Убиство породице Шутаковић је монструозни ратни злочин који су у лето 1999. године починили албански терористи тј. припадници Окупаторске Војске Косова над породицом Недељка Шутаковића у Ђаковици у јужним деловима Метохије.
Припадници ОВК су на бестијалан начин ликвидирали петоро чланова Шутаковића: Недељко (63), његову супругу Даринку (58) и њихове синове: Александар (17), Ђорђе (15) и Радоман (10)... Овде је реч о намерном убијању ненаоружаних цивила који ничим нису угрожавали безбедност својих комшија.
Њихови посмртни остаци су деценијама касније пронађени у једној од масовних гробница у околини Ђаковице, скупа са остацима животињских костију. Сахрањени су у Андријевици, на северо-истоку Црне Горе, јер су се рођаци и некадашњи сугрђани бојали скрнављења њихове вечне куће.
Мисија УНМИК и ЕУЛЕКС, као и Хашки истражиоци никада (са)учеснике овог ужасног злодела нису процесуирали, односно извели пред лице правде. Циљ је био управо да се застраше сви они косовско-метохијски Срби који би помислили да се врате на своја огњишта.
ПРЕТХОДНИЦА
Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе.
У то време на простору авнојевксе Хрватске се водио жестоки рат између хрватских снага и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину.
Док је у Босни и Херцеговини, већ почео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у јесен 1995. године, када је у савезној америчкој држави Охајо, потписан Дејтоснки мировни споразум.
Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска ткз. ОВК, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са Полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.
У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника југославенске војске и полиције постају све чешћи и жешћи, што се врло брзо претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада.
НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".
У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" 13. октобра 1998. године избегнута је агресија на Србију и Црну Гору.
Ситуација на Косову и Метохији
Срби на подручију Косова и Метохије представљају домицилно становништво и аутохтони народ, који се ту налази више векова. Још у доба Немањића читав простор Космета спадао је у србску државу. Престолница тадашње средњовековне државе био је град Призрен, а Душан Силни се крунисао за цара Срба, Грка и Арбанаса на Васкрс 1346. године у Скопљу.
Најездом Турака Османлија средином 14. века Душаново царство под влашћу цара Уроша Нејаког почиње да се урушава, а деценијама после Косовске битке 1389. године, средњовековна Србија губи простор Косова и Метохије. Пет векова су Турци спроводили терор и страховладу највиших размера и потурчавали Србе, Арбанасе и друге хришћанске народе.
Крунисање Душана Силног за цара у Скопљу
Турци Осмалније су на Косову и Метохији владали све до 1912. године, када у Првом балканском рату Срби ослобађају Космет, који је постао део Краљевине Србије. Наредне 1913. године Велике Силе стварају Кнежевину Албанију и тада се арбанашка племена спуштају са Проклетија у Косово Поље, тврдећи да је Космет албанска земља.
Пошто су били бројчано и војно слабији, морали су одустати од своје замисли. У Првом светском рату Србска војска се преко Космета и Албаније повлачила до Крфа и Грчке... да би 1918. године Космет постаје део Краљевине СХС односно Југославије јер је Краљевина Србија ушла у државно правну везу са Словенциама и Хрватима.
У Другом светском рату Косово и Метохију окупирају албански балисти, којима помаже војска фашистичке Италије. Тако је Космет постао део Велике Албаније, где су почињени стравични злочини над србским народом, његовом имовином и културно-историјским наслеђем. Албански балисти су хтели да униште све трагове вишевековног постојања Срба и Православља на овим просторима.
Комунисти су на Космету слабо деловали све до лета 1943. године Углавном су отпор непријатељу пружале четничке јединице Косте Миловановића Пећанца, који је погинуо 25. маја 1944. Касније у лето 1944. када су југославенски партизани за јединицама Црвене армије кренули у ослобађање Србије, Космет је био углавном ослобођен од арнаутских банди. Али су јединице КНОЈ-а и УДБ-е све до 1952. године ратовале са бандама албанских балиста.
Спаљена Пећка Патријаршија 1981.
