Бранко Тунић звани Шиптар, католички Албанац, осуђен је данас у Суду за ратне злочине у Београду на 8 година затвора због почињеног ратног злочина над 16 заробљених војника ЈНА у загребачком логору Ракитје у септембру 1991. године. Он није доступан српским правосудним органима, тако да му је ова првостепена пресуда изречена у одсуству.

Ово је иначе прва пресуда за злочине у неком од логора у Хрватској током рата у првој половини деведесетих година. Ракитје је иначе био први логор формиран у августу 1991. године.

Председавајућа Судског већа судија Снежана Николић Гаротић казала је да је Бранко Тунић крив што је као припадник ткз. Збора народне гарде у сукобу Југославенске Народне Армије и хрватских оружаних снага, у више наврата заробљене војнике мучио, застрашивао, телесно повређивао на изразито понижавајући начин и на крају и убио војника на редовном одслужењу војног рока, Марка Утржана (20) из Кикинде.

Међутим, иако су у пресуди навели да је Тунић убио Утржана, Веће га није осудило за то дело, јер му је већ суђено у Хрватској и прихваћена је правоснажна пресуда Врховног суда Хрватске 2001. године, којом је Тунић ослобођен за ово убиство, како су они рекли у нужној одбрани.

- Окривљени је заробљене војнике тукао кундаком по телу и глави, гуменом палицом по телу, табанима и длановима, везивао их лисицама, обарао на под, где их је газио и скакао по њима, гасио им цигарете по телу, претио пиштољем и ножем, којима им је кружио око очију и по лицу - навела је судија Гаротић. - Злочин је починио са умишљајем, био је свестан да су они ратни заробљеници, а видео је и њихове године, да су то голобради младићи у развоју од 18 до 21 године. Показао је упорност, безобзирност и бахатост.

Судија је објаснила да је неспорно утврђено и да је постојао сукоб две стране, са су оштећени били војници на редовном служењу војног рока у Пречецу, где су пали у руке хрватских снага.

- Иако је био договор да се предају и да ће их пустити кућама, они су заробљени и одведени у логор Ракитје. Налазе се на списку ратних заробљеника и на списку размењених ратних заробљеника. Срби су раздвојени на једну страну, а све остале националности на другу. Мучили су их и тукли, а у свему је предњачио окривљени Тунић. Сви га описују на исти начин и препознају га на сликама - образложила је судија Гаротић, наводећи да је казна сразмерна тежини дела и броју оштећених, као и устаљеној судској пракси.

Она је подвукла да је Марко Уртжан убијен 30. септембра 1991. и уместо да га породица дочека живог и загрли, добили су његово тело у сандуку, а касније сазнали шта се догодило. Према исказима других оштећених, он је био весео и добар, али и на мети тешких напада окривљеног Тунића. Убијен је у подруму.

Сви заробљени војници српске националности били су у Ракитју од 14. септембра до 1. октобра, јер су после убиства Марка Утржана пребачени у други логор у Селској улици у Загребу. Према њиховим сведочењима ту их нису тукли и мучили. Размењени су 8. новембра 1991. године.

Војници ЈНА других националности, Муслимани, Хрвати, Албанци и Словенци, који су били у касарни у Пречесу одмах су пуштени након предаје 14. септембра 1991. године.

Пуномоћнник породице Утржан и више оштећених преживелих војника Душан Братић сматра да је ова пресуда мелем на рану жртвама и њиховим сродницима на који су чекали 30 година.

- Она је и друштвено-морална осуда злочина и опомена свима који би опет у ратно време могли ослободити своје злочиначке нагоне - каже Братић. - Она показује и да после дуго година самодеструкције Република Србија коначно поново има своје тужилаштво и свој, а не страни суд, и да у тим органима има људи који имају моралних закона у себи и чврст и постојан карактер кадар да се одупре сваком искушењу и притиску, и споља и изнутра, да се не суди за злочине које су извршили они који су разбијали тадашњу Југославије и животни простор на којем је живео српски народ, чиме је и све почело.

Братић наглашава да је то у условима наметнуте колективне кривице српском народу изузетна храброст и да такви људи треба да воде српско правосуђе.

Аутор: С. Ј. М
Вечерње новости
25.04.2024.

Прeсудa продубилa болнe рaнe

Породицa Мaркa Утржaнa (20) из Кикиндe, свирeпо мучeног и убиjeног воjникa Југославенске Народне Армије 1991. годинe у хрвaтском логору Рaкитje у Зaгрeбу, ниje добилa прaвду коjу je чeкaлa 33 годинe.

