Књига "Свједоци говоре - ратни злочини у општини Високо 1992-1995" је ауторско дјело генерала Цвјетка Савића, ратног команданта Четврте подрињске бригаде и Друге посавске бригаде Србске војске у Босни и Херцеговини.
Ова књига представља изузетно вриједно историјско штиво јер је написана према казивањима преживјелих Срба из општине Високо, градића у централним дијеловима Босне и Херцеговине, удаљен свега 30 км сјеверозападно од Сарајева.
Наиме, ратно лудило које је започело почетком деведесетих година 20. вијека није заобишло ни Високо, тим прије што је било већински насељено са муслиманским становништвом, а како су властодржци у Сарајеву зацртали етнички и вјерски чисту државу, све према Исламској декларацији Алије Изетбеговића, то су православни Срби морали да дословно нестану.
Још у јесен 1991. године, екстремно крило милитантне странке СДА донијело је одлуку од издвајању Босне и Херцеговине из остатка Југославије... Како су знали да то неће ићи лако, онда је одлучено и да се створе прво паравојне формације Патриотска лига и Зелене беретке, од којих је наредне године настала муслиманска ткз. Армија Босне и Херцеговине.
У општини Високо постојало је најмање 11 концентрационих логора 1992-1996, од који је најпознатији у касарни "Ахмет Фетахагић", кроз који је прошло више стотина Срба који су били изложени стравичним психо-физичким тортурама од стране муслиманских стражара.
Ова књига уствари је прича о великом страдању десетине хиљада Срба из долине ријеке Босне и некажњавању њихових мучитеља, јер након завршетка оружаних дејстава у БиХ потписивањем Дејтонског мировног уговора међународне снаге нису биле заинтересоване да изведу пред лице правде злочинце за које је достављена Тужилаштву БиХ обимна документација.
У уводним деловима приређивач књиге, генерал Савић на добар начин је дао анализу међунационалих односа, друштвених и економских прилика у Босни и Херцеговини. Касније се наводи и посљедице спорног Фебруарског референдума о независности, који је један од повода босанско-херцеговачког рата.
Једно поглавље је посвећено муслиманским ратним злочинима против Срба цивила, затим друго поглавље говори о злочинима у логорима... На 35 страна је дат поименични списак цивилних жртава општине Високо током 1992-1995.
Посебно поглавље је намјењено мјесној заједници Чекрчићи гдје је поред тог села било још неколико села: Копачи, Кути, Врела, Долипоље, Крчевине... који су скупа више од три и по године чинили непробојни бедем. Снаге Територијалне одбране Чекрчића били су дивјунаци Отаџбинског рата јер су зауставили преко 30 жестоких офанзива из правца Високог, јер је њихов циљ био заузети ова села, те преко Илијаша угрозити србске положаје око Сарајева. Поред тога, ова села су готово свакодневно гранатирана минобацачком или артиљеријском паљбом, а за велике православне празнике је било и најжешће.
Неколико страница приређивач је посветио ексхумацији са градског гробља у Високом, али и одговорности за ове ужасне злочине над Србима. Посљедња поглавља у књизи говоре о стању посље рата, гдје је наведена и хронологија дешавања кроз календар догађаја.
Књигу је октобра 2012. године објавио Републички центар за истраживања ратних злочина у Бања Луци.