Једног марта ту код Вишеграда
бежали су Срби са Романије, Олова, из Рогатице
српски народ недужно настрада
над мирним се животом настанише зле птице.

Црна је легија под вођством Јуре злосутнога
српски народ тог пролећа завила у црно,
све је тада увенуло где је његова стала нога
угасио је пролећа радост, донео време тмурно.

Јадан народ желео је спаса се у Србији домоћи
кренуо је, али река уместо спаса гробље беше,
ни Господ му тада не зачу јецај, не би од помоћи,
судбину им усташе писаше и гране живота кресаше.

Ни трепнули нису кад у реку народ бацише,
пригушише Господа глас и из раја настрадалих плач,
одсецали су делове тела, немилосрдно га скрнавише,
српско тело беше стаза по којим ђавоља војска корача.

Убијали су и стара лица као и рану младост,
поштедели нису ни живот малог и невиног детета,
проболи су из руке једне мајке прву радост
врхом оштрог са пушке бајонета.

Дрина и даље памти мајку што крај реке плаче,
сестре што се за руке узеше и скочише у крваву реку,
млади пар што не поједоше за Младенце колаче,
Србинов судњи дан, пловидбу кроз реку.

Застани, странче, погледај сваки талас Дрине,
намучена лица свих скулптура у реци
оне ће ти показати пут до горке и болне истине
како су од ђавоље руке настрадали моји преци.

Аутор: Милица Јефтић

Покољ у Старом Броду се десио током прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине у југоисточној Босни (рејон Средњег Подриња) у мјестима Стари Брод и Милошевићи.

Павелићеве усташе су у овом покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила, који су бјежали испред зликоваца из Црне Легије, коју је предовдио крвник Јуре Францетић. Каснијим процјенама овај број страдалих је утврђен и преко 7.000 жртава.

Дио људи се намјерно или ненамјерно утопио у ријеци Дрини бјежећи од муслиманских и хрватских крволока. Најмасовније убијање људи је извршено 22. марта на велики православни празник Младенце, али су убијања трајала све до средине маја мјесеца 1942. године.

Писац Момир Крсмановић је у својим дјелима описао између осталог и усташки пир у Старом Броду, јер је и сам био свједок тог бестијалног лудила.

У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај ужасан злочин. Освештано је од стране свештеника СПЦ, а у плочама од камена су уклесана имена убијених недужних цивила. Спомен-музеј је отворен 7. септембра 2019. године уз највише званичнике Србске Републике БиХ.

Овај злочин у Старом Броду у прољеће 1942. године спада у десет најужаснијих на територији клеро-фашистичке НДХ.