У Вуковару су се поводом Међународног дана несталих лица окупили чланови породица из удружења "Против заборава", како би разменили информације и договорили како даље. Иако су дан раније у Мостару државе Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора потписале Декларацију о несталим лицима која има за циљ да подстакне  процес проналажења несталих особа и дефинише одговорност. У улогу држава у решавању тог питања више нико не гаји превелике илузије да ће ствари кренути даље од овога што су одмакли до данас. 
- "Овакви састанци наравно не штете, али до сада није се показало да од њих има превелике користи. Ипак, овакве иницијативе охрабрују и надамо се да ће неких опипљивих резултата бити и на терену. Наравно, чланови породица несталих Срба, а и ја лично имамо одређену дозу скепсе јер смо до сада били сведоци пуно сусрета државника, било је пуно обећања, пуно тога смо се наслушали, али и даље већина наших чланова нема никакве инфромације о томе где су њихови нестали, нити се по том питању предузима више напора. Чак су током прошле и ове године покренута ископавања жртава из Другог светског рата. Ми то заиста поздрављамо, свака част, али мислим да се нас маргинализује и да се цивиле жртве са српске стране гурају у други план", оценио је Бранко Јуришић, секретар удружења "Против заборава", након састанка.

Пример који поткрепљује његове речи је и састанак породица убијених Срба из Вуковара,  када су у јесен 2009. године имали састанак са председницима Србије и Хрватске, Борисом Тадићем и Ивом Јосиповићем.
- "Прошло је више од пет година, од тада, али се ништа суштински није променило. Нама је важно да се за нас ипак чуло, да се зна, да се о нама говори и пише. Наши чланови, наручито они из Вуковара доста конструктивно и храбро делују када су медији у питању и преносе информације везане за убиства њихових породица 1991. године у Вуковару, тако да ипак нисмо негде под тепихом. У међувремену смо узели учешће на трибинама које је организује Министарство бранитеља владе Републике Хрватске и присуствујемо догађајима везаним за обележавање страдања цивила у рату и боримо се да та места страдања се достојно обележе. Када је реч о овом последњем ратуту смо учинили одређени напредак јер смо поставили једну спомен-плочу убијеним српским цивилима 1995. године у Мокром Пољу код Книна током операције "Олуја". Надам се да ћемо до краја године обележити још нека места", рекао је Јуришић.

ТРЕЋИНА НЕСТАЛИХ СУ СРБИ

Бранко Јуришић

Од укупног броја особа које се воде као нестали у ратовима 1990-их година, трећина је из српског народа. Према подацима Комиције за нестала лица, број несталих Срба у Хрватској је 1.496, док је евиденција Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених са простора бивше Југославије, показује да је тај податак далеко већи, односно укупно 2.146 особа. Док је у Босни и Херцеговини нестало укупно 1.600 Срба, а на Косову и Метохији се трага за 532 особе.
- "Подаци којима барата наше удружење, долазе из Министарства бранитеља и Управе за затворене и нестале. Тај број је јуче поменут и од Иве Јосиповића, председника Републике Хрватске. У суштини, ми немамо прецизне податке о томе када ће бити обављена нека ексхумација или идентификација. Тај ниво сарадње са Министарством и Управом још немамо. Када су у питању идентификације несталих особа српске националности ми то дознајемо или директно од чланова породица или од сестринске организације "Суза", која делује у Београду. Задње идентификације биле су негде средином јула 2014. и те догађаје пратимо углавном путем штампе српских медија у Хрватској", објашњава Јуришић.

Јуришићевим речима може се додати и следеће. Како преносе београдске Вечерње новости, Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица владе Републике Србије, рекао је поводом Међународнох дана несталих да су ове године српске породице преузеле 39 тела из Хрватске. Недавно у Загребу предат је списак још 729 несталих лица за чијом судбином трагају њихове породице.
- "Србија је од 2012. године решила 705 случајева несталих, а у периоду од 2013. до 2014.  решено је 651 случај. Надамо се да ће Декларација о улози држава у решавању питања несталих лица услед оружаних сукоба и кршењу људских права, унети један нови квалитет у идентификацији несталих", рекао је Вељко Одаловић, у својој изјави за Вечерње новости.

ПОРОДИЦЕ НЕ ОДУСТАЈУ

На састанку у Вуковару договорен је и низ активности у наредном периоду. Следи и Изборна скупштина удружења, која је планирана до краја ове године, па је ово био један од припремних састанака. Већина учесника тог састанка је изразила незадовољство радом Комисије за нестала лица Републике Хрватске и сматра да не постоји довољно воље да се реше питања судбине несталих Срба, али исто тако показује спремност да у тражењу својих најмилијих не посустану. Такође је изнет и низ предлога како деловати у односу са медијима и како их користити када је решење овог проблема у питању. Најављена је и даљња борба за право да српски цивили побијени у Вуковару 1991. године у предвечерије рата добију достојна обележја.
- "У неколико наврата тражили смо сагласност од Жељка Сабоа, бившег градоначелника Вуквоара за подизање спомен-обележја побијенним српским цивилима у Вуковару. Нисмо наишли на разумевање. Покушаваћемо  и даље исто захтевати и од садашњег градоначелника Ивана Пенаве. Иако је Вуковар место које неко покушава да оскрнави лажима, ми ћемо истином покушати да се боримо против тога. Надам се да ћемо једног дана успети у томе", закључио је Бранко Јуришић.

У Србији нема више пријављених локација које нису више истражене. Београд је пријавио 230 гробних места за које се сумња да крију нестала лица у Хрватској, али тела још увек нису ексхумирана.

Аутор: Славко Бубало
Лист Извор, бр. 99.
3.9.2014.