Словеначки злочини

СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
Ово је страница посвјећена словеначким злочиима над Србима, који су се дешавали почетком деведесетих година 20. стољећа када је отпочео процес разбијања СФР Југославије.

Словенија је била најзападнија република југославенске федерације у којој су највећим делом живели Словенци, а мањим делом Срби и Хрвати, уз националне мањине Мађара и Италијана.

Словенија се налази на граници централне и југо-источне Европе у којој доминира континентална клима. Ово је територија у којој се сучељавају Алпи, Динариди, Средоземно море и Панонска низија. Граничи се на северу са Аустријом, северо-западу са Мађарском, Италијом на западу и Хрватском на југу и истоку.

Највећи део словеначких река води ка црноморском сливу. Малим делом Словенија излази на Јадранско море, свега 30 км. Њен положај је врло повољан јер се налази на путу из централних делова европског континента, ка Малој Азији. Највиши врх у Словенији је Триглав 2.864 м.н.в. који припада Јулијским Алпима.

Словенија има и пет мањих покрајина: Прекомурије, Штајерска, Корушка, Крањска и Приморска. У веће градове спадају: Љубљана, Марибор, Цеље, Крањ, Копер, Нова Горица, Ново Место, Мурска Собота...

На простору данашње Словеније створена је држава Карантанија од Јужних Славена који су ту дошли у VII столећу. Али је врло брзо потпала под власт Бававарске и касније Франачке. У XIV столећу улази у састав Хабзбуршке монархије, где остаје као провинција више векова, све до 1918. године када је ослобођена већим делом од србске војске крајем Првог светског рата и ушла у састав Краљевине СХС. Тада је то била Дравска бановина, али без изласка на Јадран.

Током Другог светског рата Словенија је била анексирана већим делом у немачки Трећи Рајх, мањим делом је фашистичка Италија окупирала и Прекомурије је припало Хортијевој Мађарској. Покрет отпора се јавио тек у фебруару 1942. године у источној Корушки, а до краја рата су имали двадесетак герилских одреда. Фашисти нису Словенце прогонили као народ, већ само појединице као идеолошке противнике. Међу Словенцима је било и доста припадника Словеначког Домобранства, верних Хитлеру.
У пролеће 1945. године словеначке шуме су биле место страдања припадника ЈВуО који су се повлачиле пред партизанским јединицама.

У доба Брозове владавине у Југославији, Словенија је била најразвијенија република, али се индустријализација заснивала на фабрикама које су углавном пренете из СР Србије. У потрази за послом много људи је долазило из других република у Словенију и остајало да живи. Словеначки делегати КПЈ су одмах након доношења новог Устава 1974. године испољавали велику жељу за независности.

Почетком 1990. године, словеначки комунисти су на 14. конгресу СКЈ у београдском Сава Центру напустили заседање услед вербалних сукоба са колегама из СР Србије. Пар месеци касније на изборима у тој републици победили су комунисти, а њихов лидер Милан Кучан постао је председник те републике. Одмах су почеле припреме за рефередум и независност, што се остварило 25. децембра те године.

Почетком 1991. године словеначки лидери су отпочели илегално наоружавање и стварање паравојних формација, уз увећавање резервног састава Полиције јасно је да су Словенци желели насилни излазак из Југославије.

Одмах пошто је донета Декларација о независности 25. јуна 1991. године покренута је застрашујућа кампања против Срба и ЈНА, напади на карауле, граничене прелазе, савезне институције, формирање логора... Нападни су Срби цивилии и породице југославенских официра. Рат у Словенији је трајао скоро две недеље, након чега је Савезна Влада донела одлуку о повлачењу ЈНА и федералних институција.

Процењује се да је током двонедељног рата убијено, нестало и подлегло повредама око 150 Срба и војника ЈНА, док је десетине хиљада Срба морало да напусти Словенију, где су живели и радили. За те злочине никада нико није одговарао.

Упиштите појам за претрагу:

Cортирате према: прегледиманасловугласовима

НАСЛОВ

ПРЕГЛЕДА

ГЛАСОВА

23 године од словеначког крвавог пира	883	0
Више од срамоте: Како је Србија заборавила Александра Милошевића потпоручника из Лебана	2053	15
Досије Словенија: Бројне лажи Милана Кучана 1991. године	137	5
Досије Холмец: Исповест породица војника који су убијени 1991. у Словенији	332	5
Досије Холмец: Како и зашто је државни врх Србије заташкао убиства војника у Словенији?	395	0
Драгомиру Грујовићу официру бивше ЈНА стигла оптужница после 20 година	914	20
Жртва: Јован Липовац	64	0
Заташкавање словеначких ратних злочина 1991	3352	12
Злочин: Кочевски масакр у Словенији 1945	99	0
Злочин: Медвеђек код Требња 1991	725	5
Злочин: Прогон Срба у Словенији 1991	454	0
Злочин: Холмец 1991	13360	116
Злочин: Шкофије код Копра 1991	612	1
Злочинац: Игор Бачвар	511	10
Злочинац: Јанез Јанша	803	5
Злочинац: Лудвиг Кублер	57	0
Злочинац: Стане Доланц	891	13
Злочинац: Хелмут Кол	60	0
Исповест мајора Звонка Лалића: Како је генерал Мићо Делић примирио словеначке агресоре	370	0
Исповест пуковника ЈНА Берислава Попова о дешавањима у Словенији 1991. године	595	0
Књига: Кочевје - Титов најкрвавији злочин	3286	57
Логор: Доб при Мирни	597	0
Логор: Дол при Храстнику	643	5
Логор: Копар	396	0
Логор: Словенија 1991-1992	966	10
Некажњени злочини у Словенији 1991. године	144	0
Обрачун Титовог режима са антикомунистичким формацијама 1945. године	303	0
Пасија гробља у Словенији: Жртве које нису имале право на гроб	72	0
Подигнута кривична пријава против Милана Кучана	1134	10
Словенија прогања Драгомира Грујовића три деценије без конкретног доказа	315	5
Српско-Словеначки односи: Раденска без срца	2054	20
Судбина Србије и Срба одређена у Дрездену 1928. године	2669	44
Судити или не судити (1)	8462	10
У Словeниjи 1945. године Титови пaртизaни бeз судa стрeљaли 100.000 жртава	71	0
У словеначком Новом Месту спрема се суђење Драгомиру Грујовићу из Чачка	1879	35
Фељтон: Крвави трагови словеначке независности	246	10
Фељтон: Крваво словеначко прољеће 1945. године	4141	54
Фељтон: У Словенији рат 1991	644	5
Филм: Разбуђување: Двонедељни рат у Словенији 1991	282	0
Филм: Упитник - Случај Холмец	2466	0
Хронологија распада СФР Југославије	9050	60

Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтјеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени.
Хвала.