Прeсудом Вишeг судa у Бeогрaду, Мaрков убицa Брaнко Тунић, припaдник хрвaтских ,,зeнги", ослобођeн je оптужбe зa то кривично дeло, чимe je потврђeнa прeсудa судa у Зaгрeбу. Осуђeн je у одсуству нa осaм годинa зaтворa због рaтног злочинa нaд 18 воjникa JНA. Мeђу њимa je и Мaрко, a њeговa сeстрa Jeлeнa Кaрaновић кaжe дa je рaзочaрaнa прeсудом. Она свeдочи о болу и рaнaмa коje никaдa нeћe зaцeлити.

- Очeкивaлa сaм дa ћe бити осуђeн нa бaр 15 годинa. Прeсудa je сaмо продубилa болнe рaнe. Рaзочaрaнa сaм што Тунић ниje осуђeн зa Мaрково убиство. Врaтилe су сe свe eмоциje и сликe, кaо и тог црног 30. сeптeмбрa, кaдa сe нeсрeћa дeсилa. Од момeнтa кaдa je jaвљeно дa je погинуо, имaм утисaк кaо дa свe врeмe читaм исту књигу - у сузaмa причa Jeлeнa Кaрaновић.

Имaлa je 18 годинa кaдa je њeн брaт, тaдa 20-годишњи воjник JНA, свирeпо мучeн, a потом хлaднокрвно убиjeн у зaгрeбaчком логору Рaкитje, 30. сeптeмбрa 1991. годинe. Jeлeнa Кaрaновић сa болним eмоциjaмa посeћуje брaтовљeв гроб нa стaром Мокринском гробљу.

- И дaнaс, послe вишe од 30 годинa, њeгови другови гa нe зaборaвљajу. Посeћуjу гроб нa дaн њeговог убиствa и рођeндaнa. Мaрко je био вeдaр и нaсмejaн, вeсeлe нaрaви. Увeк je имaо осмeх нa лицу и никомe сe ниje зaмeрaо. И сaдa су нa суду испливaлe информaциje, зaшто je моj Мaрко Тунићa иритирaо - зaто што je био нaсмejaн. Колико год дa гa je тукaо, мучио, гaсио пикaвцe по њeму и мокрио, гaзио, Мaрко je сaмо ћутaо и смeшио сe - кaжe Jeлeнa.

Прeмa свeдочeњу прeживeлих, Тунић, коjи je испaлио Мaрку мeтaк у глaву док je клeчaо, свaкоднeвно je звeрски мучио и окрутно сe иживљaвaо нaд зaробљeним воjницимa JНA, зajeдно сa другим припaдницимa хрвaтских ,"зeнги".

- Мeтaк у глaву испaлио му je изнaд усaнa и изaшaо je код кичмe - нaводи Jeлeнa.

Отaц Рaдовaн ниje дочeкaо покрeтaњe судског поступкa, прeминуо je. Мajкa Вeрa тeшко je болeснa. Зa њу и Jeлeну нeмa утeхe. Врeмe, кaжу, нe лeчи рaнe, сaмо сe нaвикнeтe дa живитe сa тим. Остaлa je вeликa тугa коjу носe кaо тeжaк крст.

Аутор: М. О.
28.04.2024.

Умр­ла је по­след­ња на­да за прав­ду

Раз­о­ча­ра­на сам што Ту­нић ни­је осу­ђен, пре­су­да ми је вра­ти­ла све емо­ци­је и сли­ке, ка­же Је­ле­на Ка­ра­но­вић, се­стра уби­је­ног вој­ни­ка ЈНА Мар­ка Утр­жа­на.

Је­ле­на Ка­ра­но­вић из Ки­кин­де има­ла је 18 го­ди­на ка­да је њен брат Мар­ко Утр­жан (20), вој­ник ЈНА, сви­ре­по му­чен, а по­том хлад­но­крв­но уби­јен у хрватском ло­го­ру Ра­ки­тје у Загребу 30. сеп­тем­бра 1991. го­ди­не. Ка­да је са­хра­њен ни­је по­ко­па­на и на­да да ће ње­гов уби­ца Бран­ко Ту­нић, та­да­шњи при­пад­ник хр­ват­ских паравојних формација „Зен­ги”, од­го­ва­ра­ти пред ли­цем прав­де. Те на­де ви­ше не­ма.

– Раз­о­ча­ра­на сам што Ту­нић ни­је осу­ђен за Мар­ко­во уби­ство. Из­гу­би­ли смо сва­ку на­ду. Пре­су­да ми је вра­ти­ла све емо­ци­је и сли­ке. Од мо­мен­та ка­да је ја­вље­но да је по­ги­нуо, имам ути­сак као да све вре­ме чи­там исту књи­гу – у су­за­ма при­ча Је­ле­на Ка­ра­но­вић.

