Агим Чеку (1960.) је албански ратни злочинац и политичар, бивши официр ЈНА који је током деведесетих година 20. века био активни учесник ратова на бившем југославенском простору.
У Београду је завршио Војну академију и у Југославенској Народној Армији је догурао до чина капетана, али је 1991. године дезертирао и прикључио се хрватским паравојним формацијама, те учествовао у низу злочиначких акција у Лици и Далмацији против Срба.
Затим је дошао на Космет 1999. године и преузео вођство Окупаторске Војске Косова, са којом је такође радио на истребљењу, етничком чишћењу Срба из јужне србске покрајине. И овде као и у Хрватској имао је одличну сарадњу са војним инструкторима из земаља НАТО пакта.
Након завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији Агим Чеку је добио функцију премријера окупиране јужне србске покрајине Косово и Метохија уз помоћ међународних представника УНМИК-а и КФОР-а.
Хашки Трибунал је годинама избегавао да га оптужи за ратне злочине иако су србски правосудни органи доставили обимну документацију.
Нашао се на потерници Интерпола по захтеву Републике Србије, али су је његово хапшење на иницијативу високих представника Европске Уније завршено пуштањем на слободу.
ЖИВОТОПИС
Агим Чеку (алб. Agim Çeku) од оца Хасана је рођен 29. октобра 1960. године у селу Ћушка, општина Пећ на западу Косова и Метохије (СР Србија).
Школовање и каријера
Основну школу је завршио у родном месту 1975. године а онда одлази у Београд где је примљен као питомац средње школе тј. Војне гимназије на Топчидеру.
Одмах потом наставља студије на Војној академији коју је похађао прве две године. Пошто се определио за смер артиљерија он прелази у Задар (Далмација). Тамо је дипломирао 1984. године и бива произведен у потпоручника ЈНА.
Коме се заклео, кога је издао...?
Наредних шест година, све до 1990. године Агим Чеку је био у Задру, у Школи резервних официра (ШРО) на радном месту командир вода. Током 1990-1991 он је командовао артиљеријским водом. Тада је дошло и до крупних политичких промена у Југославији, у смислу да је уведен вишепартијски систем, где су на изборима у СР Хрватској победиле национал-шовинистичке опције.
У првој половини деведесетих година, Агим Чеку је био део тима официра Војске Републике Хрватске који су прошли специјалне обуке код америчких инструктора који су дошли у Хрватску на позив фирме МПРИ.
Породица
Агим Чеку је оженио средином осамдесетих година девојку Драгицу, Србкињу из Задра и са њом има троје деце: синове Алберта и Адријана, и кћерку Катарину.
Имовинско стање
Почетком 21. века Агим Чеку је почео да се нагло "богати". Његово имовинско стање је рапидно увећано и процењено на десетине милиона евра.
Разлог томе је што се Чеку бавио сумњивим пословима као што је: шверц, дрога, проституција, оружје, илегална трговина, акцизна роба. Имао је свој рејон на КиМ и то му је доносило енормну зараду из месеца у месец. Његови блиски сарадници су били: Даут Кадриовски и Муса Руфат. У свим тим пословима помагао му је рођени брат Едхем Чеку, али и Сулејман Селими.
Сем њих, одличне "пословне" акције је остварио са ликовима као што су: Мурат Јашари, Шаћир Шаћири, Шефке Муслија, Адем Краснићи, Рахим Адеми, Рамуш Харадинај и Хашим Тачи.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
У лето 1991. године када су отпочели крвави оружани сукоби између ЈНА и паравојних формација, прво у СР Словенији, а онда и у СР Хрватској... појавио се велики број дезертерстава, не само међу војницима, већ и официрима, па чак и генералима.
Већина њих није напуштала војску због тога да би се остварила у неким другим професијама или отишла далеко са Балкана, већ су прелазили на страну сепаратистичких снага који су имали јасно изражене иредентистичке циљеве.
Хрватска
Тако је и Агим Чеку већ почетком октобра 1991. године дезертирао у чину капетана 1. класе ЈНА и прешао у Задру међу ткз. Због Народне Гарде (ЗНГ) популарне "Зенге".
У хиерархији Туђманове солдатеске Чеку је брзо напредовао и одмах је добио виши чин - мајор и заповедништво над командом тзв. Масленичке борбене дивизије, а касније и над анти-тенковском дивизијом у Госпићу. Унапређен је у чин пуковника. Ту је забележено да је Чеку био део етничког чишћења шире околине Госпића.
