Књига "Косово и Метохија. Живети у енклави" је ауторско дело Душана Т. Батаковића, српског историчара, дипломате и и писца. Ово је уствари зборник радова које је објавио Балаканолошки институт САНУ. Књига је преведена и на енглески језик.

У књизи се говори о "животу" Срба, Горанаца и Рома на простору Косова и Метохије, које је под константном пресијом чланова албанске терористичке "Ослободилачке Војске Косова". Аутор у књизи обрађује период од 1998-2007, односно почетак рата на Космету, па период НАТО агресије и накнадна окупација јужне српске покрајине од стране ОВК, НАТО и ЕУЛЕКС-а. С тим да се аутор осврће у књизи на поједине догађаје из Првог и Другог светског рата. Живот у овим енклавама постао је једно од суморних обележја како прошлости тако и садашњости Косова и Метохије.

Два носећа текста, као међународно признати стручњак за прошлост Косова и Метохије, написао је сам уредник, др Батаковић. Први, на скоро стотину штампаних страна, даје прегнантан преглед главних феномена косметске прошлости од средњег века до НАТО бомбардовања 1999, у „динамичној мешавини историјских, верских и идеолошких подстицаја, од којих су поједини, попут систематских прогона и дугорочне енклавизације, посебно издвојени као историјски феномени дугог трајања, уз критичку евалуацију Милошевићеве политике”.

Други прилог др Батаковића, потресан по садржају а убедљив у изнетој аргументацији, хроника је страдања Срба, као и других неалбанских заједница, пре свега Горанаца и Рома, у одмаздама албанских екстремиста после 10. јуна 1999, па све до 2007. када је зборник предат у штампу. Упоређење са циљевима којима је правдано бомбардовање, са поразним резултатима на терену, где су дата и критичка мишљења страних изасланика (нпр. амбасадора Каја Ејдеа из новембра 2005) не оставља простора било каквој дилеми око (не) успеха међународне мисије, најочигледнијег у одсуству опипљиве заштите, живота, имовине и права не само Срба него и неалбанских заједница, „опомињућих података који више подсећају на ратни него на поратни биланс”.

У зборнику се налази још десетак одличних прилога који покривају микроисторију појединих области од Сиринићке жупе до Велике Хоче, са спектром од језичких до културних феномена (Радивоје Младеновић, Мирјана Менковић), до фолклора и угроженог идентитета заједнице у непријатељском окружењу (Валентина Питулић) или угрожености опстанка читавих заједница (Харун Хасани, о Гори и Горанцима), преко модерних мултидисциплинарних приступа с покривањем ставова и Срба и Албанаца (Хелена Здравковић) или нешто опширнијих прегледа мало познате историје Цинцара и њиховог окружења (традиционалистички написани прилози М. Луковића) у Митровици и другим косовским местима.

У секцији зборника с веома информативним прилозима и документима, саопштени су погледи на страдања Рома (Рајко Ђурић), позицију Српске православне цркве, њених светиња и пастве после 1999. године (два прилога оца Саве Јањића из Дечана), уз важну документацију о недавном покушају локалних албанских власти да одузму имовину манастиру Високи Дечани, док је комплементаран списак порушене и угрожене српске баштине представљен у прилогу М. Менковић. Два једина прилога страних аутора, Џулијана Харстона, доскорашњег представника УН у Београду, који је недавно преузео функцију помоћника Бан Ки Муна, и Џозефа К. Грибоског, председника Центра за религију и јавне послове из Вашингтона, дају утемељене увиде ових непосредних сведока свих невоља косовских страдалника, увиде нетипичне за западне дипломате и аналитичаре.

Зборник представља сложене, а на Западу свесно занемарене или прећутане реалности. Он документовано указује да на Косову и Метохији угрожавање људских права и дискриминација по етничкој или верској основи онемогућавају помирење и обнову саживота. Овим одличним зборником радовa наставља се ренесанса Балканолошког института, која је недавно започета новом серијом часописа „Балканика”.