Ра­до­ван, отац уби­је­ног Мар­ка, ни­је до­че­као по­кре­та­ње суд­ског по­ступ­ка, пре­ми­нуо је. Мај­ка Ве­ра те­шко је бо­ле­сна.

– Ни­сам мо­гла да је за­шти­тим од све­га, са­зна­ла је све из ме­ди­ја – уз­не­ми­ре­но на­во­ди Је­ле­на.

По­ро­ди­ца Мар­ка Утр­жа­на ни­је до­би­ла прав­ду ко­ју је че­ка­ла 33 го­ди­не. Пре­су­дом Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду, Мар­ков уби­ца Бран­ко Ту­нић (59) осло­бо­ђен је оп­ту­жбе за то кри­вич­но де­ло, а осу­ђен је у од­су­ству на осам го­ди­на за­тво­ра због рат­ног зло­чи­на над 18 вој­ни­ка ЈНА.
Цариници на Градини пронашли дрогу скривену у плишаном медведу

– И мој Мар­ко је у тих 18 вој­ни­ка, али имам ин­фор­ма­ци­ју да Бран­ко Ту­нић има још 13 осо­ба на ду­ши. Још ни­сам кон­так­ти­ра­ла с адво­ка­том Ду­ша­ном Бра­ти­ћем из Бе­о­гра­да. Још ће­мо ви­де­ти ка­ко ће­мо на­сту­пи­ти у бу­дућ­но­сти. Про­цес пред Жу­па­ниј­ским су­дом, ко­ји је, на­вод­но, су­дио у За­гре­бу, био је на­ме­штен. За ло­гор Ра­ки­тје твр­де да је био не­ки цен­тар за обу­ку – на­во­ди се­стра уби­је­ног вој­ни­ка.

Пре­ма све­до­че­њу пре­жи­ве­лих, Ту­нић, ко­ји је ис­па­лио Мар­ку ме­так у гла­ву, сва­ко­днев­но је звер­ски му­чио и окрут­но се ижи­вља­вао над за­ро­бље­ним вој­ни­ци­ма ЈНА, за­јед­но са дру­гим при­пад­ни­ци­ма хр­ват­ских „Зен­ги”.

За Мар­ка у Ки­кин­ди сви има­ју са­мо ре­чи хва­ле. И дан-да­нас дру­го­ви по­се­ћу­ју ње­гов гроб на ста­ром Мо­крин­ском гро­бљу.

– Мар­ко је био ве­дар и на­сме­јан. Увек је имао осмех на ли­цу и ни­ко­ме се ни­је за­ме­рао. И са­да су у су­ду ис­пли­ва­ле ин­фор­ма­ци­је за­што је мој Мар­ко Ту­ни­ћа ири­ти­рао. То је за­то што је био на­сме­јан. Ко­ли­ко год да га је ту­као, му­чио, га­сио пи­кав­це по ње­му, га­зио, мо­крио по ње­му, Мар­ко је са­мо ћу­тао – ка­же Је­ле­на.

Мар­ко је слу­жио вој­ску у Љу­бља­ни, био је мар­тов­ска кла­са 1991. године.

– Ка­да су по­че­ли не­ми­ри, вој­ни­ке ЈНА ни­су ди­ра­ли. Пре­ба­че­ни су у Кло­штар Ива­нић код За­гре­ба, у ка­сар­ну Пре­чец. То је би­ло скла­ди­ште му­ни­ци­је и ни­су ниг­де из­ла­зи­ли. Ме­ђу­тим, не­ко их је из­дао. Пре­да­ти су хр­ват­ској па­ра­вој­ној фор­ма­ци­ји – при­ча Мар­ко­ва се­стра.

До­да­је да вре­ме ни­је убла­жи­ло ра­не у ду­ши, са­мо се на­ви­кла да но­си ве­ли­ку ту­гу у ср­цу и та­ко ће би­ти за­у­век.

Аутор: Мирослава Обадић
Извор: politika.rs
27.04.2024.

Шамар Хрватској из Београда и доказ да су 1991. имали логор у Загребу

Бранко Тунић, Албанац са Косова и Метохије, осуђен је данас у Суду за ратне злочине у Србији на осам година затвора због ратног злочина над 17 заробљених војника ЈНА у логору Ракитје у Загребу 1991. године. Пресуда припаднику ткз. Збора народне гарде је преседан, јер констатује постојање логора у Хрватској у коме су војници мучени, после договора о предаји.

