Када су средином априла представници удружења „Ћирилица“ из Београда гостовали у Српском културном центру у Вуковару са собом су као поклон донели и одређени број ћириличних књига намењених деци, а у СКЦ-у је одлучено да се почетком ове године део тих књига подели по подручним школама у Вуковарско-сремској жупанији.

Књиге су овог пута добили Вера и Пачетин који припадају Основној школи „Бобота“, као и Острово и Габош који припадају Основној школи „Маркушица“. Била је то прилика да посетимо ове школе у којима се настава изводи само на српском језику и ћириличном писму, да видимо колики је број ученика и у каквим условима се настава одвија.

Велико исељавање становништва и смањени наталитет узроковао је да ове године има најмање ђака у целој Хрватској, а у Вуковарско-сремској жупанији је 478 основношколаца мање него прошле године. У подручним школама је 37 ђака мање, а првака је мање за 14. То се односи и на школе у којима се настава одвија на српском језику. У Вери је уписан тек један ђак првак, тако да сада ова подручна школа укупно броји 12 ученика. Као и у свим подручним школама које смо посетили и у Вери се настава одвија у комбинованим одељењима у којима учионицу деле први и трећи, односно други и четврти разред.

- Из године у годину имамо све мање ученика и ово нам је прва школска година да смо уписали једног првачића. Овде радим 22 године и за то време увек је било два или више ученика. Имали смо углавном више од 20 ученика, а ево сад их је тек 12, каже наставница Љиљана Ћосић која је по први пут првог дана школе дочекала тек једног првачића за 22 године колико ради у Вери.

Основна школа у Пачетину

УЧИТЕЉИЦЕ НЕ ОДУСТАЈУ

            Исто толико година овде као наставница ради и Јадранка Павловић која ове школске године предаје ученицима другог и четвртог разреда. Одлазак младих људи у потрази за бољим животом у иностранство посебно погађа мале средине и тако је и овде. Питање је само ко ће се следећи одлучити на одлазак па да деце у Вери, али и у свим другим срединама буде још и мање. Упркос томе учитељице не одустају, а прогнозе су за сада добре пошто се следеће године, према тренутном бројном стању у селу, очекује петоро првака. Наставнице се због тога радују и књигама које ће обогатити скромну школску библиотеку.

- Ми имамо лектирне наслове које су намењене за децу од првог до четвртог разреда, али друге књиге које имамо су углавном за старији узраст. Колико видим ове књиге, то су све за њихов узраст па ће моћи да их посуђују и читају између лектира. Деца данас све мање читају тако да ће нам ово стварно помоћи да их мотивишемо да читају више, говори наставница Љиљана.

ОВЕ ГОДИНЕ ПЕТОРО, НАГОДИНУ ТРОЈЕ

            Ђаке прваке у Пачетину ове године дочекала је наставница Жарка Видовић. Овог пута било их је петоро, што и није тако лоше с обзиром на то да их се следеће године очекује тек троје.     

- Сада имамо укупно 18 ученика у школи. У комбинацији првог и трећег је 12 ученика, а у комбинацији другог и четвртог је шест ученика. Настава се одвија у једној смени, а поред мене ту је и други наставник, као и они који предају хрватски, немачки и веронауку. Што се тиче књига, углавном их имамо овде у школи, а што нам недостаје врло лако посудимо из матичне школе у Боботи. Недавно смо добили још једну донацију коју ћемо потрошити на лектирне наслове, наводи Жарка Видовић, учитељица у овој школи 23 године.

У островској основној школи укупно је 16 ученика у сва четири разреда и ове година уписана су свега два првака. Првим словима учиће ће их наставник Славољуб Чалић, а заједно са њима у учионици је још шест ђака који похађају трећи разред.

- Знамо сви каква је ситуација. Родитељи одлазе, а ове године отишла ми је једна ученица из трећег разреда. Биће сигурно још ученика који ће отићи, а стање ће бити све теже. Следеће јесени очекујемо три ученика. Бити учитељ је напоран, али леп посао. У мањим срединама је отежан рад, јер радимо у комбинованим разредима, али све се постиже уз велики труд и концен-трацију, каже Славољуб Чалић.

Основна школа у Острову

СРЕЋА У ГАБОШУ ЗБОГ ВЕЋЕГ БРОЈА ДЕЦЕ

Лепе вести ове године долазе из школе у Габошу. Претходних година овде је уписивано по једно или два првака, а ове године у школске клупе је село пет првака. Исто толико их је у преостала три разреда.

- Ја сам као учитељица јако задовољна, а сви ми у школи смо срећни. Некада смо ја и колегиница у истим комбинацијама имале по 40 ученика, а сада смо, знајући каква је ситуација, пресрећни и са пет првака. Јако су добри. Испитала сам их азбуку и већина њих већ зна ћирилицу што ме исто тако радује, говори нам наставница Споменка Јакшић која у Габошу учи децу готово три пуне деценије.

            Њена колегиница Славица Турићанин наредне године испратиће једног ученика у пети раред у матичну школу у Маркушицу, а како сада ствари стоје, на јесен ће дочекати шест нових првака. На тај начин ће се и школске клупе у габошкој школи саграђеној још 1907. године мало испунити, а за сада је тешко предвидети како ће се ствари по овом питању одвијати у генерацијама које долазе у неколико наредних година.

"МОДЕЛ А" ИДЕ НАЈБОЉЕ

           Насупрот проблему смањеног броја деце техничке ствари у основним школама у којима се настава одвија по „моделу А“ иду набоље. Од ове школске године све ове школе прешле су на електронске дневнике који би требало да учитељима, ученицима и родитељима олакшају целокупан процес школовања дајући једноставан преглед свих оцена, али и обавеза које ђаци имају.

            Првих недеља нове школске године многе од ових школа још увек нису имале осигурану и стабилну интернет везу па се наставници још увек сналазе најчешће попуњавајући податке од своје куће. Када ови технички проблеми буду решени нема сумње да ће електорнски дневници унапредити образовно-васпитни рад у школама на српском језику и ћириличном писму.

Никола Милојевић
Извор бр. 126.
30.9.2015.