Вуковар - права истина!












ВУКОВАР - РАЗОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ!


Ово је страница посвећена једном од највећих злочина над српским народом на територији Авнојевске Хрватске - Вуковар! Град се налази на ушћу реке Вуке у Дунав, односно на граници Срема и Славоније, где су хрватски паравојници 1991. године убили на стотине Срба, чак и мале деце, пре ратних дешавања, само зато што су Срби.

Вуковар је вековима насељен српским православним становништвом, о чему сведоче бројни споменици и православне цркве у овом крају. Српска авангарда је у 19. и 20. веку умногоме допринела развоју града на свим пољима: образовном, трговачком, занатлијском, научном и др.

Током Другог светског рата овај крај је потпао под власт усташке НДХ, која је убијала на хиљаде Срба, Јевреја и Рома, а највеће стратиште био је Дудик, где је после рата направљен спомен-парк. Град су ослободиле јединице НОВЈ са Црвеном Армијом 12. априла 1945. године.

Вуковар је у време социјалистичке Југославије имао снажан индустријски развој и постао град будућности. Град се ширио захваљујући доласку становништва из руралних делова СФРЈ, који су долазили због посла и доброг животног стандарда. Тако се Вуковар налазио на другом месту по БДП дохотку, одмах иза Љубљане у југославенској привреди.

Савез Комуниста је овде имао своје јако упориште, тако да је на првим послератним вишестраначким изборима у пролеће 1990. године однео убедљиву победу над ХДЗ странком (65%  за СКХ према 26% за ХДЗ), коју је предводио Томислав Мерчеп. И поред тога, Мерчеп и његови сарадници су имали финансијску помоћ и логистику из Загреба за остваривање циља - етнички очистити Вуковар од Срба.

Први минирани српски локал у Вуковару био је кафана "Крајишник", на Сајмишту у ноћи 15. априла 1991. године... А прва српска жртва био је Стеван Инић убијен 1. маја 1991. године у оближњем српском селу Бршадин. Наредни дан избили су ватрени окршаји у Борову Селу између локалних мештана и хрватских полицајаца који су намерно послати да "започну кавгу".

До ратних дешавања, односно сукоба јединица ЈНА са хрватскмм паравојним јединцама а то је крај августа 1991. ликвидирано је на стотине Срба, по налогу Томислава Мерчепа који је имао надимак "Славонски Наполеон". Чак и у самом "обручу", хрватски паравојници су наставили ликвидације Срба, лажно их оптужујући да преко радио-станица одају положаје. Многи Срби су одведени на обале Дунава и тамо ликвидирани. Процењује се да је убијено око 400 Срба до ослобођења града, 18. новембра 1991. године.


 
Одговорност за овај планирани злочин сносе:

1. Фрањо Туђман, председник Социјалистичке Републике Хрватске
2.  Томислав Мерчеп, начелник војног одсека и председник вуковарског огранка ХДЗ-а
3. Благо Задро, председник огранка ХДЗ-а за Борово Насеље, генерал хрватске паравојске.
4. Миле Дедаковић - Јастреб, комадант 204. бригаде хрватске паравојске
5. Јосип Бољковац, први министар полиције у Влади СР Хрватске
6. Иван Векић, други министар полиције у Влади СР Хрватске
7. Бранимир Главаш, председник осјечког огранка ХДЗ-а
8. Владимр Шекс, потпредседник сабора СР Хрватске


Тако да ћемо на овој страници појединачно презентовати документа, видео снимке, слике и исповести учеснике и жртава из Вуковара. Ако видите да нешто недостаје, пошто прича о Вуковару никада неће бити завршена, слободно нам пошаљите преко Контакт стране.


Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:



Наслов Прегледa Гласова


Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарн филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сећања на страдање нашег народа у протеклим временима, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављњени, али ће помоћи уредништву нашег портала, да се види ко је и колико активан, али и да чланке не пишу непознате и недовољно искусне особе. Јер често се дешава да о овој тематици пишу особе које  имају површно знање или су склони промоцији одређених политичких идеја, а нама то свакако није циљ.

Хвала.