Шефкет Верлаци (1877-1946) је албански земљопоседник, политичар и премијер ткз. Велике Албаније у првој половини 20. столећа.
Одговоран је за учешће албанских оружаних снага у инвазији на Краљевину Југославију априла 1941. године, где су скупа са осталим државама чланицама Тројног пакта подржали агресију и комадање југославенске краљевине.
Почетком Другог светског рата обављао је дужност председника квислиншке Владе Албаније, када су балисти и вулнетари под његовом командом извршили масовне прогоне, етничка чишења и започели геноцид над Србима у окупираним територијама. Био је уствари поданик италијанског фашистичког вође Бенита Мусолинија и служио му.
Умро је 1946. године у Цириху где је избегао, а швацарске власти га нису прогониле нити хаписиле иако је постојала оптужница против њега за умештаност у ратне злочине против цивила.
ЖИВОТОПИС
Шефкет Верлаци (алб. Shefqet Bey Vërlaci) је рођен 15. децембра 1877. године у Елбасану. Тада је то крајем XIX века била Турска царевина, односно адимистративни центар нахије, а које је потпадало под Скадарски вилајет (покрајина).
Порекло и школовање
Породица Верлаци је племићка и под тим презименом се јављају још у добра краја Средњег века, односно када је Млетачка Република окупирала југозападне делове Балканског полуостртва.
Верлацијев отац и деда су били велики земљопоседници у околини Елбасана који су имали много имања у свом власништву.
Тако је и млади Шефкет добио прилику да се образује и заврши престижне школе. Међу тадашњим муслиманским живљем појавила се Албанска Прогресивна Партија (АПП), која је заступала интересе богатих и имућних породица.
Политичко деловање и избеглиштво
Албански принц Ахмет Зогу I се верио са Верлацијевом кћерком 1922. године, па је тако Шефкет добио прилику да састави Владу две године касније. Међутим, на тој позицији Верлаци се кратко задржао, свега неколико месеци, јер је морао да напусти земљу и емигрира у Италију.
Дошао је у сукоб са Фан Нолијем, који је насилно преузео власт и осудио Верлација на смрт, а његову имовину је конфисковао.
Пар година касније Зогу се крунисао за краља Албаније, при чему је раскинуо веридбу са Верлацијевом кћери и тако су постали њих двојица љути непријатељи.
Верлаци у фашистичком друштву
Десетак година Шефкет Верлаци је провео у прогонству, где је на Апенинском полуострву успоставио контакте са Бенитом Мусолинијем фашистичким диктатором који је у Италији суверено држао власт и уједно правио планове за обнову старог Римског царства.
Премијер
Управо је Мусолини покренио 22.000 војника и 700 авиона почетком априла 1939. године на Албанију и извршио окупацију, те је ставио под свој протекторат. Већ 12. априла те године Верлаци постаје премијер, заправо шеф државе.
Тада је Верлаци ускладио албанске интересе са италијанским жељама, у смислу да су имали заједнички циљ, а то је слом Краљевине Југославије и отимање делова њене територије. Тако су кренуле припреме за оружани напад односно агресију.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Како је 27. марта 1941. године дошло до збацивања трочланог Намесништва које је водило југославенску краљевину након Марсејског атентата, од стране демонстраната које су организовали британски и совјетски обавештајци... тада је Адолф Хитлер, немачки фирер наредио да све снаге (његови сателити) буду спремне за напад на Краљевину Југославију.
Кнез Павле Карађорђевић је потписао у Бечу два дана раније споразум о проласку немачко-италијанских снага кроз југославенску територију... међутим, Енглеска и Совјетски Савез су то протумачили као оданост Хитлеру и приступање Силама Осовине.
Ујутро 6. априла 1941. инвазију су отпочеле јединице Вермарта и авиони Луфтвафеа, а пар дана касније крећу и остали немачки савезници: Италини, Албанци, Бугари, Хрвати и Мађари. Шиптатске и италијанске снаге су из правца Албаније одмах окупирале делове које су им унапред обећане: Метохија, већи део Косова, источни део Старог Раса, Окридски округ и већи део Скадарског језера.
На челу власти ткз. Велике Албаиније, Верлаци се задржао све до 4. децембра 1941. године. Из непознатог разлога је смењен, а на његово место је доведен Мустафа М. Круја.
Балисти и вулнетари су биле фашистичке јединице под његовом командом, а које су време окупације делова Југославије починили стравичне злочине према Србима и њиховој имовини, као и према светињама и свештенству СПЦ. Започето је етничко чишћење које је наредних ратних година добило свој коначни облик - геноцид, односно истребљење свега што има везе са Србством и Православљем.
Албански наоружани одреди су упадали на имања и куће чији су власници србске националности те им то палили или конфисковали. Мноштво Србкиња је силовано, било да је реч о девојчицама или женама. Мушкарце цивиле које нису одмах убијали су одводили у логоре. Посебна мета су били православни свештеници и чланови соколских друштава, односно бивши Солунци. Командири чета су имали тачно урађене мапе са кућама које су мета, односно где упадају и спроводе терор.
О свему томе Верлаци је био врло добро упознат односно добијао је извештаје од своје обавештајно-сигурносне службе. Међутим, није реаговао, нити је ишта учинио да се то зло заустави.
НОВИ ЕГЗИЛ И СМРТ
Није познато када је напустио домовину и отишао у Швајцарску. Тамошње власти га нису хапсиле, нити су му судиле за ратне злочине које су почињени док је он био на власти.
Зна се да је умро 21. јула 1946. године у Цириху, али су његови посмртни остаци пребачени у Италију и сахрањени у Риму, на протестанском гробљу.