Шабан Кастрати (1871-1945) је био албански пробисвет, кавгаџија, пљачкаш, локални силеџија и пијанац... његов надимак је био Шабан Полужа.
Иако је Други светски рат дочекао у позним годинама, загазивши у осму деценију живота, прихватио се оружја и постао официр ткз. Народног фронта, односно Балиста, фашистичке јединице која је имала задатак да етнички очисти подручја Краљевине Југославије које је Албанија окупирала 1941. године и припојила матици.
Полужа је био регионални командант за Метохију и имао је свој штаб у Глоговцу, удаљено 30 км западно од Приштине, односно у централним деловима Космета. Такође, био је члан Централног комитета Бали Комбетар, где је било 15-ак чланова којима је председавао Мидхат Фрашери.
Управо је Шабан Кастрати био предводник многих злодела односно спровођења геноцида над Србима и другим неалбанцима за подручје Метохије, у местима као што су: Пећ, Призрен, Ораховац, Ђаковица, Дечани, Сува Река и Исток.
Његови одреди су били веома сурови јер су чинили масовне покоље, прогоне, палеж имовине, крађе, силовања... и сл. Једноставно биле су то опасне групе које нису презале ниодчега и нису имали милости чак ни према деци. Прогањали су и свештенство СПЦ, а имања им похарали и спаљивали.
Крајем 1944. године команда ПОЈ је послала око 40.000 војника у рејон Косова и Метохије са циљем да разбију Балистичке јединце, што је учињено, после неколико месеци жестоких окршаја. Тако је и Шабан М. Кастрати погинуо 21. фебруара 1945. године у околини Глоговца у централним деловима КиМ.
Председник Албаније др. Сали Бериша га је одликовао 1993. године, а Хашим Тачи, премијер ткз. Републике Косово га је прогласио народним херојем 2012. године
ЖИВОТОПИС
Шабан М. Кастрати (алб. Shaban Kastrati) је рођен јула 1871. године у селу Годанце, општина Глоговац. У то време то је био део Османске империје, а административно је потпадао под Косовски вилајет (покрајина).
Шабан је син Реџепа Кастратија. Био је необразован човек са веома пргавом нарави.
С обзиром да је био неписмен није могао да добије посао као државни чивновинк. Имао је имање и нешто земље, али недовољно да прехрани породицу. Тако да је од ране младости учио се "занату" пробисвета. Често је по селима Метохије ишао са својом групицом у пљачке, где је од Срба (хришћана) отимао: стоку, дрва, сено, кола... са собом је носио и оружје тако да се знао обрачунати и са турским жандармима који су хтели да га ухапсе.
Србе је мрзео и сматрао их је за непријатеље против којих се треба борити свим средствима. Ослобођење Косова и Метохије у октобру 1912. године није дочекао са одушевљењем, баш напротив. Тада је био турски добровољац. Након што су Османлије истеране са Балкана скривао се неко време по шумама или је одлазио у Краљевину Албанију како и већина његових сународника.
Током Првог светског рата борио се као одметник против Аустроугарске и Бугарске, јер су то биле хрићанске земље које су 1915-1918 године окупирале Краљевину Србију, односно регион Косова и Метохије.
Изабран је 1921. године за заменика начелника Дренице. Средином двадесетих година често је долазио у физичке сукобе са Србима који су дошли из западних делова Црне Горе и источне Херцеговине... њима је југославенски краљ Петар I Карађорђевић делио земљу као награду за учешће у пробоју Солунског (Македонског) фронта.
Полужа: "Где год нађем Србе, ја ћу их убити"
Команда жандармерије у Београду је послала септембра 1924. године око 300 људи са једном артиљеријском батеријом да се обрачуна са албанским кримналцем и крвником Аземом Бејтом. Дошло је до крвавих окршаја који су трајали неколико дана у зони Јуничких планина. И сам Шабан Полужа се прикључио Бејтиним одредима - Качацима када је рањен, а Бејта сам умире код Куле Садик Раме од задобијених рана. Било је тада преко 120 мртвих Качака, док је команду над њима преузела Аземова жена.
Жандар Раковић га хапси 1927. године због учесталих туча и свађа са србским становништвом села Полача. Из затвора успева да побегне, тако што је Хасан Велики подмитио командира жандармеријске станице са 10 дуката. Након тога Полужа одлази у Албанију одакле је долазио у завичај већином да пљачка и пали имовину Србима.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Краљевина Италија је априла 1939. године извршила инвазију на Албанију и окуприала је, односно ставила под свој протекторат. Бенито Мусолини је уствари хтео да преко Албаније нападне Краљевину Југославију, што је и учињено две године касније, када је Хитлер такође покренио снаге Вермархта и Луфтвафеа, а њима се придружују Бугари, Мађари и Хрвати. Југославенска војска је капитулирала услед великог дезертерства и издаје од Хрвата, Словенаца и муслимана.
Под италијанском командом албанске дивизије су окупирале делове југославенске краљевине: цела Метохија, источни део Старог Раса, околина Скадарског и Охирдског језера, Тетовски и Дебарски регион, као и већи део Косова. Италијанска фашистичка војска је ту била надзорник у свим операцијама.
