Благо Задро (1944-1991) је био активан учесник грађанског рата у авнојевској Хрватској и разбијања социјалистичке Југославије почетком 1990-их.
Обављао је дужност команданта III батаљона 204. вуковарске бригаде, која је имала оперативну зону деловања у Борову Насељу око Трпињске цесте. Његово шифровано име је било "Шљука".
Био је и високо позициониран у милитантној странци Хрватске Демократске Заједнице за подручије Вуковара, односно близак сарадник Томислава Мерчепа.
Рођен је и одрастао у западним дијеловима Херцеговине (познати хрватско-фашистички крај), одакле је као дјечак доселио у Борово Насеље са родитељима, гдје се потом и запослио и засновао своју породицу.
Погинуо је у борбама за Вуковар 16. октобра 1991. године у Купској улици. Рафал митраљеза га је покосио и одведен је прво у штаб, а посље у вуковарску болницу, гдје је констатована смрт.
Његов најстарији син Роберт Задро (1969-1992) је такође био у вуковарском обручу из кога се извукао повлачењем тј. бјежањем. Роберт је погинуо у борбама са Србима на Купресу (Босанска Крајина), током босанско-херцеговачког рата.
ЖИВОТОПИС
Благо Задро, од оца Јозе и мајке Миле је рођен за време Другог свјетског рата 31. марта 1944. године у западно-херцеговачком селу Доњи Мамићи, општина Груде.
По повратку из војске...
Његов отац Јозо и блиски рођаци били су у оружаним формацијама клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске (усташе и домобрани). Покушавајући да избјегну истрагу о својим крвавим походима на србско становништво у Херцеговини одлазе 1954. године у источну Славонију и настањују се у Борову Насељу (област Подунавља). Ту је била фабрика гума и обуће, која је упошљавала велики број радника, а међу њима и Задрове родитеље.
Дјетињство у новој средини му је било прилично бурно, а немали број пута је изазивао инциденте и проблеме са вршњацима. Такође, често је знао запјевати усташке пјесме које су биле забрањене, те је долазио и до полицијске станице на информативни разговор. Ишао је редовно у католичку цркву на мисе.
Почетком 1960-их година Благо Задро илегално одлази у Аустрију, као и многи његови вршњаци хрватске националности. Тамо је активно деловала хрватско-усташка емиграција, која је припремала бројне диверзије против југославенске државе и дипломата. Боравио је мјесецима у хрватском кампу, гдје су вршене обуке за тероризам и рат. Задро је тамо прошао и додатну обуку за командовање. Убрзо је ухапшен и враћен у Југославију, гдје је одслужио редовни војни рок.
Са сином Робертом седамдесетих
Вратио се у домовину, те се оженио 1967. године са Катицом Солдо, поријеклом из Херцеговине. Добили су 17.10.1969. првог сина Роберта, а посље још два сина.
Касније су се одвојили од родитеља и направили кућу у Босанској улици, у Борову Насељу.
Оно што је занимљиво у његовој радној биографији јесте изненадно добијање слободних дана у вријеме посјете Јосипа Броза Тита, комбинату "Борово", гдје је Благо Задро био запослен као радник прво у Картонажи, а посље у погону Ваљара.
ПОЛИТИЧКО АНГАЖОВАЊЕ
Касних 1980-их година у Југославији дошло је до промјене друштевно-политичког система тј. уведен је вишепартијски систем након четири и по деценије владавине комуниста. Ово је учињено са циљем демократизације друштва и превазилажења нагомиланих економско-социјалних проблема. Сепаратистичке снаге у западним дијеловима тадашње СФРЈ су то икористиле за остваривање својих иредентистичких и геноцидних планова.
У СР Хрватској су тада на сцену јавно ступили као оснивачи милитантне странке Хрватска Демократска Заједница (ХДЗ) и ликови као што су: Фрањо Туђман, Владимир Шекс, Бранимир Главаш, Иван Векић и др. Особе које су имале досије у Служби Безбедности и означени као "унутрашњи непријатељи". Око себе су окупљали људе углавном шовинистичког размишљања и дјеловања.
Једно се прича, а друго се ради...
У Вуковару је основан одбор ХДЗ-а већ у фебруару 1990. године а за предсједника одбора изабран је Томислав Мерчеп, коме је први замјеник био управо Благо Задро, задужен за Борово Насеље. Често је у комбинату "подизао штрајкове" и злоупотребљавао радничка права. Циљ је био дестабилизација комунистичке власти, која је већ била у расулу.
У прољеће 1990. на локалним изборима (април и мај) његова странка ХДЗ на локалном нивоу претпила убједив пораз - само 26% мандата, док су комунисти освојили 64% гласова. Странка СДС Јована Рашковића није учествовала тада.
