Екрем Реџа (1961-2000) је бивши официр Југославенске Народе Армије албанске националности, политичар и припадник Окупаторске Војске Косова крајем деведесетих година 20. столећа.

Реџа је као младић прошао све војне школе ЈНА и постао њен активан припадник. Током осамдесетих година службовао је на више места где је био распоређен.

Када је раних деведесетих година Југославија разбијена, он је био један од оних официра ЈНА који су погазили заклетву и дезертирао. Придружио се албанским терористичким снагама на Косову и Метохији и одмах је добијао одговорне функције. Ратни надимак му је био Дрини.

Током 1998. учествовао је као командант једне оперативне зоне ОВК у свим нападима у Призренском округу, јер његови задаци су се одвијали у јужним деловима Космета. Убијао је не само Србе цивиле, већ и дејствовао је по припадницима Полиције и Војске. У месту Вери на тлу Албанске Републике био је командант кампа где је држао курсеве албанским мушкарцима старости 18-35 година.

У пролеће 1999. Реџа је био командант оперативне групе која је учествовала у Бици на Паштрику, са циљем пробоја преко долине Белог Дрима у центалне делове јужне србске покрајине. Иако се та акција позната као "Стрела 2" завршила неуспешно, Реџа је ипак одликован.

Доласком снага КФОР и УНМИК на КиМ враћају се и албански терористи из ОВК. Тако је и у градским властима у Призрену Реџа заузео своје место.

Екрем Реџа је убијен маја 2000. године под неразјашњеним околностима, а његово убиство ни деценијама касније није разјашњено. Сумња се да је политчки мотивисано јер је он имао амбиције да преузме високе функције у окупираној јужној покрајини. Један од осумњичених је Кадри Весељи.

Сахрањен је у Призрену уз све могуће почасти и направљен му је споменик. Многи Албанци, поготово они подно Паштрика у њему гледају хероја и идола нације.

ЖИВОТОПИС

Екрем Реџа је рођен 14. августа 1961. године у насељу Лубижде, приградски део Призрена. Тада је то био саставни део САП Косово у оквиру СР Србије.

Реџина породица је живела од продаје текстила и шивења. Па су често шили униформе седамдесетих и осамдесетих година за паравојне формације Албанцима који су тада радили на одвајању Косова и Метохије из Југославије. Његови рођаци су активно учествовали у ткз. Косовском пролећу 1981. када је дошло до побуне широких размера, фактички подигнут је устанак у организацији ШИК - обавештајне службе суседне Албанске Републике. Када је то угушено ангажовањем војних снага по наређењу јунославенског генерала Бранка Мамуле, неколицина виновника је похапшена и процесуирана. Побуне су биле у касније 1988-1989.

Као дечак, Екрем је важио за бистрог и напредног па су га родитељи након завршене основне школе у Призрену, послали у војну гимназију у Београд. Ово није значило да је он пројугославенски оријентисан, већ да су рачунали на сигурну егзистенцију свог детета.

Током раних дведесетих година трајало је разбијање СФРЈ када су многи хрватски, муслимански, словеначки и албански официри дезертирали из ЈНА и придруживали се паравојним снагама народа из којих потичу. Међу њима је био и Екрем Реџа. Погазио је заклетву и устао против државе која га је школовала и нудила сигурну будућност.

Почетком 1992. године Реџа је ухапшен у Зворнику од војно-обавештајне службе ЈНА. Он је пре тога одлазио у Сарајево где је прикупљао официре ЈНА албанске националности и врбовао их да дезертирају. У Ужичком суду Реџа је осуђен на две године затвора, али је пуштен да се брани са слободе.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Екрем се вратио у родни крај и ставио се на чело албанских наоружаних банди (Група Кабаши) који су касније уједињени у Окупаторску Војску Косова. Познато је то да су власти Албанске Републике деценијама, пружали уточиште криминалцима, шверцерима и пробисветима са простора суседних земаља, те да су организовали и кампове за терористичко-дивезрантске обуке.

Тако је и Екрем јуна 1998. отишао у градић Вери, источно од Тиране 30 км. Тамо је обучавао младиће и мушкарце средње доби. Такође и војни инструктори из Немачке, Италије су водили овакве курсеве, јер се још тада знало да ће напасти Србију.

Када је Главни штаб ОВК целу територију Косова и Метохије поделио на седам зона, Реџа је 14. децембра 1998. добио рејон Паштрика да буде главнокомандујући. Важио је за хладнокрвног и стабилног команданта. У јужним деловима Метохије Реџини одреди су харали и пљачкали србско становништво и њихову имовину. Они нису страховали да нападну јединице Полиције Србије или Војске Југославије. Често су правили заседе и после тога бежали.

