Крајем маја 1968. одржан је XIV пленум Централног комитета СК Србије на тему ”Савез комуниста у борби за националну равноправност”, на којем је, поред осталих, говорио и академик Добрица Ћосић.

Он је у свом обраћању највишем форуму српских комуниста указао на неделовање покрајинских форума у правцу супротстваљања албанском шовинизму, на сакривање из флоскула о "великосрпству" и поред осталог, констатовао да ”Срби нису присвојили Косово и Метохију, нису их ратом освојили од Шиптара, дакле, нису ту окупатори и завојевачи. Косово и Метохија су стара и матична постојбина српског народа…

Ако би пут данас водио стварању јединствене албанске државе, остваривању шиптарског националног суверенитета, односно отцепљењу Косова и Метохије од СР Србије и Југославије, онда су неизбежни тешки и тагични судари и несагледиве историјске несреће и компликације”.

Ћосићево иступање је оцењено као ”супротно програмским начелима”, Централни комитет се од њега оградио, ”енергично осудио клевете упућене комунистима у аутономним покрајинама, а посебно комунистима АП Косово и Метохија” и искључио га из свог чланства, да би он потом напустио чланство у СКЈ.

Стварност је, убрзо, Ћосићевој оцени стања дала заправо. Већ у октобру исте године, само пет месеци након што су ове речи изречене и што их је највиши политички орган СР Србије одбацио долази до демонстрација у Сувој Реци, Призрену, Пећи и Косовској Митровици... да би потом на Дан заставе – државни празник Албаније – 27. новембра 1968. избиле истовремено много масовније демонстрације у Приштини, Подујеву, Гњилану и Урошевцу, које су добро припремљене и организоване.

Пароле које су извикиване биле су: ”Хоћемо Републику!”, ”Хоћемо да Прешево буде у саставу Покрајине!”, ”Живео Енвер Хоџа”, ”Само са крвљу хоћемо слободу”, ”Доле колонијалистичка политика према Косову”, ”Косово република”, ”Смрт српским угњетачима”, ”Хоћемо устав”, ”Тражимо отцепљење”, ”Тражимо присаједињење Албанији”...итд.

Академик Ћосић оцењује да се ради ”о највећој албанској националистичкој побуни после 1945. године”. Такође он бележи и Титове речи поводом четврт века од Другог заседања АВНОЈ–а у Јајцу који покушава да демонстрације минимализује тврдњом како се ради ”о једној групи која је нахушкала један мањи дио омладине и студената који су разбијали излоге”.

Извeсно је да је посебна улога у демонстрацијама припадала новооснованом приштевском Филозофском факултету.

Приредили: Урош В. Шуваковић и Обрад М. Стевановић
Аутори су научни сарадници Универзитета у Београду.

Преузето из књиге: „Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција", стр. 1201.