Мидхат Фрашери (1880-1949) је био албански политичар, писац и дипломата, који се сматра да је отац модерног албанског национализма. Био је ниског раста са говорном маном.

Током Другог светског рата основао је фашистичке оружане формације "Народни фронт", односно Бали Комбетар, које су се бориле на страни Сила Осовине и то на окупираним деловима Грчке и Југославије. Одговорни су за масовне покоље, прогоне, пљачке, силовања, насилне депортације, рације и формирање концентрационих логора.

Фрашери је био члан Централног комитета Балистичког покрета у Тирани заједно са још десетак блиских сарадника.

Када су Балисти поражени од комуниста 1945. године, Фрашери је избегао у јужне делове Италије, где се скривао неколико месеци. Oнда је преко лажних докумената емигрирао у САД. Тамо се на атланској обали настанио у Њујорку и живео неколико година. Окупљао је антикомунистичке публицисте јер је желио повратак у домовину.

Умро је 3. октобра 1949. године од срчаног удара и сахрањен на градском гробљу.

Његови посмртни остаци су почетком 21. века пребачени у Републику Албанију и тамо сахрањени на гробљу знаменитих личности у Тирани.

ЖИВОТОПИС

Мидхат Фрашери (алб. Mid'hat Frashëri) је рођен 25. марта 1880. године у западним деловима данашње Грчке, у месту Јањина. Тада је то било део Османске царевине која је била у пропадању. Административно је то припадало Јањинском вилајету (покрајини).

У литератури Фрашери је познат још под именом Лумо Скендо.

Новинари су га описивали као кицоша који је увек волео да има нова одела и манжетне.

Порекло и школовање

Мидхадов отац је био Абдил Фрашери, истакнути албански политичар који се крајем XIX столећа борио у Турској империји за широк степен аутономије у Цариграду. Такође, његови стричеви су били: Наим и Сами Фрашери, познати националисти, песници и философи тог времена.

Његов отац Абдил је започео почетком 20. века национално буђење арбанашких племена, па је Мидхат само наставио тим путем.

Породица му се преселила у Цариград и тамо је Мидхат започео своје образовање. Отац му је радио као државни чиновник у турској администрацији.

Као младић Мидхат са 17 година бива ухапшен од турских жандарма јер је делио новине на албанском језику. Тада га стриц Сами спашава робије.

Друштвени активизам

Мидхат Фрашери добија посао државног чиновника у Солунском вијалјету 1905. године, где се задржао пет година. У Софији је штампао свој национални календар са албанским мотивима, јер је желио да побуди националну свест код својих сунардоника на Балкану. Једно време је у Солуну објављивао часопис "Лирија".

Био учесник Монастирском конгресу 1908. године...исте године је у Солуну основан Албански национални клуб "Башкими". Ту је од 400 делегата за председника изабран Мидхат Фрашери. Наредно лето покреће месечни часопис "Дитурија", који се бавио културом, књижевности и сл. Османске власти су му често забрањивале рад и прогањале га.

У млађим годинама Мидхат није се залагао за насилно "решавање албанског питања"... тада је био противник аустрофилске политике и италијанског мешања. Хтео је савез са вардарским Србима и Грцима.

Активно је радио на савременизацији албанског писма. Имао је посао учитеља у Елбасану током 1913-1914.

Улазак у политику

У јесен 1911. године постаје члан Слободне странке, коју је основао са још десет присталица. Били су против Младотурске револуције и залагали су се за децентрализацију власти, као и права етничких мањина у Турској.

Његови ставови су врло брзо модификовани и добили шовинистички карактер јер је током Балканских ратова дошло до распада Османске царевине. Није желио да се Албанци утопе у друге државе, па је почео да прокламује нову албанску државу са неприродним границама на штету Црне Горе, Грчке и Србије.

Фрашери се преселио у Албанију, где је 28. новембра 1912. године у градићу Влора био један од 83 делегата који су прогласили Декларацију о независности Кнежевине Албаније. То му је омогућило да добије посао у државној служби на месту генералног конзула у Београду.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Након што је Аустроугарска у лето 1914. године објавила рат Краљевини Србији, дошло је до оружаног сукоба широких размера више држава што се претворило у Велики рат.

Тада је Мидхат Фрашери ухапшен од аустријских окупационих власти и интерниран на север Баната у логор Арад. Тамо је пуштен после неколико месеци. Наставио је да се бави са издавањем књига и часописа. Румунске власти су га депортовале у Молдавију, где је провео скоро две године.

Потом одлази у Швајцарску, градић Лозана, где је радио са својим рођаком Мехдијем Фрашеријем, све до краја Првог светског рата.

МЕЂУРАТНО ДОБА

На Париској мировној конференцији 25. новембра 1920. године Мидхат Фрашери је био део албанске делегације. У Француској је остао још пар година где се наставио бавити новинарским активностима, јер је желио да на Западу популариште положај Албанаца на Балкану.