Почетком 1960-их година албански народ на Космету почиње отворено да се буни против државе Југославије, тражећи да Космет постане седма република СФРЈ. Па је Косово и Метохија од аутономне области априла 1963. постало покрајина. Да би 1968. из назива Косово и Метохија, избачено "Метохија" што значи црквена земља.
Уставом СФРЈ из 1974. је додатно појачана дезинтергација СР Србије, а почео је у читавој Југославији да буја сепаратизам, који је почетком 1990-их прерастао отворене сукобе и довео до разбијања СФРЈ. Велики протести и демонстрације Албанаца на Космету су биле почетком 1980-их, када су њихови захтеви ишли до издвајања Космета из Брозове Југославије. Ове захтеве је подржало највише руководство Републике Албаније.
Албанске банде на Косову и Метохији су од 1974. do 1985. године направили више од 2.200 кривичних дела (убиства, пљачке, паљење имовине, рушење цркава и др.). Пошто је тада цивилна и полицијска власт била у рукама Албанаца, то су кривци ретко или симблично кажњавани. Најпознатији случајеви страдања Срба из тог периода су Данило Милинчић (1982.) и Ђорђе Мартиновић (1985.)... Ови злочини су само показали немоћ Републике Србије да се одупре албанском иредентизму и заштити своје грађане.
Сведок албанског порома над Србима:
Гојко Стојичевић као епископ Павле
Након завршетка ратних сукоба на простору Хрватске и Босне и Херцеговине 1995. године један део србских избеглица долази из Крајине на Космет, који бивају често нападани од албанских банди. Већ тада се створила албанска екстремна, терористичка група под називом Окупаторска Војска Косова (ОВК), коју су основали Адем Јашари, Рамуш Харадинај и Хашим Тачи. Њихову окосницу су чинили Албанци који су се добровољно борили у хрватској и муслиманској војсци западно од реке Дрине током ратова 1991-1995.
Албански терористи врло брзо добијају финансијску и логистичку подршку од Запада, па су у Републици Албанији организовани кампови за обуку терориста који су после убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, убистава и провоцирања сукоба са Полицијом Србије и Војском Југославије... што ће касније довести и до мешања НАТО пакта и агресије на Србију и Црну Гору...
ЖИВОТОПИС
Ђаковица је крај који је и у доба социјалистичке Југославије важио за најтврђе језгро албанског иредентизма и сепаратизма.
Недељко Шутаковић је рођен 1936. године у Ораховцу. Из првог брака Недељко има две кћери са којима је живео у Призрену. Након што се развео отишао је у Ђаковицу где је упознао а потом оженио Подгоричанку Даринку "Дару" Јеврић, рођена 1941. године. Са њом је у позним годинама добио три сина: Александар (1981.), Ђорђе (1984.) и Радоман (1989.). Дара Шутаковић је добила стан од фирме за коју је годинама радила, у насељу Градић Пејтон недалеко Градске болнице у Ђаковици.
Били су породица за пример. Чак и сиромаштво и неимаштина са којима су свакодневно били окружени, као и опасност од напада албанских екстремиста није пореметила њихову доброту и пожртвованост да помажу суграђанима.
Александар Шутаковић је похађао гимназију и био је ђак генерације. Такође и двојица млађих синова: Ђорђе и Радоман су били одлични ученици. Весели по природи дечаци су спремни на игру и дружење са вршњацима, а поштовали су и старије особе. Никада нису учинили ништа нажао било коме.
СТРАДАЊЕ
Ђаковачка општина се налази у близини србско-албанске границе, где је крајем 1990-их година долазило до жестоких оружаних сукоба албанских теористичких банди из Окупатоске Војске Косова са југославенском Војском и јединицама Полиције Србије. Током 1998-1999 у Ђаковици су основана четири логора за Србе под управом албанске ОВК, и то: Хотел Паштрик, Дом ЈНА, Аутошкола Старт, Фабрика дувана Вирџинија.
Лажни борци за слободу - ОВК
Након што је потписан Војно-технички договор у Куманову 10. јуна 1999. године дошло је до повлачења безбедоносних снага СР Југославије, као и органа локалне самоуправе. Са њиховим одласком, почеле су и колоне стотине хиљада Срба да одлазе у централне делове Србије и Црну Гору, јер су били у страху за своју личну сигурност.