Задро је изабран за локалног одборника ХДЗ у општини Вуковар. Један од првих акција била је промена измена мјесне заједнице гдје је живео. Умјесто "Братство и јединство" назвали су је МЗ "Алојзије Степинац", по хрватском кардиналу Римокатоличке цркве у доба НДХ, када је много Срба убијено, прогнано или покатоличавано са чиме је Степинац био упућен, јер је био близак сарадник Анте Павелића, али повјерљива особа Ватикана.
Како политичка средства нису донијела жељене резултате: Мерчеп, Задро и сараднци су прешли на оружану побуну. Тачније, Влада СР Хрватске је у јесен 1990. илегално увезла велику количину оружја из бивших земаља Варшавског пакта, за потребе чланова ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске. Ово је познато као Афера "Шпегељ", јер ју је водио дезетер и бивши генерал ЈНА, а у хрватској Влади је био ткз. министар одбране.
У селу Богдановци фебруара 1991. Томислав Мерчеп, са Благом Задром је постројио 2.000 Хрвата и подијељени су им полуаутоматске пушке (калашњикови АК-47) са муницијом. Тако су створене паравојне формације на вуковарској општини.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Током прољећа 1991. тензије Срба и Хрвата у источној Славонији су порасле на највиши ниво. Хрвати су били до зуба наоружани, а Срби су очекивали заштиту ЈНА. Како заштите није било, а хрватска полиција почела малтретирање угледних и богатих Срба, почело је и наоружавање Срба углавном по околним селима.
Почеле су и ликвидације Срба цивила (Стеван Инић, Јован Јаковљевић, Младен Мркић, Богдан Ступар и др.), које су довеле до појаве барикада, односно обарања балвана по путевима у сврху заштите, што су хрватски медији подругљиво назвали "Балван револуција".
Задрова казнена експедиција у Борову Насељу
Након оружаног сукоба у Борову Селу 2. маја 1991. јасно је било да је рат пред вратима. На силу је преузет Радио Вуковар и отпочела је антисрбска кампања.
Благо Задро је скупа са својим бојовницима урадио етничка чишћења србских кућа у љето 1991. прије самих ратних операција, као нпр. Козарачка улица, Крива Бара, Буџак и др. Имали су карте тј. мапе Борова Насеља, гдје су србске куће биле обиљежене. Они су незаконито упадали (без судског налога) и пљачкали, хапсили и убијали људе. Такође су минирани локални (кафане, ресторани, бифеи...), гдје су власници били Срби.
Током ратних операција био је задужен за "одбрану" Трпињске цесте од упада тенкова ЈНА, што је он недељама успјешно чинио. Успјевао је преко "зоља" да онеспособи тенкове и околопне транспортере ЈНА, највише зато што су они остављани на чистини тј. стизали су наређења за повлачење назад. Како пјешадија иде брже од оклопњака, то су постајали лака мета Задри.
И у обручу рађене су ликвидације Срба који су остали да своје чувају куће. Његов син Роберт и Томислав су се укључили у "одбрану" Вуковара, а старији Роби добио је команду над "Турбо водом".
ПОГИБИЈА
Ујутро 16. октобра 1991. јављено је да јединице ЈНА имају навалу код Боботског канала, тачније да је обруч пробијен код Виноградсе улице. Одлази тамо са својим саборцима и бива покошен од једног митраљеског рафала.
Саборци га извлаче и односе у штаб, а затим у вуковарску Градску болницу. Тамо је љекар др Јурај Њавро констатовао смрт.
Првобитно је покопан на старом гробљу, поред болнице и за ту скривену локацију је знало само пет људи. Чувано је као строгоповјерљива информација односно државна тајна.
НАКОН ПОГИБИЈЕ
Команду над његовом јединицом преузео је Марко Бабић - млади Јастреб.
Његов син се по ослобођењу Вуковара 18.11.1991. извукао тајно са пар људи према Нуштру тј. Винковцима и тако избјегао хапшење и суђење пред истражним органима ЈНА.
Гробно мјесто у Алеји бранитеља
Тек 1998. године након Мирне реинтеграције источног дијела РС Крајине у уставни поредак Републике Хрватске, његови посмртни остаци, као и његовог сина су пребачени на вуковарско Градско гробље у Алеју хрватских бранитеља.
Тамо је обављена сахрана уз све војне почасти и присуство мноштво поштовалаца његава лика и дјела, као и ткз. Домовинског рата.
ЗАОСТАВШТИНА
Благо Задро је постхумно унапређен у чин генерал-мајора хрватске војске. Ово није урађено случајно, јер је он тај чин "зарадио" у Аустрији на курсу у илегалном кампу.
Направљено му је неколико споменика, а међу њима и један посебан на Трпињској цести у Борову Насељу.
Војна школа у хрватској престолници носи његово име, а добио је улице у Борову Насељу, Сплиту, Грудама, Посушју и Загребу.
Планирано је на месту његове погибије да се уради још један велики споменик.
Ногометни клуб "Раднички" из Борова, организује годинама турнир под његовим именом.
Многе хрватске навијачке групе показују његове слике тј. заставе, али и поруке на утакмицама и исписују графите.