Последњег дана августа Јавна установа „Меморијални центар домовинског рата Вуковар“ у просторијама Ружичкине куће представила је пројекат „Дводневне посете осмих разреда Вуковару“.

Овај пројекат у потпуности би требао заживети од нове школске године када ће преко 41.000 ученика завршних разреда основне школе обавезно посетити Вуковар и у оквиру посете два дана обилазити места везана за последњи рат која су као важна и битна истакли творци овог пројекта.

До нове године планирано је да Вуковар посети око десет хиљада ученика за које ће у потпуности бити плаћени превоз, смештај и храна, а чије ће трошкове сносити Министарство бранитеља.

- Пролетос је кроз пилот пројекат прошло око седам хиљада ученика, а ове године очекујемо да кроз „Меморијални центар домовинског рата Вуковар“ прођу сви ученици осмих разреда. С обзиром на то да ће све бити плаћено ни један ученик неће моћи рећи да из економских разлога није могао доћи у Вуковар, истакао је директор МЦДР Вуковар Зоран Шангут.

У склопу саме посете ученици би требали посетити између осталих МЦДР Вуковар, спомен дом Овчару, вуковарску болницу, спомен дом хрватских бранитеља на Трпињској цести и друге, али и Вуковарски музеј, односно дворац Елц, као и Вучедол, док ће у приручнику као место посете и историјских знаменитости бити наведен и фрањевачки самостан.

При том, споменици из времена Другог светског рата, попут Дудика или спомен костурнице у парку код вуковарске болнице, као и храмови других конфесија нпр. Саборни православни храм светог Николаја, нису у обавезном плану посета и остављени су као факултативан избор, о којима неће бити ни помена у приручнику и другим брошурама.

- Дудик није обухваћен посетама, а ми размишљамо да се план прошири и на трећи дан када би се посетили Осијек, Ђаковачка ергела и парк природе Копачки рит, укратко је на наше питање одговорио Шангут.

ПРЕДСТАВЉЕН НЕДОВРШЕНИ ПРИРУЧНИК

Поред Шангута у пуној сали Ружичкине куће о овом пројекту и уопште о Меморијалном центру домовинског рата говорили су и Ненад Бучко, те Сања Држаић Медо, обоје испред ове јавне установе, док је недовршени приручник представио један од његових аутора Дражен Живић из вуковарског огранка института „Иво Пилар“.

Сам приручник који још увек није добио сагласност надлежног министарства, а самим тим није изашао из штампе, те још увек има само радни наслов „Битка за Вуковар – агресија и разарање“, има девет поглавља: Кратак преглед домовинског рата, Историјски развој и становништво Вуковара, Битка за Вуковар, Мирна реинтеграција, Страдање и последице агресије 1991 -1995, Демографске и материјалне последице агресије на Вуковар, Вуковар 1991 – симбол и значај, Меморијална места сећања и Јавна установа МЦДР Вуковар.

Поред поменутог Живића на овом приручнику су радили и Давор Маријан из Хрватског института за историју, затим из Хрватског меморијално-документационог центра Анте Назор и Ана Хољевац-Туковић, те Иван Грујић испред Министарства бранитеља. Из онога што се могло чути на самој промоцији недовршеног приручника те из изјава за медије, може се закључити да је прича о српским жртвама рата избегнута те да су оне наведене бројем из само једног извора.

- У приручнику се није правила никаква национална нити верска разлика када су жртве у питању. Подаци који су приказани у уџбенику су они који су доступни научној заједници, јер немамо тачну слику колико је погинуло људи током рата и располажемо различитим изворима, различите поузданости, а у овом приручнику приказали смо бројку која је наведена у пресуди Хашког суда приликом суђења тзв. „вуковарској тројци“ (Мркшић, Радић, Шљиванчанин оп.а.). Тачни подаци о губицима Срба нису нам били доступни и волели бисмо када би академска заједница у Хрватској и Србији тај број приказала на један научни начин и приближила га једном тачном броју, а овај материјал је позив да се даље истражује, рекао је Живић закључујући да ово није изворно научно истраживање иако су и он и остали говорници током двочасовног представљања наводили да целокупан пројекат почива на научним основама.

Као важан део самог пројекта пре-давачи су наводили и час мира у којем би у наредном периоду требали учествовати и чланови владе те многи други политички и друштвени радници.

- Јако је битно да други дан посете има час мира којим желимо деци послати поруку да мир нема алтернативу. До сада смо већ имали неке предаваче на том часу мира, а у наредном периоду биће позвани и сви чланови Владе као и сви саборски заступници након следећих парламентарних избора, укључујући и представнике свих националних мањина, навео је Шангут.

На представљању Меморијалног центра домовинског рата који за своје функционисање од државе добија око 35 милиона куна годишње, те самог пројекта, присуствовали су и представници Вуковарско-сремске жупаније на челу са жупаном Божом Галићем, те града Вуковара од којих МЦДР такође добија финасијску помоћ, те директори основних школа са подручја жупаније, професори историје, бројни представници медија и други.

ПРОТИВ ОБАВЕЗНИХ ПОСЕТА ОСМАША ВУКОВАРУ

Од самог почетка од када се родила идеја за овим пројектом Заједничко веће општина је било против њега, односно против идеје да су ученици обавезни да посете Вуковар као и да учествују у целокупном плану и програму који је предвиђен за ту посету. Зато на овом скупу нико од представника српских институција није ни присуствовао.

- Ми смо већ дуже време у комуникацији са Министарством бранитеља и Министарством образовања и од њих смо, видевши о чему је реч, тражили да се овај пројекат не проводи и били смо противници идеје да се то уведе као обавезна посета. С обзиром на то да је та установа тек формирана и с обзиром на начин извођења наставе, сматрамо да је апсолутно непримерено деци у том узрасту приказивати такве сцене и мислимо да то није ни мало педагошки нити психолошки добро, као и на сам поглед на све оно што се дешавало у Вуковару те 1991. године. Министар образовања је рекао да то неће бити обавезно и ми смо од њега тражили писмени одговор по том питању, а ми ћемо, с обзиром на бројне негативне реакције родитеља, у наредном периоду видети шта ћемо направити тим поводом, истакао је председник ЗВО, Драган Црногорац.

Иако је сам пројекат већ кренуо у реализацију тек је са овим представљањем упућен позив Заједничком већу општина и осталим српским институцијама како би се упознали са већ готовим пројектом, што нам је потврдио и председник Одбора за образовање, културу и спорт ЗВО-а Слободан Живковић.

- Заједничко веће општина ни у једном моменту није било упознато са активностима на припреми и реализацији овог пројекта. Схватајући осетљивост теме, али и њен значај за развој младих људи као и за успоставу међусобног поверења и каснијег суживота, желели смо сазнати на који начин, са којим темама и на којим местима ће се пројекат одвијати и ко ће конкретно пројекат проводити. Из тог разлога обраћали смо се Министарству бранитеља и Министарству науке и образовања који тај пројекат проводе, међутим нисмо могли добити никакву информацију, а камоли да смо имали прилику дати своје примедбе и сугестије, напоменуо је Живковић.

Аутор: Срђан Секулић
Извор бр. 124.
02.09.2015.