Сам Недељко Шутаковић није помишљао на одлазак са родног прага, док је преко 12.000 Срба из Ђаковице напустило своје домове. Заправо, он није имао где да оде, није имао резервни дом или положај.
Дана 12. јуна 1999. године Шутаковићи су се склонили у Саборни храм Свете Тројице у центру Ђаковице која је саграђен 1940. године, као крипта односно маузолеј војника Краљевине Србије изгинули током Првог балканског рата и Великог рата.
У касним поподневним сатима 15. јуна 1999. Недељко је из порте храма, где је већ било доста Срба који су се ту склонили, кренуо до куће да обиђе и узме нешто... међутим, мало касније су његова супруга и деца кренули за њим. Испред његове куће појавиле су се униформисане особе са ознакама Окупаторске Војске Косова. Они су лупали на врата и тражили да се отвори. Изашао је уплашени Недељко који је молио да му не дирају децу. Буквално их је преклињао.
Међутим, албански терористи нису били вољни да оставе Шутаковиће у животу и свих пеоторо су одведени у непознатом правцу. О овом киднаповању су сведочиле четири жене које су сем Шутаковића једине остале у Ђаковици након одласка србских снага безбедности. Оне су такође годинама пролазиле невиђене тортуре и разна психо-физичка мучења.
Према каснијим сведочењима многи косметски Срби су били жртве убијања за рад илегалне трговине људским органима у специјалном логору "Жута кућа", који се налазио у Републици Албанији код градића Бурел.
Рамуш Харадинај - криминалац светског гласа
Протагонисти оваквих прљавих послова, као и самих киднаповања, убистава Срба били су: Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Кадри Весељи...итд. Они су били добро упознати са читавом ситуацијом, али су такође радили све оно што им је дозвољено од њихових ментора са Запада, односно Немачке, САД и Велике Британије.
ИМЕНА ЖРТАВА
- Недељко Шутаковић из Ђаковице, стар 63 године, рођен у Ораховцу.
- Даринка Шутаковић, девојачки Јеврић, стара 58 година.
- Александар Шутаковић, ученик гимназије, стар 17 година.
- Ђорђе Шутаковић, ученик 8. разреда основне школе, стар 15 година.
- Радоман Шутаковић, ученик 4. разреда основне школе, стар 10 година.
ПОСЛЕДИЦЕ
У Ђаковици, на локацији 80м испред Фабрике Металика код "Бункера", удаљена 3.2 км северно од центра града, односно 380 метара од магистралног пута Ђаковица-Призрен... Ту је откривена једна масовна гробница где је форезнички тим пронашао остатке петочлане породице Шутаковић, при чему су њихове кости биле помешане са животињским (остацима убијених паса). Сем њих, били су ту остаци 53 леша. Ова локација је пронађена 11. јула 1999. од стране војника италијанског контигента КФОР-а и том приликом је направљена фото-документација.
Хашки истражиоци су ангажовали стручан медицински тим из Шведске који је изашао на наведену локацију шест дана касније. Они су у одећи једног леша пронашли лични документ на име Милош Стојановић рођен 1926. године у Ђаковици.
Локација Бункер - улаз
Према стручном закључку патолога значи да је смрт била насилна, односно да је било "егзакуција", ватреним оружјем из близине, што указује да је убиство било са јасном намером. Сем тога, у тој гробници су пронађени и остаци брачног пара Петровић.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Током 2017-2018 Еулексов форезнички тим је три пута изашао на спорну локацију код "Бункера" и извадио посмртне остатке најмање три особе. Ово је урађено на иницијативу Владе Републике Србије. Србска делегација стручњака је тек 16. априла 2018. године добила прилику да посети ту локацију која је претворена у депонију смећа. Комисија за нестала лица Владе Републике Србије основано сумња да се поред ове локације у близини налази још најмање две масовне гробнице где су сахрањивани убијени Срби.
Приштинске илегалне власти у Покрајини одбијају сарадњу и намерно врше опструкцију над оваквим случајевима, пошто су у овакве морбидне ствари умешани највиши "државници" ткз. Репуублике Косово.
