Књига "Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији" је ауторско дело протојереја-ставрофора Саве Б. Јовића.

Косовска драма и трагедија није од јуче. Она траје више од шест вијекова. Разни су и различити актери те драме. Косово и Метохија је у ствари била и остала позорница јерусалимско-голготског типа и облика; позориште у коме се одиграла вјековима борба добра и зла, Божије правде и људске неправде. Као што „луди вјетар“ покушава кроз вијекове да угаси „свету лампу“ Старог и Новог завјета у Јерусалиму, тако исти тај ветар дува вијековима не би ли разорио из тих Завјета израслу младицу Косовског завјета и опредељења за Царство небеско Српског хришћанског народа…

Овом књигом aутор je покушaо дa, кроз нaводe службeних докумeнaтa, укaжe дa су од 1945.  до 2005. годинe исeљaвaњa Србa сa Косовa и Мeтохиje билa посљeдицa нaсиљa нaд њимa од стрaнe тaмошњих Aлбaнaцa, сa циљeм дa сe присвоjи туђe имaњe, a нe природaн социjaлно-eкономски процeс. У књизи су нaвeдeни многи злочини: пријeтњe, нaпaди, злостaвљaњa, убиствa, силовaњa, отимaњa имовинe, провaлe и обeсвјeћивaњe хрaмовa и угрожaвaњe бeзбeдности клирa и вeрникa СПЦ, што je влaст свe вријeмe зaтaшкaвaлa.

Књига је објављена 2012. године у издавачкој кући Православна реч у Новом Саду. Има 237 страница у тврдом повезу и на ћириличном писму.

*                                *                                *

Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, рођен је на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, Босна и Херцеговина, гдје je завршио основну школу. Потом се уписао у петогодишњу Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Када је био четврти разред од стране Војног одсека 1974 год. бива позван у војску (коју нису хтјели да му одложе као што су то ученицима других школа чинили). Цијели војни рок је одслужио у Шибенику (Далмација). По повратку из ЈНА завршио је Богословију 1976. године. Исте године је рукоположен у чин ђакона, потом презвитера и служио је у Епархији зворничко-тузланској.

Дана 15. маја 1980. године, након непуне четири године свештеничке службе комунистички режим га хапси, а Окружи суд у Тузли суди, за вербални деликт, (чл. 133 Кривичног Закона СФРЈ) на шест година затвора. Ову казну је Врховни суд БиХ у Сарајеву смањио на пет година коју је одробијао у зеничком казамату.

По изласку из казамата остао је у зворничко-тузланској епархији до 1987. године када прелази у Панчево, Епархија Банатска из које 1996. на предлог блаженопочившег Патријарха Павла, а по одлуци Светог Архијерејског Синода долази у Београд, Архиепископија београдско-карловачка и ради као службеник у Канцеларији Синода.

Дипломирао је на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи са оценом одличан 10, са просечном оценом у току студија 9,33.

Тренутно ради на месту главног секретара Светог архијерејског синода СПЦ и као духовник је при цркви Ружици и капели Свете Петке на Калемегдану у Београду.