Колико је познато, Агим Чеку је активно учествовао и командовао хрватским јединицама које су учествовале у најмање три злочиначке операције: "Масленица" у Далмацији и "Медачки џеп" у Лици 1993. године, као и "Олуја" 1995. године. За те заслуге Агим Чеку је и лично одликован девет пута од хрватског председника Фрање Туђмана и врховног команданта Војске Републике Хрватске.
Биланс хрватског погрома у Равним Котарима
Генералски чин у хрватској војсци добија у јесен 1993. године након што је учествовао у злочиначкој акцији "Спржена земља" септембра 1993. године у околини Госпића, јужни делови Лике. Тада је командовао артиљеријском јединицом Девете гардијске бригаде "Вукови", под командом хашког оптуженика Мирка Норца. Тада су обојица били рањени јер су ушли у минско поље. Резлтат деловања Чекуових јединица је био: убиство 88 Срба, од чега 42 цивила односно 17 жена. Хрватска страна је касније предала 52 леша делегацији РС Крајине који су били ужасно масакрирани.
Када је завршена "Олуја" као удружени злочиначки подухват хрватске војске, НАТО пакта и Петог муслиманског корпуса у августу 1995. године, Агим Чеку је награђен чином стожерног бригадира. Резултат "Олује" је био преко 2.670 Срба који су убијени или се воде као нестали, док је преко 280.000 Срба прогнано из својих домова (Северна Далмација, Лика, Кордун и Банија).
Током деведесетих година 20. столећа, Туђманов режим је натерао преко 650.000 Срба да напусте своје домове, било у зонама где су била оружане борбе или у урбаним срединама (Загреб, Сисак, Карловац, Осијек, Вировитица, Дубровник, Славонска Пожега, Винковци, Сплит...) услед застрашивања и организованог терора.
Стране обавештајне службе су Агима Чекуа опсали као главног планера неколико покоља над Србима цивилима, које су извршене у заштићеним зонама УН од 1993. до 1995.
Косово и Метохија
Када је отпочела НАТО агресија и варварско бомбардовање Србије и Црне Горе крајем деведесетих година, Агим Чеку одлучује да дође међу своје сународнике и да им помогне.
Сарадња без граница: НАТО и терористи ОВК
Агим Чеку (други с десна) поред Кларка
Тако је почетком 1999. године дошао на Космет и добија висок положај, постао је начелник Генералштаба Окупаторске Војске Косова. Ту функцију је у мају исте године преузео од Сулејмана Селимија званог Султан, који је био смењен због лоших резултата, пошто су снаге ОВК претрпеле низ пораза од југославенске Војске и Полиције, а здружена операција "Стрела 1" је доживела потпуни неуспех.
Док је он командовао са јединицама ОВК почињена је читава ниска ратних злодела над Србима, углавном над цивилима. Ово су Албанци чинили из освете јер су пред југославенском Војском морали да беже према Албанији и траже помоћ од својих ментора и помагача из Северноатланског савеза.
Сем тога, албански теористи ОВК су имали велики број концентрационих логора, око 140 их је било на подручју Косова и Метохије, као и Албанске Републике. Агим Чеку је био врло добро упућен у њихово постојање и шта се све тамо дешавало, али није ништа учино да то спречи.
Током ратних операција на Косову и Метохији 14. маја 1999. године убијен је Агимов отац Хасан Чеку, пошто је у његовом родном селу Ћушка недалеко Пећи дошло до ватрених окршаја јединица ОВК и Војске СР Југославије.
Рекли су о Чекуу
Жан Кот, некадашњи командант канадског батаљона УН по уласку у Дивосело септембра 1993. године након тродневних жестоких борби, рекао је следеће:
- "У сeлимa кроз коja сaм прошaо вишe нeмa знaковa животa, ни људи, ни животињa, a рaзaрaњe je потпуно, систeмaтско и нaмeрно… Ово је тотални рат!".
Скот Тејлор, бивши припадник канадског УНПРОФОР-а једном приликом је рекао везано за "Медачки џеп":
- "Многи кaнaдски мировњaци су присуствовaли ратним злочинимa коje су починилe Чeкуовe трупe и сaхрaњивaли jeзивe остaткe тeлa".
