. Своје прво дјеловање имали су у Босанској Посавини, код Оџака и Орашја.

У Сплиту је 2015. године отворен споменик Рафаелу Бобану у централним дијеловима града, а споменик му је отворио градоначелник из редова СДП, односно потомак партизанских провбораца.