Прича о Пауновићима, једној од најугледнијих и најбогатијих српских породица из Вуковара са краја 19. и почетка 20. века, стављена је на папир и испричана у облику књиге која је своју промоцију имала 18. децембра у Ружичкином дому у Вуковару. Књигу под називом „Алекса Пауновић – породична хроника“ написала је ауторка Љиљана Пекић Пауновић у издању Српског културног друштва „Просвјета“. Штампање књиге помогли су ВСНМ града Вуковара као и Просвјетини пододбори из Борова и Вуковара, а издавачи су препознали значај приче о овој знаменитој вуковарској породици.

- Прича је о периоду о којем ни ми, овдашњи Срби нисмо пуно знали или смо имали дозирану истину. Реч је о временима када су људи овде јако лепо живели и добро се слагали. То је породица која је имала своје велике успоне и падове и која је прошла пут „од трња до звезда“, а ја бих додао и „назад“, каже председник вуковарске „Просвјете“ и организатор промоције Миленко Живковић.

            Хроника о велепоседничкој породици Пауновић иде руку под руку са историјом Вуковара. Најистакнутији члан ове породице био је Алекса Пауновић који је за живота стекао велико богатство бавећи се продајом стоке. У једном тренутку имао је у свом поседу 80-ак кућа у Вуковару, помагао је изградњу српских цркава на овом подручју, а дао је изградити бројне грађе-вине од којих је најзначајнији "Хотел Гранд", данас познат као Раднички дом.

            Љиљана Пекић-Пауновић је вуковарска новинарка и књижевница. Након што је пре неколико година написала књигу „Јустинин ђердан“ који представља хронику њене породице Подрумац из Барање, сада издаје и хронику о породици њеног супруга Федора Пауновића, Алексиног праунука.

- На Алеску Пауновића гледам са великим пијететом као некога ко је створио физиономију овог града. То је и разлог зашто сам одлучила да то напишем. Стицајем околности нашла сам се на извору података о Пауновићима и познавала сам од раније целу ту причу. Било би ми жао да потомство не зна ко је подигао град и његову језгру да он изгледа такав какав јесте, а посебно у данашње време када се истина мења и са многим стварима се манипулише, истиче ауторка.

            Кроз кућу Пауновића пролазиле су историјске личности, краљ, патријарси и велики уметници. Алекса Пауновић је сина Радивоја оженио за баронесу Марту Рајачић из племићке породице наследника патријарха Јосифа Рајачића. Управо је један од потомака ове лозе Петар барон Рајачић био један од рецензената књиге.

- У књизи је апострофирана духовна и морална улога наших предака и наших људи који су тада улагали у свој народ, а не само у себе. Мислим да је то основна порука књиге и ми не смемо заборавити оне који су свој живот, знање и умеће уткали у нашу земљу и у нашу будућност. То су и патријарх Рајачић, али и породица Пауновић која је осамдесет кућа подарила Вуковару и сав свој капитал уложила овде не сумњајући никада да то неће бити њихов град у којем ће они слободно и срећно живети са осталим народима који ту живе. Дошло је време да опет мирно, срећно и уважено живе овде, наглашава Петар Рајачић барон из Бриња, личке лозе Рајачића.

            Изласком једне овакве књиге на крају је задовољан и један од наследника Пауновића, адвокат и јавни бележник у пензији, Федор Пауновић. Након Другог светског рата његовом оцу су одузели све што је имао, а он је тек последњих година успео да врати један део земље и породичнно имање „Трешња“ на излазу из Вуковара.

- Нисам се пуно мешао у писање књиге, али сам на крају задовољан што је она објављена. Чињеница је да је прадеда заиста био велики човек и мој отац је знао често да каже да му је деда био највећи светац. Он је својим потомцима омогућио бољи живот. Иако су две аграрне реформе окресале то његово богатство, он је показао да се радом на поштен начин може стећи једна завидна имовина, закључује Федор Пауновић.

Никола Милојевић
Извор бр. 132.
23.12.2015.