Реџа је знао да без помоћи НАТО пакта, Албанци су немоћни. Зато је ишао и на тајне састанке са официрима САД и Велике Британије да разрађују планове пробоја у Србију.

У пролеће 1999. Северно-атлански савез званично покреће 24. марта агресију на Србију и Црну Гору, која је трајала 78 дана. Како варварско бомбардовање војних и цивилних циљева нису донели жељене резултате, тако су генерали НАТО осмислили операцију "Стрела". Први део те акције се одвијао преко Јуничких планина познато као Битка на Кошарама. Албански нападачи нису остварили жељену замисао, прешли су на други део "Стреле" и пребацили главнину снага код планине Паштрик.

Реџа је предводио од 26. маја своје пешадинце из 121. бригаде ОВК који су у таласима јуришали у долини Белог Дрима, на србске положаје око села Планеја и карауле Горижуп... али и Врбица и Шкоза. Иако су имали помоћ из ваздуха, али и на копну бројчано премућство три пута и овде су нападачи били заустављени.

Највећи допринос у сламању "Стреле" су дали војници призренске 549. моторизоване бригаде, као и 72. специјалне. Поред њих био је одред руских добровољаца. Командант бранилаца био је тада пуковник Божидар Делић.

Паралелно са борбеним операцијама, Реџа је покренуо војну школу за албанске младиће.

НАКОН РАТА

У Куманову 10. јуна 1999. је потисан Војно-технички уговор према коме се Војска и Полиција Југославије, као и локална самоуправа премештају у централне делове земље, а јужну србску покрајину преузимају снаге УН. Са њима се враћају и албански терористи који су били десетковани и разбијени. Реџа је дошао у Призрен у присуству генерала Фриц Крофа из немачких мултинационалних снага.

Уследио је нови погром србског живља на читавом Космету, што је довело до великог егзодуса. Напуштали су своје домове у колонама и ишли у Поморавље и Подриње, али и Црну Гору.

Доласком у Призрен, Реџа се укључио у рад општинских власти. Постао је начелник Дирекције за животну средину и безбедност града Призрена. Са представницима КФОР и УНИМК је имао свакодневне контакте јер је био образован и говорио седам језика. Албански насилници су 14. јуна 1999. у присуству немачког контигента КФОР киндаповали споменик Цару Душану. Убијен је монах Харитон из манастира Св. Архангели...итд. Завладала је анархија са тешким последицама.

Основао је Екрем Реџа и Удружење ветерана ОВК, јер је хтео да обезбеди за њих повластице и примања јер су дали допринос за "слободу" свог народа.

Постоји информација и да је у Канади уписао Државни униферзитет где је требало да докторира.

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

Екрем Реџа се почетком маја 2000. године спремао за пут у Северну Америку, али је непознати нападач испалио шанжер метака 8. маја око 08:45 сати у центру Призрена. Атентат на њега никада није разјашњен. УНМИК полиција се није превише бавила тиме. Додуше јесте подигнута оптужница и било је суђење, али без резултата. Касније власти ткз. Републике Косово наставиле да избегавају да се ово изведе до краја.

Породица Реџа сумња да је Екрем убијен из политичких побуда, јер је био у врху Демократске Партије, те да би након стицања звања доктора економских наука, многима у покрајини пореметио планове око вођења будуће албанске парадржаве на тлу Србије. Тачније вођа ткз. Косовске сигурносно-обавештајне службе Кадри Весељи је током 2000-2004 организовао мноштво убистава политичких противника Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја.  О томе је 2019. године јавно проговорио Фатмир Бајрај из Демократског савеза.

Реџина жена Харија је у моменту погибије била у поодмаклој трудноћи и родила дечака који је понео његово име као недоношче. Пре њега имају још једног сина, кога је Екрем назвао Дрини, односно добио је његов ратни надимак.

Сахрањен је у селу Ландовица, а постхумно му је додељен Орден народног хероја ткз. Републике Косово.

Потоње окупационе власти у Приштини су Реџи дали велики публцитет и пажњу. Обележавају редовно дан његове погибије кроз меморијалне академије и полажу венац на његов споменик у Призрену.

Председница албанске парадржаве "Република Косово" Вјоша Османи, поводом годишњице његове смрти, рекла је овако:
- „Комaндaнт Дрини je био човeк коjи je покушaо дa нaстaви своj допринос рaту у рeдовимa ОВК, а послe рaтa у изгрaдњи мирa.
Нaжaлост, њeговa aктивност зa добробит зeмљe нaсилно je прeкинутa прe 22 годинe.
Косово je изгубило човeкa коjи je покaзaо вољу и љубaв прeмa овоj зeмљи. Њeгов лик бићe вeчно упамћен…".