Ушао је у дипломатију и добио је посао албанског амбасадора, прво у Грчкој, а онда и у Сједињеним Америчким Државама 1922-1926. Када му је истекао мандат напушта јавни живот, јер се није слагао са политком албанског краља Ахмета Зогуа I... и отвара своју књижару и апотеку у Тирани. Његова лична библиотека је садржала преко 20.000 књига.

Када је у Немачкој и Италији средином тридесетих година 20. века дошло до наглог пораста нацизма и фашизма, Мидхат Фрашери се поново враћа у јавни живот и почиње са својим говорима. Тада је видео шансу да се направи ткз. Велика Албанија у неприодним границама на штету Грчке и Југославије...

Окупацију Албаније од стране Мусолинија априла 1939. године дочекао је са извесним одушевљењем, јер је веровао да ће Италијани помоћи решавање албанског питања на Балкану.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

У Београду и другим србским градовима 27. марта 1941. године дошло је до великих демонстрација у режији британских и совјетских обавештајаца против споразума који је Кнез Павле Карађорђевић потписао два дана раније у Бечу, о проласку немачко-италијанских снага преко југославенске територије.

Влада Цветковић-Мачек као и Трочлано намесништво су срушени и постављен је малолетни Краљ Петар II Карађорђевић на чело земље. Ово је разљутило Адолфа Хитлера немачког фирера који је наредио команди Вермархта и својим савезницима да се спреме за инвазију на Краљевину Југославију што пре.

Ујутро 6. априла 1941. године немачке СС јединице и авијација Луфтвафеа започели су агресију, а пар дана касније се придружују Мађари, Бугари, Италијани, Албанци и Хрвати... Југославија је раскомадана, а сваки окупатор је добио свој део. При чему су Немци и Италијани имали своје интересне зоне на Балкану.

Краљевини Албанији је дат источни део Старог Раса, већи део Скадарског језера, Метохија, скоро цело Косово и Охридско-Марвовски окрузи.

Мидхат Фрашери је у рату видео шансу да се оствари "хиљадугодишњи сан". Подржавао је власти у геноцидним намерама које су одмах почеле да се спроводе према неалбанском становништву.

Новембра 1942. године управо је Мидхат Фрашери основао Бали Комбетар односно ткз. Национални фронт. Била је то велика оружана формација која је имала преко 23.000 људи под оружјем (величина дивизије), а који су се борили на страни Сила Осовине односно за интерес Хитлерове коалиције. Прво под надзором италијанске окупационе војске, а касније Вермархта.

У Тирани је био Централни комитет Балиста, а Фрашери је био на челу, као вођа.

Фрашеријеви сарадници: Клекира и Орлогај

Балисти су имали читаву ниску ратних злодела, тако што су вршили масовне покоље, палеж имовине, силовања жена и девојака, формирање концентрационих логора, пљачке и сл. Једноставно, користили су фашистичке методе у циљу остваривања својих националних циљева.

Сем тога, жестоко су ударили на Српску Православну Цркву, њену имовину, монаштво. Заправо, све што је имало везе са Србством и Православљем било је на мети Балиста. Рушени су и скрнављени манастири, храмови, цркве, па чак и гробља... а православни свештеници су вешани и убијани на најстрашније начине.

ЕМИГРАЦИЈА И СМРТ

Након победе комуниста у рату, Мидхат Фрашери је морао да побегне у Италију. Тамо је са лажним документима отишао у Сједињене Америчке Државе. Живео је неколико година у Њујорку, где је окупљао антикомунистичке снаге и заговарао нови рат.

Августа 1949. године у Њујорку је основао Национални комитет "Слободна Албанија", а Фрашери је изабран за председника те организације. Иако су Американци знали врло добро ко је он и коме је служио пар година раније нико га није дирао нити хапсио. Разлог томе је почетак Хладног рата, односно заоштравање односа између САД и СССР, па је Вашингтон прикупљао људство за евентуални напад на земље Варшавског пакта.

Дана 3. октобра 1949. доживљава срчани удар у хотелу "Лекингтон" у Њујорку где је сахрањен на градском гробљу.

Његови посмртни остаци су пренети у Албанску Републику 2018. године и тамо сахрањени у Тирани у Алеји заслужних грађана.

ЗАОСТАВШТИНА

Његова библиотека је постала основа Националне читаонице у Тирани.

Комунистичке власти под Енвером Хоџом су његово име и допринос албанској борби за националну ствар игнорисали, односно избацили из свих књига.

Памте се његови цитати:

- "До сада су Албанци живели врло мало за себе; њихова активност, њихова крв, њихови таленти користили су њиховим комшијама. Они су посветили своје најбоље за добро других. Сада морају да живе и раде за себе, за своју Албанију".
Фрашери у Влори 1912. године

- "Енвер Хоџа и његове присталице су квислинзи... они сарађују са Јосипом Брозом Титом. Они нису више Албанци и заборавили су како то изгледа бити Албанац!".
Фрашери у Њујорку 1949. године

Одликован је Орденом слободе ткз. Републике Косово после 2008. године, када су Албанци у јужној србској покрајини прогласили своју парадржаву.