Полачка скупштина
Дана 9. априла 1941. године, само дан пре него што ће Албанија и Италија отпочети нападе на југо-источне делове Краљевине Југославије у кући Шабана Полуже у Полачи дошло је до сабора на коме је формиран ткз. Национални покрет и јединство Албанаца. Било је присутно око 50-ак представника из свих делова Космета. Сам сабор је отворио Полужа и говорио како треба помоћи њиховим сународницима у свим могућим облицима, па чак и оружјем.
У руководећу структуру НПЈА сем Шабана Полуже су ту изабране следеће особе: Мифтар Барјактари, Халил Хакија, Азем Аруци, Хазир Ђака, Реџеп Ђели, Мула Ибрахим и Зука Ксани...
Злочиначка одисеја
Једна од одлука ове скупштине се односила и на формирање борбене јединице са 1.000 људи... односно касније је та формација названа - Вулнетари. Њихов задатак је био да етнички очисте простор Косова и Метохије и Рашке области од Срба и да униште све трагове њиховог постојања. Тако је покренута геноцидна мисија у коме су се на удару нашли прво свештеници и монаси СПЦ, а онда и Срби и Јевреји.
Своје крваве трагове у првој ратној години Полужа са својим бојовницима је оставио у Новом Пазару, Плаву, Гусињу, Рожајама, Ибарски Колашин... убијено је за само неколико месеци око 1.000 Срба, док их је више хиљада прогнано у окупирану Србију под управом Милана Недића. Немци су ова Шабанова злодела назвали "Крвави талас".
Под његовим надзором основан је концентрациони логор у Плаву, на северо-истоку Црне Горе. У њега су довођени највише жене и деца, а било је преко 500 Срба утамничено.
Почетком 1942. године одреди Шабана Полуже су покушали да се пробију и до Подгорице, али нису успели већ су наишли на жесток отпор србских снага.
Исте године, али у новембру месецу Шабан Полужа се придружује фашистичкој организацији "Бали Комбетар", односно ткз. Народни фронт коју је основао Мидхат Фрашери, албански публициста и дипломата. Полужа је ту био регионални командант и члан Централног комитета у Тирани. Имао је тада бројне одреде, односно око 500 људи под оружјем. И са њима је Шабан Полужа наставио своје монструозне погроме и нападе на све што је србско и православно.
Између осталог, Шабанови бојовници су направили Урошевачки покољ 1943. године. Било је то свега неколико дана пошто је Италија капитулирала, а Мусолинијев режим срушен. Тада су надзор над Балистима преузели официри Вермархта.
Постоје контраверзне приче да је тада Шабан Полужа кратко покушао сарадњу са партизанима, јер је добио обећање да ће се Космет припојити матици Албанији. Међутим, ово је трајало неколико месеци, па када је схватио да је изигран, дошао је у сукоб са њима.
ПОГИБИЈА И ЗАОСТАВШТИНА
Крајем 1944. године Врховна команда ПОЈ упућује око 40.000 војника на Косово и Метохију који су имали задатак да разбију одреде Бали Комбетара пошто су бројали око 20.000 разбојника. Партизанским снагама је командовао генерал Петар Брајовић заповедник XVI корпуса, као и пуковник Спасоје Ђаковић испред специјалних јединица.
Уследили су крвави окршаји са великим губицима на обе стране. Тако је и Шабан Полужа погинуо 21. фебруара 1945. у рејону Терстеника, општина Глоговац, недалеко своје куће. Нема поузданих података како је настрадао. По једној верзији убили су га југославенски партизани под командом Вука Поповића, а по другој се то десило у међусобним обрачунима албанских вођа.
Скупа са Шабаном погинио је и његов син, као и саборац Мехмет И. Градица.
Албански балисти тј. фашисти су дефинитивно уништени у посебној акцији Титове војске и полиције 1946-1948... када су сви протерани преко Проклетија у матицу Албанију. Тамо су скоро 15 година били примирени, а онда се полако враћају на Космет, где су били носиоци таласа насиља над Србима и под лажним изговорима "већа права". Комунистичке власти како у покрајини, тако и у Београду су им прогледавали кроз прсте и правили вештачки мир, који је ескалирао 1981. године у велику побуну која се могла претворити у рат.
Председник Републике Албаније, др. Сали Бериша доделио је Шабану Полужи доделио Орден за патриотске активности I реда 3. јуна 1993. године.
Крајем 1990-их година дошло је до новог рата између Срба и Албанаца, при чему су Албанци имали велику помоћ Запада па су успели у својој намери да отму јужну србску покрајину и прогласе независност 2008. године.
"Ивер не пада далеко од кладе"
Одлуком окупационих власти у Приштини 20. фебруара 2009. године, Шабан Полужа је рехабилитован и додељен му је Орден народног хероја. Његов гроб је почео да посећује злогласни криминалац Хашим Тачи и његови блиски сарадници (Кадри Весељи и др.), јер су га сматрали за јунака новог доба тачније, говорили су да су они завршили рат који је Полужа започео.
Поред тога, у Приштини су му организовали Меморијалну академију поводом 72 године од његове погибије 2017. године... а тада је започела и обнова његове куће и пећине где се скривао, како би се то претворило у спомен-музеј.