Иван Булатовић (1961-1998) је припадник Министарства унутрашњих послова Републике Србије који је крајем маја 1998. године киднапован из воза, а потом одведен у концентрациони логор Ликовац (или Мушутиште), одакле му се губи сваки траг. Ово гнусно и кукавучко дело су извршили албански терористи из Окупаторске Војске Косова.
У том казамату смрти Булатовић је убијен хладним оружјем на најстрашни начин. О томе чак постоје и преживели сведоци који су сведочили пред истражним органима Републике Србије.
Иван Булатовић је оставио иза себе супругу и четверо деце. У полицији, где је био стално запослен имао је чин старијег водника.
Иначе, полицајац Булатовић је само један од хиљаде киднапованих Срба и неалбанаца са територије АП Косово и Метохија који су киднаповани крајем деведесетих година 20. века, а потом одвођен у посебне логоре где је највећи број њих убијан док су њихови органи завршавали на црном тржишту широм Европе.
Тек 2022. године Удружење ветерана посебних јединица полиције је доделило Ивану Булатовићу орден Златна Косовска споменица.
ЖИВОТОПИС
Иван Булатовић од оца Душана, рођен је 23. марта 1961. године у Пећи на крајњем западу Метохије, односно тромеђи Републике Србије са Црном Гором и Републиком Албанијом.
Његова породица има црногорске корене, али су сви васпитани патријахално у духу Видовданског завета и на идеалима Косовских јунака: Лазара и Милоша. Иванови родитељи су имали још једног сина Слободана, који је остао да живи са родитељима у Пећи.
Пећки крај је словио као центар албанског иредентизма и сепаратизма шездесетих година, баш у време када је млади Иван одрастао. Он је по завршетку средње школе добио посао као припадник Министарства унутрашњих послова у полицијској станици у Глоговцу 1981. године, удаљено 32 км западно од Приштине.
Био је савестан радник који је одговорно обављао своје послове. Добио је чин старијег водника. Средином деведесетих година 20. века радио на административним пословима ОУП Глоговац, на пословима издавања личних докумената.
Оженио се 1983. године са девојком Миром, која му је родила четверо деце. Мира је такође била запослена у полицијској станици Глоговац. Били су колеге. Она је родом из источне Босне.
СТРАДАЊЕ
По завршетку ратних сукоба у западним деловима бивше Југославије НАТО пакт је све више почео да помаже албански сепаратизам што је довело и до организовања терористичких банди које су средином 1990-их уједнињене у Окупаторску Војску Косова, на чијем челу су се нашли озлоглашени криминалци и пробисвети: Адем Јашари, Рамуш Хараднај, Хашим Тачи и др.
Добар део албанских младића је и ранијих година учествовао у шверцу дроге, оружја, нафтних деривата, цигарета и тако незаконито присвајао велику корист. Ово су контролисали вође банди који су живели за сан својих предака, а то је отцепљење Космета и присаједињење Албанској републици, односно стварање ткз. Велике Албаније према начелима Призренске лиге.
Највећи део младих Албанаца је одлазио у Републику Албанију где су већ од раније постојали кампови за обуку терориста. Инструктори у тим диверзантским акцијама долазили су из земаља Северноатланског савеза, а највише из Немачке, Италије и Велике Британије.
Браћа по тероризму: Адем и Хашим
У почетку својих криминалних деловања припадници ОВК су нападали, пљачкали и киднаповали углавном цивиле Србе и неалбанце... а касније нису презали да нападају полицајце и војнике, организовано и добро планирано.
Тако се и десило да 23. маја 1998. године, када су се широм Косова и Метохије отпочеле организоване терористичке акције од припадника Окупаторске Војске Косова... у возу који је саобраћао на железничкој прузи Пећ - Косово Поље дешава се киднаповање Ивана Булатовића. Он се враћао из Пећи, где је био са супругом Миром у посети својим родитељима и брату. Био је у цивилном оделу.
У насељу Бањица код злогласне Дренице су ушла три наоружана припадника ОВК, који су га позвали именом и рекли да изађе. При изласку из вагона, он је добио кундаком ударац у главу и пао на земљу. Тада су га увукли у џип албански терористи и одвели у непознатом правцу.
Касније се сазнало да је одведен у село Ликовац, где је направљен један од албанских концентрационих логора који су били под контролом главног штаба ОВК.
Сами Љуштаку: управник Ликовачког казамата
У том Ликовачком логору, где је управник био Сами Љуштаку, командант србачке јединице ОВК... већ је било стотине киднапованих Срба, који су умирали у најстрашнијим мукама, какви су постојали само у нацистичким казаматима за време Другог светског рата.
Супруга Ивана Булатовића је прво пријавила надлежним институцијама његову отмицу, а касније је и Међународни Црвени крст то је регистровао под шифром YUK05000901.
Према исказима сведока са једног од суђења Ивана Булатовића су убили албански терористи тако што му је моторном тестером одсечена глава.
