Словеначки злочини

   
СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

Ово је страница посвјећена словеначким злочиима над Србима, који су се дешавали почетком деведесетих година 20. стољећа када је отпочео процес разбијања СФР Југославије.

 Словенија је била најзападнија република југославенске федерације у којој су највећим делом живели Словенци, а мањим делом Срби и Хрвати, уз националне мањине: Немаца, Мађара и Италијана.

Налази на граници централне и југо-источне Европе у којој доминира континентална клима. Ово је територија у којој се сучељавају Алпи, Динариди, Средоземно море и Панонска низија. Граничи се на северу са Аустријом, северо-истоку са Мађарском, Италијом на западу и Хрватском на југу и истоку.



Највећи део словеначких река води ка црноморском сливу. Малим делом Словенија излази на Јадранско море, свега 30 км. Њен положај је врло повољан јер се налази на путу из централних делова европског континента, ка Малој Азији. Највиши врх у Словенији је Триглав 2.864 м.н.в. који припада Јулијским Алпима.

Словенија има и пет мањих покрајина: Прекомурије, Штајерска, Корушка, Крањска и Приморска. У веће градове спадају: Љубљана, Марибор, Цеље, Крањ, Копер, Нова Горица, Ново Место, Мурска Собота...

На простору данашње Словеније створена је држава Карантанија од Јужних Славена који су ту дошли у VII столећу. Али је врло брзо потпала под власт Бававарске и касније Франачке. У XIV столећу улази у састав Хабзбуршке монархије, где остаје као провинција више векова, све до 1918. године када је ослобођена већим делом од србске војске крајем Првог светског рата и ушла у састав Краљевине СХС. Тада је то била Дравска бановина, али без изласка на Јадран.

Током Другог светског рата Словенија је била анексирана већим делом у немачки Трећи Рајх, мањим делом је фашистичка Италија окупирала и Прекомурије је припало Хортијевој Мађарској. Покрет отпора се јавио тек у фебруару 1942. године у источној Корушки, а до краја рата су имали двадесетак герилских одреда. Фашисти нису Словенце прогонили као народ, већ само појединице као идеолошке противнике. Међу Словенцима је било и доста припадника Словеначког Домобранства, верних Хитлеру.
У пролеће 1945. године словеначке шуме су биле место страдања припадника ЈВуО који су се повлачиле пред партизанским јединицама.
 
У доба Брозове владавине у Југославији, Словенија је била најразвијенија република, али се индустријализација заснивала на фабрикама које су углавном пренете из СР Србије. У потрази за послом много људи је долазило из других република у Словенију и остајало да живи. Словеначки делегати КПЈ су одмах након доношења новог Устава 1974. године испољавали велику жељу за независности.

Почетком 1990. године, словеначки комунисти су на 14. конгресу СКЈ у београдском Сава Центру напустили заседање услед вербалних сукоба са колегама из СР Србије. Пар месеци касније на изборима у тој републици победили су комунисти, а њихов лидер Милан Кучан постао је председник те републике. Одмах су почеле припреме за рефередум и независност, што се остварило 25. децембра те године.

Почетком 1991. године словеначки лидери су отпочели илегално наоружавање и стварање паравојних формација, уз увећавање резервног састава Полиције јасно је да су Словенци желели насилни излазак из Југославије.

Одмах пошто је донета Декларација о независности 25. јуна 1991. године  покренута је застрашујућа кампања против Срба и ЈНА, напади на карауле, граничене прелазе, савезне институције, формирање логора... Нападни су Срби цивилии и породице југославенских официра. Рат у Словенији је трајао скоро две недеље, након чега је Савезна Влада  донела одлуку о повлачењу ЈНА и федералних институција.

Процењује се да је током двонедељног рата убијено, нестало и подлегло повредама око 150 Срба и војника ЈНА, док је десетине хиљада Срба морало да напусти Словенију, где су живели и радили. За те злочине никада нико није одговарао.

Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:


НАСЛОВ ПРЕГЛЕДА ГЛАСОВА
23 године од словеначког крвавог пира 1.2290
Више од срамоте: Како је Србија заборавила Александра Милошевића потпоручника из Лебана 2.39515
Где су Хрвати, Словенци, Албанци и Македонци на Берлинском конгресу 1878. године? 30410
Годишњица Прводецембарских заблуда 2.90740
Досије Словенија: Бројне лажи Милана Кучана 1991. године 4725
Досије Холмец: Исповест породица војника који су убијени 1991. у Словенији 6715
Досије Холмец: Како и зашто је државни врх Србије заташкао убиства војника у Словенији? 8500
Драгомиру Грујовићу официру бивше ЈНА стигла оптужница после 20 година 1.26020
Заташкавање словеначких ратних злочина 1991 3.82212
Зашто "Бесмртни пук" не маршира у Загребу, Љубљани и Сарајеву? 3.08916
Зашто се не разумемо: Отимање 'лебца се не прашта 929
Злочин: Медвеђек код Требња 1991 1.4195
Злочин: Прогон Срба у Словенији 1991 9195
Злочин: Холмец караула код Дравограда 1991 14.172125
Злочин: Шкофије код Копра 1991 1.1191
Злочинац: Игор Бачвар 88810
Злочинац: Јанез Јанша 1.3555
Злочинац: Стане Доланц 1.92313
Злочинац: Хелмут Кол 6310
Исповест мајора Звонка Лалића: Како је генерал Мићо Делић примирио словеначке агресоре 8535
Исповест пуковника ЈНА Берислава Попова о дешавањима у Словенији 1991. године 1.1080
Логор: Доб при Мирни 1.2210
Логор: Дол при Храстнику 1.3355
Логор: Копар 8780
Логор: Словенија 1991-1992 1.39710
Некажњени злочини у Словенији 1991. године 4440
Обрачун Титовог режима са антикомунистичким формацијама 1945. године 5820
Оздрављење нације: Шта треба да пише у новим школским уџбеницима историје за нашу децу 11425
Подигнута кривична пријава против Милана Кучана 1.52810
Све лажи и подметачине око распада СФРЈ 5185
Словенија прогања Драгомира Грујовића три деценије без конкретног доказа 62710
Српско-Словеначки односи: Раденска без срца 2.35720
Судбина Србије и Срба одређена у Дрездену 1928. године 3.14444
Судити или не судити (1) 9.00210
У словеначком Новом Месту спрема се суђење Драгомиру Грујовићу из Чачка 2.20435
Фељтон: Крвави трагови словеначке независности 54110
Фељтон: У Словенији рат 1991 1.3105
Филм: Разбуђување: Двонедељни рат у Словенији 1991 8730
Филм: Упитник - Случај Холмец 2.8290
Хронологија распада СФР Југославије 10.00160


Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтјеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени.
Хвала.



















Skip Navigation Links