Чланови породице Јеврић, скупа са представницима Комисије за нестала лица Владе Србије и црногорског Министарства рада и социјалног стварања су на граничном прелазу Кула преузели пет сандука од Шутаковића од привремених власти из Приштине.
Сандуци Шутаковића у Андријевици
У Андријевици, вароши у северо-источним деловима Црне Горе 10. септембра 2019. године обављена је сахрана посмртних остатака Шутаковића. Опело у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана су служили свештеници СПЦ, док је беседу над њиховим хумкама одржао епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Мићовић. Поред тога, велики број бивших комшија и земљака Шутаковића који су избегли од Бара до Пљевања су дошли тај дан да одају почаст невиним жртвама албанског геноцида над Србима који је управо тад крајем 20. столећа достигао амплитуду.
"Стрaдaњe породицe Шутaковић je дeо jeднe много ширe сликe коja нaс дирeктно уводи у нajстрaшниjу причу, крajeм 20. и почeтком 21. вeкa, о узимaњу оргaнa, киднaповaњу, Жутоj кући... И ово je дeо причe о Жутоj кући. Побиjeни су, дaклe, од aлбaнских тeрористa и бaчeни нa нajстрaшниje мeсто, нa мeсто коje подсeћa нa пaкaо, дa их тaмо прeкриje тaмa зeмљe и тaмa зaборaвa...
Лицe тзв. Вeликe Aлбaниje je лицe Жутe кућe, то je киднaповaњe и убиjaњe нeнaоружaних људи, жeнa, дeцe и стaрaцa. Посeбно дeцe и то, кaо што видимо, уопштe ниje случajно, кaо што су, послe породицe Шутaковић, побиjeнa дeцa у Горaждeвцу, кaо што су побиjeни жeтeоци по пољу Косову, кaо што су побиjeни многи, коjи су сe врaћaли дa обиђу и исплaчу сe нaд гробовимa своjих прeдaкa, прeд костимa нeвино пострaдaлe породицe Шутaковић, нe призивaмо зло, нити освeту.
Сaмо призивaмо пaмeт и призивaмо прaвду, призивaмо зaкон, aко вишe прaвдe и пaмeти у овом свeту имa. Свe што сe вишe и глaсниje причa о прaвди и о миру, свe je мaњe и jeдног и другог..." - говорио је епископ Јоаникије над ракама Шутаковића.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О убиству петочлане породице Шутаковић из Ђаковице до данас није написана ниједна књига, нити је снимљен било какав документарни филм.
На бившем југославенском простору никада није одржана јавна трибина, округли сто, научни скуп... од стране: историчара, социолога, антрополога, који би кроз закључке пренео поколењима о каквом монструозном злоделу је реч.
ЗАКЉУЧАК
Злочин над породицом Шутаковић је само једна од карика удруженог ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА који се на Србе обрушио деведесетих година 20. века на простору Косова и Метохије од стране Албанаца и њихових помагача: Албанске Републике, као и земаља НАТО пакта. Поред тога, Шутаковићи нису једина породица која је 1998-1999 киднапована и којој се губи сваки траг. Готово да нема места на КиМ у том периоду да није се нашао на удару злотвора из Окупаторске Војске Косова и да није ликвидиран, рањен, опљачкан...
Међународне снаге које су након Резолуције Савета Безбедности УН бр. 1244. преузеле јужну србску покрајину, не само да нису зауставиле оваква злодела, већ су истраге рађене непрофесионално, а осумњичени су ретко када хапшени и адекватно процесуирани. О томе је 14. децембра 2010. године сведочио швајцарски адвокат Дик Марти у Парламенту Европе.
С обзиром да су само Срби деценијама у читавој западној хемисфери оцењени као главни кривци за ратове на бившем југославенском простору, тешко је веровати да ће албански злочинци одговарати за учињена кривична дела. Ако би се то и десило, открио би се прво ланац командовања, односно одговорности, а друго мозаик рата на Косову и Метохији би добио тоално другачију слику... а то би опет говорило о умешаности земаља чланица Северно-атланског савеза у унутрашње ствари Републике Србије итд.