Крвава Азра, коју су из САД изручили Босни и Херцеговини због ратног злочина над Србима у Дервенти, није једина жена која је на најстрашнији начин убијала и мучила заточене Србе Посавине. Око 2.500 наших сународника нашло се од априла 1992. па до друге половине 1993. у 54 хрватска логора и затвора прво у Босни и Херцеговини, а затим и на територији Републике Хрватске. Сваки град у коме је хрватска војска формирала логор за Србе, од Босанског Брода до Дервенте, Оџака, Орашја... имао је своје "ратне хероине".

Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу.
 

ЗЛОЧИНАЦ СА ДИПЛОМОМ

Албина Терзић (1972) рат је дочекала као дипломирани правник у општини Оџак. Одмах пошто је 8. маја 1992. заробљено око 1.300 Срба из околних села, обукла је униформу Хрватског Вијећа Одбране. У логорима у основне школе у Оџаку и фабрици "Стролит" затвореници су нарочито стрепели од њених "истрага".

У јулу 2013. пред Судом БиХ осуђена је на пет, а потом јој је казна смањена на три године робије.

Доказано је да се међу логорашима појављивала са псом вучјаком, кога је хушкала на људе. Терала је логораше да се построје у врсту и да по најјачем сунцу певају усташке песме док не попадају у несвест. Милета Шишагића и Станка Ракића тукла је док ови нису однети потпуно крвави. Увече је долазила у логор на тзв. логорске свадбе, када би усташе терале затворенике да глуме младенце и да пред њима обављају сексуалне односе. Наслађивала се перверзијама. Доказано је да је била на "свадби" Д. Н., а суд није уважио исказе још једног заштићеног сведока који је до детаља испричао како је пред њеним очима на крају силован...

И ПАС БЕЖАО ОД СМРАДА

Адиса Хоџић (1970) била је велика пријатељица осуђене Албине Терзић и такође припадница 102. бригаде ХВО из Оџака.Тренутно се крије у Америци и није доступна правосуђу БиХ. Њих две су "делиле" пса вучјака кога је и Адиса хушкала на логораше. И Хоџићева је волела да се иживљава над Србима.

- Толико смо смрдели у логору да на крају ни тај пас није хтео да нам приђе - каже, Владо Драгојловић, бивши заточеник из "Стролита".


Осуђене Албина Терзић, Индира Камерић

Други логораш, Милан Милетић, у својој изјави МУП Републике Српске сведочио је да је и Адиса Хоџић била на његовој "логорашкој свадби" када су га натерали на секс са умоболном српском заточеницом. До детаља је рекао како се ова понашала. Ова жена се појављивала у многим усташким логорима 1992. у Оџаку, Дервенти, Орашју...
 

ШТАНГЛА КАО ГЛАВНИ АЛАТ

Индира Камерић (1962) "споменичар" је међу овим женама монструмима. Такође је дипломирана правница из Босанског Брода, а пендрек и гвоздену штанглу "задужила" је још половином априла 1992. када су усташе помислиле да ће овај град заувек остати хрватски. Као припадница 101. бригаде ХВО, осуђена је пред судом БиХ 2015. такође на три године.

Утврђено је, између осталог, да је Јову Дујића у логору за Србе на стадиону Полета у Босанском Броду изударала гвозденом штанглом по глави, а Јовино тело никада није пронађено.

ХАШКИ СУД ОСТАО СЛЕП

Ниједан од ових монструозних дела над Србима није заинтересовао Хашки суд, мада су пред Трибуналом на затворске казне осуђивани представници српског народа за које је утврђено да су "само" шамарали затворенике.

И из пресуде овој жени види се да су је сексуална иживљавања над логорашима посебно инспирисала "током њених истражних радњи над поробљеним Србима". Утврђено је да је ислеђивала комшиницу Хазбу Нукић априла 1992. тражећи да јој призна где су јој синови. Тукла је Хазбу незадовољна одговорима, а онда је довела другог заточеника (пред судом сведочио под именом ИК-3). Терани су на сексуалне перверзије, а публика је била, наравно, у усташким униформама. Суд многа сведочења против Индире није оценио као "поуздана".

АМАЗОНКА ИЗ ОРАШЈА

Страшна прича о Елвири Хаџиомеровић (1955), припадници Орашке бригаде ХВО, наново су актуелизована недавним хапшењем десеторице у овом градићу. У логору Доња махала у Орашју, где су почињена најстрашнија зверства над Србима, радила је као "логорски евидентичар" до самог краја рата. После је "нестала".

Ова жена, коју су најстрашније усташе из Орашја с дивљењем звали Амазонка, 29. јануара 1993, дан пред размену дела заточених Срба, кастрирала је Грују Џајића (30). Тако осакаћеног, без свести, утоварила га је у аутобус за размену. Грујо је живео само неколико сати на слободи. Српски лекари направили су Џајићеву фотографију пред смрт.

ЕЛФЕТА КАО КРАЉИЦА ЗЛОЧИНА

Јавност бивше Југославије са посебним интересовањем чека изручење Елфете Весели (шиптарског порекла) у Босну, из Швајцарске, где се она налази у екстрадиционом притвору. Ова жена-монструм је у јуну 1992. у Доњој Каменици, општина Зворник, зверски убила Слободана Стојановића, српског дечака од 12 година, пошто се вратио у своје село да одвеже пса у кућици.

О овом ритуалном злочину писано је уназад два месеца, а Елфете Весели важи за најстрашнију жену злочинца из минулог рата.

Драган Вујичић
Вечерње новости
24.11.2016.