„Пресуда је мелем на рану жртвама и њиховим породицама на који су чекали 30 година. Смирује душе жртава, али је подједнако важно да изриче друштвено–моралну осуду овог злочиначког чина у коме је и одузет живот војника Марка Утржана", каже за Спутњик адвокат оштећених Душан Братић.

Бранко Тунић (59) крив је што је као припадник Збора народне гарде у сукобу ЈНА и хрватских оружаних снага у више наврата заробљене војнике мучио, застрашивао, телесно повређивао на изразито понижавајући начин и на крају и убио Марка Утржана (20) из Кикинде. Суђено му је у одсуству, јер није доступан српским правосудним органима.

„Заробљенике српске националности тукао је рукама, ногама и палицама. Претио да ће им ножем извадити очи, мокрио по њима, гасио им цигарете по телу и стављао пиштољ на чело и слепоочницу говорећи им да ће их убити“, изјавили су сведоци током процеса. Исказ да је убио Утржана потврдила су и медицинска вештачења.

Првостепено осуђени Тунић ухапшен у Словенији 2020. године по потерници из Републике Србије, српски је, али и хрватски држављанин, па је Хрватска готово истог дана отворила поступак против њега. Братић објашњава да је то био покушај његовог спасавања.

„Експресно су отворили истрагу за исто кривично дело и обезбедили формални услов да од Словеније затраже изручење. Примењено је правило да приликом конкуренције у поступку изручења две државе, од којих је једна чланица Европске уније, предност има држава чланица ЕУ. Иако су сведоци потврдили и далеко детаљније посведочили о злочинима, одмах је пуштен на слободу, дана није провео у притвору, заправо су га спасли екстрадиције Републици Србији“, објашњава Братић.

Он додаје да је пресуда преседан, пре свега зато што констатује да је Ракитје било место са свим одликама логора који је формиран у августу 1991. године, а пре свега да је шамар за хрватско правосуђе које је Тунића ослободило оптужби.

Наиме, иако га Веће српског суда није осудило за убиство голобрадог дечака из Кикинде, „јер му је већ суђено у Хрватској и прихваћена је правоснажна пресуда Врховног суда у Загребу“, у пресуди се ипак констатује да је Утржан убијен, што је од изузетне важности за право и правду, за будуће поступке. Братић објашњава да Хрватска штити Тунића зато што је логор у коме се догодио злочин био расадник прослављених кадрова домовинског рата. Јединица осуђеног касније је постала Прва гардијска бригада ЗНГ, позната под називом „Тигрови“ која је прослављена у „Олуји“.

„Командант те бригаде био је Јосип Луцић, потоњи генерал Хрватске, његов заменик је био Марјан Марековић, који је оптужен у Хагу, а и против првог је вођена истрага. Први оперативац у тој јединици, кроз чије руке пролазе сви извештаји о активностима и ванредним догађајима, као што је мучење и убиство ратног заробљеника, био је Анте Готовина. Пресуда је морални удар на темеље домовинског рата и намеће злочиначки ореол Збору народне гарде“.

Кад би се на овај случај применила правила Хашког трибунала о командној одговорности, онда би осуђени били и Јосип Луцић и Марјан Марековић и Анте Готовина, јер су сва тројица по доктрини командне одговорности знали за догађај, а ништа нису предузели. Припадници јединице су на процесу у Хрватској до детаља сведочили како се сазнало за ове догађаје, нарочито за убиство и ко је све знао, „да је убијен један четник“.

Убијени Марко Утржан из Кикинде иначе се изјаснио као Југословен, био је из мешовитог брака. Оптужени, најсуровији чувар логора је по оцу Албанац католичке вере рођен у селу Врнавоколо, на Косову и Метохији, општина Витина. Девојачко презиме мајке, Ђорђевић.

Пресуда Тунићу је првостепена, постоји право на жалбу Апелационом суду у Београду. Братић каже да би Тунић био лишен слободе ако напусти територију Хрватске, али и да се питање даљег изручења често своди на политичке одлуке, у зависности од тога у којој држави је ухапшен. На крају разговора за Спутњик он наглашава да су наши судски органи у условима наметнуте колективне кривице српском народу овом пресудом показали професионализам, али и храброст.

„Евидентно је да после дуго година самодеструкције Србија коначно опет има своје тужилаштво и свој, а не страни суд, да у нашим органима има људи који имају моралне законе у себи и да су у стању да се одупру сваком искушењу и притиску, и споља и изнутра“.

Извор: Спутњик
25.04.2024.