НАКОН РАТОВА
Када је потписан мировни уговор у Куманову (Македонија) 10. јуна 1999. године дошло је до престанка бомбардовања СР Југославије и оружаних сукоба на Косову и Метохији. Резолуцијом Савета Безбедности УН 1244. одлучено је да јужна србска покрајина је стављена под међународну мисију УНМИК, а мир ће чувати снаге КФОР-а, док се Војска СР Југославије и Полиција Републике Србије са државном администрацијом повлаче у централне делове земље.
Међутим, са КФОР-ом долазе тј. враћају се и преживели албански терористи ОВК чије су снаге већим делом биле уништене од југословенских снага безбедности који праве велики погром Срба. Резултат је био принудно напуштање 200.000 Срба њихових домова. Чеку је редовно путем медија претио Србима и то је доводило до великог страха у покрајини.
Међународне снаге су одлучиле да се ОВК трансформише у ткз. Косовски Заштитни Корпус (КЗК), а тај процес је надгледао управо Агим Чеку.
Злогласна албанска тројка: Тачи, Харадинај и Чеку
Такође, он је постао важна политичка личност и основао је своју политичку странку "Алијанса за будућност Косова" заједно са Рамушом Харадинајем, једним од водећих криминалаца у јужној србској покрајини и суоснивачем ОВК. Касније је променио странку односно отишао је код Хашима Тачија у "Демократска Партија Косова", такође опасног криминлца и оснивача ОВК.
Скоро две године, тачније током 2006-2007 Агим Чеку је добио мандат да састави Владу окупраног Космета. Он је на тој функцији наследио Бајрамија Косумија, а њега је после наследио Хашим Тачи. Разлог зашто је добио тај посао премијера јесте што је управо Рамуш Харадинај отишао у Хаг пред Међународни кривични суд за бившу Југославију, где је био оптужен за злодела против Срба.
Када су илегалне власти у Приштини 17. фебруара 2008. године прогласиле независност под патронатом САД и Европске Уније, састављена је нова Влада, где је Агим Чеку добио место као ткз. министар одбране.
ОПТУЖНИЦЕ И ХАПШЕЊА
Тужилаштво Републике Србије је подигло оптужницу против Агима Чекуа у пролеће 2000. године, а Окружни суд у Нишу 2002. године расписује потерницу за етничко чишћење са геноцидним намерама у Хрватској и Космету. Основано се сумња да је Агим Чеку био део удруженог злочиначког подухвата 1999. године када је најмање 670 Срба убијено (познато именом и презименом), а такође и 18-оро неалбанаца (Рома, Турака, Горанца...). Сем тога, оптужен је и за одговорност најмање 500 отмица односно киднаповања на Космету. Он је у одсуству од Државног суда Републике Србије осуђен на 20 година затвора.
Октобра 2003. године Агим Чеку када је боравио у Словенији требало да полети са аеродрома Брник за Приштину. Посећивао је своју супругу која је остала да живи у Хрватској. Локална полиција га је ухаписла на основу међународне потернице Интерпола и притворен је на 48 сати у Радовљици. Тада се огласио међународни представник УНМИК мисије Хари Холкери, који је упутио протесно писмо Словенцима рекавши да је Косово и Метохија под надлежности УН. На основу тог захтева Агим Чеку је пуштен.
Агим Чеку пред словеначким новинарима
Министар правде у Влади Републике Србије, Владан Батић је био огорчен јер како сам наводи радило се о криминалцу светског калибра односно "највећем злочинцу у Европи након Другог светског рата".
Ново хапшење је уследило у Будимпешти 2004. године када је био ухапшен од мађарске полиције, такође на основу захтева Републике Србије при Интерполу. Услед међународних притисака УН дошло је до његовог ослобађања.
И трећи пут је замало ухапшен у Колумбији почетком 2009. године када је протеран и забрањено му је 10 година да уђе на територију те јужноамеричке земље.
На прелазу Ђуешево са македонско-бугарске границе 24. јуна 2009. године бива хапшен и задржан у притвору 72 сата. Тамо је ишао на позив бугарског министра спољних послова Соломона Пасија. Опер услед међународне интервенција бива ослобођен.
Касније, 28. септембра 2020. године Агим Чеку је пред судијама Хашког Трибунала имао саслушање, јер је стављен на листу осумњичених пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.