Већ у јесен 1990. године, након првих вишестраначких избора новембра месеца, дошло је до промјене власти, па су до тада неприкосновену комунистичку власт замјениле три националне странке: муслиманска Странка Демократске Акције, коју су предводили Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић; затим Хрватска Демократска Зајединица, која је основана званично 18. августа 1990. у Сарајеву, њу су предводили Фрањо Борас, Стјепан Кљујић, Мате Бобан... и на крају Србска Демократска Странка, која је основана као огранак СДС у Хрватској, коју су предводили Радован Караџић, Момчило Крајишник и Биљана Плавшић. Ове три стрнке су на републичком нивоу направиле коалицију. 

Водећи политичари муслиманског и хрватског народа у БиХ с почетка 1990-их година имали су исти циљ, а то је одвајање Босне и Херцеговине од СФРЈ, али нису имали исте жеље након самосталности БиХ. Муслимански политичари су хтјели створити вјерску шеиратску републику, према Исламској декларацији Алије Изетбеговића, док су Хрвати жељели БиХ да припоје Хрватској и тако остваре усташки сан - НДХ, из доба Другог свјетског рата.

Тако се десило да је склопљен тајни савез између СДА и ХДЗ, још почетком 1991. године. А већ у прољеће исте године кренуло је оснивање паравојних формација у мјестима гдје су муслимани и Хрвати имали релативну или апсолутну већину; Босанска Посавина, западна Херцеговина, централни дијелови Босне, један дио Подриња, као и Цазинска Крајина.

Одмах у љето 1991. кренуло је и илегално наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ, које је ишло преко ХДЗ и СДА. Прво је основана Патриотска Лига почетком маја 1991. у сарајевском Дому милиције, од стране Сфера Халиловића, бивши официр ЈНА, који је примао и криминалце и пробисвете у своје редове. Нешто касније, 1. јуна 1991. исто у Сарајеву се оснивају и Зелене Беретке под вођством Емина Швракића, који је такође у своје редове примао особе сумњиве прошлости и асоцијалног понашања.

Касније је од Зелених Беретки и Патриотске Лиге створена муслиманска ткз. Армија Босне и Херцеговине, којом је комадновао Алија Изетбеговић. С тим да су се њима придруживали и добровољци из арабских земаља - муџахедини, који долазе због Џихада.

Босанско-херцеговачки Хрвати су такође основали своје двије паравојне формације: ткз. Хрватске Одбрнамбене Снаге и ткз. Хрватско Вијеће Одбране.

Заправо, Блаж Краљевић, 18. децембра 1991. у Љубушком оснива ХОС за Босну и Херцеговину, као огранак ХОС-а из Хрватске. ХВО такође основано на иницијативу политичара из Хрватске, тачније врха странке ХДЗ, а то је већ било 8. априла 1992. у Грудама, под комадном Мате Бобана, два дана након почетка босанско-херцеговачког рата.

Муслиманске и хрватске паравојне јединице, су већ почетком марта 1992. почеле активно да дјелују против Срба и припадника ЈНА, тако се десило убиство србског свата на Башчаршији у Сарајеву 1. марта 1992. године. наставило се нападима на србско село Сијековац у Босанском Броду 26. марта 1992. и Купрес и околна села 3. априла 1992. године, а затим и напади на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. а посље и у Тузли 15. маја 1992... Рат више нико није могао зауставити.

Почело је страховито истребљење Срба у Сарајеву, Сребреници, Брадини, Мостару, Травнику, Орашју, Чапљини, Коњицу, Зворнику и др.

Вeћинa злочинa je извршeнa нa нaчин дa сe слободно могу оквaлификовaти кaо монструозни. Србске цивилe су убиjaли и мучили здравом разуму нeпоjмљивe нaчинe: убиjaли их клaњeм, вaдили им очи, одсиjeцaли глaвe сjeкрaмa, убиjaли их мaљeвимa, живe пeкли нa рaжњу, живe нaбиjaли нa колaц, живe вeзaли зa дрво и полиjeвaли бeнзином тe пaлили бeнзин, силовaли дjeвоjчицe до смрти, вeзaли живe зa возилa и тaко вукли док особa нe издaхнe, сjeкли зaробљeникe нa ситнe комaдe ножeвимa, живе људе сjeкли моторним пилaмa нa комaдe, људe боли вилaмa зa ђубриво до смрти , живe људe зaтвaрaли у кућe тe кућe зajeдно сa тим људимa пaлили, бaцaли живe људe сa спрaтовa згрaдa... нajчeшћи облик мaсaкрирaњa особe био je одсиjeцaњe глaвe.

Порeд тогa што je у вeћини Србских нaсeљa нa коja je извршeн нaпaд, нajчeшћe све стaновништво коje сe зaтeкло у сeлу je побиjeно, нaсeљa су систeмaтски пљaчкaнa, a кућe попaљeнe, што je знaк нaмjeрe eтничког чишћeњa.

Због чeгa сe нaводe имeнa жртaвa и нaчин нa коjи су пострaдaли, из рaзлогa што би опис злочинa изгубио нa тeжини односно нa вaлидности, jeр злочин бeз имeнa жртaвa злочинa можe дa сe квaлификуje кaо пропaгaнaдa, а нама то није циљ. У том случajу никaко нe можe дa сe ови описи злочинa оквaлификуjу кaо мaнипулaциja пострaдaлим или лицитaциja жртвaмa. Овдје су хронолошки побројани злочини над Србима које су извршени у Босни и Херцеговини, а посље и у Републици Србској.

ВАЖНА НАПОМЕНА:
Материјали који ће се наћи у теми су информативног карактера, да се јавност упозна са активностима појединаца, група, војних формација, руководних структура... никако народа, ако се у неком материјалу нађе израз "муслимани", "хрвати"... мисли се на припаднике тих народа никако на цијеле народе. 

Постављање ових материјала нема за сврху да шири нетрпељивост или мржњу, већ да се народ упозна са размјерама злочина те начинима на који су извршени.