Аустроугарски злочини над Србима















АУСТРОУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА


Ова страница је намењена свима који желе да се боље упознају са злочинима које је наређивао Бечки двор, односно аустроугарске власти над Србима крајем 19. и почетком 20. столећа.

После изгубљених ратова на Балкану 1870-их година, Османлијска царевина је била у константном повлачењу. На Берлинском конгресу јула 1878. године Велике силе (Француска, Русија и Велика Британија) су дозволиле Хазбуршкој монархији да са својом војском уђе у Босну у Херцеговину, а након 30 година да је анкетира (присвоји).

Аустроугари су одмах по уласку почели спроводити терор и страховладу према србском и православном живљу, јер су Срби у Босни и Херцеговини тада чинили већину. Како та тиранија Бечког двора није деценијама престајала, основана је револуционарна организација Млада Босна, чији је циљ био ослобађање аустријског завојевача и уједињење са Краљевином Србијом.

Наиме, почетком 20. века Краљевина Србија имала велики економски успех и развитак (међу највећим у Европи), пошто је потписала низ економских споразума са Русијом, САД, Француском и другим земљама, а што је дало велики ветар у леђа србској привреди. То је довело до тога да Хазбуршка монархија још од 1908. и Анексионе кризе планира рат са Србијом и њено уништење, јер су се Бечки двор плашио напретка Србије, с обзиром да је на територији Аустроугарске живео велики број Срба у Славонији, Војводству, Далмацији, Босни и Херцеговини, Банији, Кордуну и Лици.

28. јуна 1914. искориштен Видовдански атентат у Сарајеву, када су Младобосансци убили аустријског престолонаследника Франца Фердинанда. Бечки двор је послао депешу у Београд, где је тражио такве уступке које ниједна независна држава не може да прихвати. Објављен је рат Србији 23. јула 1914. а први удари на Краљевину Србију су кренули у Мачви, када су починили многе злочине над цивилима... али је аустроугарска војска ипак поражена на Церу 19. августа 1914.

Затим неуспешна србска офанзива у Срему, и аустроугарско напредовање на Гучеву, Мачковом камену септембра 1914. године. Да би србска војска коначно 15. децембра 1914. поразила Аустроугаре на Сувобору и Колубари и истерала окупаторе. Уследио је период затишија и прегруписавање, односно Немачка шаље појачање, те нови удар октобра 1915. али овај пут придружује се и Бугарска у Тројној инвазији.

Србска војска и један део народа крећу ка југу ка Грчкој, у до тада не забележеном догађају познат као Албанска голгота, пошто су се Срби повлачкили преко албанских и црногорских планина све до Јонског мора, када су савезничким бродовима пребачени на Крф, Видо, Корзику и Африку.

За време окупације Србије током Првог светског рата, аустроугарске и бугарске власти су чиниле геноцид над Србима. Бугари су спроводили бугаризацију Срба у Тимочкој, Јужноморавској и Вардарској Србији. Само Топличком крају је убијено преко 20.000 Срба, а Сурдулица је назана србска костурница. Аустроугарска је оснивала концентрационе логоре (најмање десет), у којима је утамничила око 200.000 Срба (из Шумадије, Босне, Рашке, Херцеговине, Црне Горе и др.), а преко 76.500 Срба није преживело у тим казаматима. Најпознатији аустроугарски логори су Добој, Нежидер, Арад, Нађимер, Јиндриховице, Маутхаузен...

После Првог светског рата, Аустроугарска монархија се распала, тако да за ове злочине над Србима није скоро нико одговарао. Иронија је у томе што бројни хрватски и словеначки официри који су 1914-1918 ратовали за интересе Бечког двора, после уједињења у прву јужнославенску државу - Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, добили исте чинове и положај као у аустроугарској војци.


На овој страници појединачно презентовати документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје, пошто прича о страдању Срба од аустртоугарских власти никада неће бити завршена, слободно нам пошаљите преко Контакт стране.


Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:



Наслов Прегледa Гласова


Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарн филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сећања на страдање нашег народа у протеклим временима, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављњени, али ће помоћи уредништву нашег портала, да се види ко је и колико активан, али и да чланке не пишу непознате и недовољно искусне особе. Јер често се дешава да о овој тематици пишу особе које  имају површно знање или су склони промоцији одређених политичких идеја, а нама то свакако није циљ.

Хвала.

















Skip Navigation Links