СВЕДОЧЕЊЕ
Супруга Иванова, Мира Булатовић је дала касније овакав исказ:
- "Мој муж, као да је наслутио оно што ће се догодити, видно узнемирен, дао ми је свој службени пиштољ који сам успела да сакријем...
Око 13:30 часова воз је стао у месту Бањица у озлоглашеној Дреници, бастиону албанских сепаратиста. На станици је било око стотину наоружаних припадника ОВК.
Ушли су у воз и започели легитимисање и претрес путника. У једном тренутку ушли су у наш купе у коме смо седели... Улетео је проћелави четрдесетогодишњак, уперио пиштољ у мог мужа и рекао гласно: Предај се Иване Булатовићу!
Из воза нико други није киднапован, само он, што јасно указује да је воз био заустављен само ради његове отмице...".
Иванова кћерка Јелена, удато Вичићевић о судбини свога оца казује овако:
- "Нико нас никада није звао, нити обавестио о његовој судбини. Све смо сазнавали из новина, чак смо покушавали да контактирамо неке редакције које су писале о нестанку мог оца, да их питамо како су дошли до тих информација.
Зато не мислим да ће се се сазнати истина. Добили смо мишљење Саветодавне комисије, али више не знамо да ли можемо и чему да се надамо...".
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Након што је потписан Војно-технички споразум у Куманову 10. јуна 1999. године, чиме је престало варварско бомбардовање Србије и Црне Горе, односно 78-дневна агресија НАТО пакта...
Војска СР Југославије, МУП Србије и државна управа се повлачи у складу са тим споразумом, а подручје Космета запоседају КФОР и УНМИК... Са њима се враћа велики број албанских терориста који отпочињу погром над Србима и њиховом културно-историјском баштином.
Породица Ивана Булатовића се иселила са Космета, заједно са стотинама хиљада Срба који су у колонама напуштали свој завичај, јер су били у страху од крвавих напада Албанаца. Никада нису добили његово тело, нити су имали могућност да га достојно сахране.
Октобра 2000. године дошло је и до политичких промена у Републици Србији, када су на чело државе дошли вође прозападне оријентације са евроунијатским идејама.
Хвала вам на подршци за издавање отаџбине
Током 2002-2003 из казнено-поправних домова Републике Србије је одлуком највиших представника власти пуштено на слободу више од 250 албанских терориста који су осуђени за најтежа кривична дела попут: убистава, силовања, пљачке, палежи, киднаповања, шверца и др.
Поред тога, дошло је до радикалног заокрета у спољној политици наше земље, где је Влада коју је формирао Зоран Ђинђић поништила све оптужнице против водећих државника и генерала из држава чланица Северноатланског савеза... а истовремено су у Хашки трибунал испоручили наше војне и полицијске официре који су бранили нашу отаџбину и народ деведесетих година 20. столећа.
Привреда је доживела пропаст и мноштво државних фирми је угашено или стављено под стечај, а касније распродато у сумњивим тендерима. Војска је доживела чудне реформе, где је био циљ ослабити наш војно-безбедносни потенцијал и одбрану. Мноштво генерала и официра је током 2001-2004 пензионисано или уклоњено из службе. Такође, организовани су "пријатељски" сусрети за лидерима НАТО земаља...
СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ
Током 2013-2018 у специјалном приштинском Специјалном суду за ратне злочине ткз. Републике Косово, покренут је процес против неколиције припадника ткз. Дреничке групе терориста за које се основано сумња да су били чувари у Ликовачком логору крајем 1990-их година. На том суђењу је споменуто име Ивана Булатовића, као и његова национална припадност.
Маурицио Салустро, међународни тужилац из ЕУЛЕКС-а је подигао 2013. године оптужницу против 15 припадника Окупаторске Војске Косова за злочине против човечности који су се дешавали у селу Ликовац у логору. Тада се на суђењу појавио један заштићени сведок "Ц" који је дао исказ о страшном убиству Булатовића. Сведок је јасно и недвосмисено потврдио да су Сабит Геци и Сахит Јашари из Дренице мучили Ивана Булатовића, а на крају је Геци узео моторну тестеру и одсекао му главу.
Касније је та оптужница одбачена услед "недостатака доказа"... док је тужилац Салустро подигао још неколико оптужби за ратне злочине, између осталог Фатимира Љимаја...
Шта каже Берат Бужала?
На свом фејсбук профилу се 23. маја 2013. године огласио Берат Бужала, некадашњи припадник ОВК, а касније посланик у Народној скупштини ткз. Републике Косово (албанске парадржаве на тлу Србије) из редова Демократске Паритије Косова... у коме је написао да је наводно он извршио моструозно убиство Ивана Булатовића.
Ово наравно не мора бити тачно, већ само ради развлачења судског поступка против осумњичених из ткз. Дреничке групе ОВК.
ЗАОСТАВШТИНА
Средином маја месеца 2022. године у Београду је Удружење ветерана посебних јединица полиције уручило постхмуно Ивановој породици орден Златна Косовска споменица, који се додељује за припадницима МУП Републике Србије који су свој живот дали за одбрану земље и чување свих њених грађана.