Јурај Францетић (1912-1942) звани "Јуре" је био усташки зликовац, одговоран за покољ и прогон Срба и Јевреја у Босни и Херцеговини, злогласни командант усташке бригаде Црна легија, а касније и командант свих јединица фашистичке војске у БиХ.
Још за време Краљевине Југославије је био члан екстремистичких организација и учествовао у разним диверзијама (атентат у Марсеју 1934. године).
У Другом свјетском рату његова јединица Црна Легија одговорна је за геноцид и етничко чишћење над србским народом у источној Босни.
Римокатоличка црква у Хрватској је током 1990-их почела да светкује скоро све усташке синове па и Францетића због "доприноса" борби за слободу.
Међу Хрватима, како у домовини а још више у дијаспори Јуре Францетић ужива велики углед...
ЖИВОТОПИС
Јурај Францетић је рођен у личком селу Прозор, крај Оточца 3. јула 1912. године. У то вријеме то је била провинција Аустроугарске монархије.
Посље завршене гимназије уписао се на студије права у Загребу, гдје се придружио радикалном хрватском тј. фашистичко-усташком покрету.
Убрзо након тога био је протјеран из Загреба на пет година због његових антијугословенских и антисрбских активности.
У Оточцу, гдје је био избјегао остаје неко вријеме.
ЕМИГРАЦИЈА
Марта 1933. емигрира на Апенинско полуострво, гдје је већ било доста његових земљака.
Италија је већ тада била под влашћу Мусолинијевих фашиста, који нису крили територијалне апетите према Далмацији. Тако су у фашистичкој Италији оснивани терористчки кампови који су примали хрватско-усташке емигранте за обуку, који су касније априла 1941. послати у Југославију.
Јуре Францетић, полаже усташку заклетву у кампу Борготаро 24. априла 1933. Следеће четири године ће провести у Аустрији, Италији и Мађарској. У Мађарској се придружује терористичкој групи чији је камп био у Јанкапусти, под новим, конспиративним именом 'Ласло'.
После атентата на краља Александра I Карађорђевића 9. октобра 1934. године Мусолини га је интернирао на Сардинију након притиска југословенске крањевске Владе. Након опште амнестије у Краљевини Југославији, Јуре Францетић се враћа у домовину новембра 1937. али је одмах након тога бива ухапшен и затворен, па прогнан у Оточац.
Враћа 1938. године у Загреб да би завршио студије права, али је био присиљен да оде у војску.
Крајем 1940. је поново затворен у Загребу због телеграма-честитке коју је послао Јозефу Тисоу, регенту новоформиране немачке сателитске државе Словачке. Поново је био затворен у Оточцу.
Након запаљивог шовинистичког говора кога је одржао на једној локалној школској прослави Нове године побегао је у Немачку (12. јануара 1941.) да би избегао хапшење и затвор.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Једино војничко образовање и официрски чин Францетић је стекао служећи војску у Краљевини Југославији. Постао је резервни подофицир у чину наредника . О Францетићевом војничком образовању и искуству Еуген Дидо Кватерник, усташки идеолог, пише:
- „Он није имао нити основног војничког знања, нити је имао смисла за основну војничку организацију."
Посље формирања Независне Државе Хрватске 10. априла 1941. године Јуре Францетић и десет других Хрвата организују Црну легију, гдје Јуре Францетић постаје командант те јединице у чину пуковника Хрватског Домобранства. Еуген Кватерник је веровао да је Францетић „рођени герилац и син наше брдовите Херцеговине“ - што је био довољан разлог да буде војни командат у Босни и Херцеговини.
Кољачи Црне Легије 1942.
Францетићеви бојовници су преузеле управу локалне државне администрације и отпустиле све државне службенике и учитеље који су били национално изјашњени као Срби, а такође и оне који су били Јевреји. Убиства, затварања и масовне депортације Срба и Јевреја су биле свакодневне активности Францетићеваца - засноване на фашистичкој политици и правдане званичном Павелићевом политиком која је захтјевала тотално истребљење Јевреја и покољ, прогон Срба и њихово присилно покатоличавање у Босни и Херцеговини.
Сам Францетић је лично учествовао у хапшењу, затварању и испитивању истакнутих Срба и Јевреја и њихових вођа (Мискин, Албахари) и директно наредио да се неки од њих убију. Штавише, он је претворио свој стан на Алифаковцу у Сарајеву у затворску кухињу и перионицу рубља.
Декларисани циљ Црне легије је био одбрана границе Независне Државе Хрватске са окупираном Србијом, границе која је у ратно доба била на реци Дрини. Начин „одбране” територијалне целовитости НДХ се је састојао у масовном покољу и погрому Срба, пљачкању њихове имовине и уништавање културно-историјске баштине у Босни и Херцеговини.
Пропагандисти Легије су приказивали ову „одбрану” као законити чин хрватске државе и заштиту њених граница, те заштиту „невиних хрватских и муслиманских сељака од пљачке кукавичких и расно дегенерисаних србских и комунистичких бандита чији је циљ био уништити хрватску државу“. Усташка невиђена бестијалност испољена према Србима и Јеврејима је присилила немачку војну команду да захтева Францетићеву смену са положаја команданта Црне легије. Павелић се супроставио Немцима и чак унапредио Францетића у команданта свих усташких јединица у Босни и Херцеговини.
У пријератно време у Босни и Херцеговини је живело 15.000 Јевреја. Око 3.000 јеврејских жена и деце је интернирано у логор Крушчица, а касније пребачено у логоре Јасеновац и Стара Градишка. Додатних 7.000 босанских Јевреја је директно транспортовано у логор Јасеновац.
СМРТ
Јуре Францетић је умро 27. децембра 1942. године. Дана 22. децембра 1942. године југославенски партизани су тешко оштетили авион којим је Францетић летио за Госпић и присилили га да слети поред села Мочиле код Слуња, на Кордуну, што је била територија коју су контролисала 8. кордунашка дивизија ПОЈ.
Јуру Францетића и његовог пилота су одмах ухватили партизани, али их нису могли одбранити од бесних земљорадника који су их изболи вилама и рогуљама. Тешко рањен Францетић је био пребачен у партизанску болницу гдје су му хирурзи покушали спасити живот да би га заменили за 100 јасеновачких логораша, али нису у томе успјели.
Францетићеву смрт су Хрвати држали у тајности све до почетка марта 1943. године. Званична вијест о његовој смрти је објављена 31. марта 1943 и исти дан прокламована осмодневна државна жалост у НДХ.
КУЛТ ФРАНЦЕТИЋА
Меморијалну плакету у част овога усташког вође је била поставила усташка Асоцијација ратних ветерана „Хрватски домобран“ у Слуњу, јуна 2000. Влада Хрватске, коју је формирао Ивица Рачан није реаговала на ову провокацију мржње и поред бројних протеста у Хрватској и иностранству. Плакета је уклоњена тек крајем 2004. по наредби Владе тадашњег хрватског премијера Иве Санадера.
Исто тако су у јануару 2005. непозната лица подигла споменик Францетићу и Мили Будаку (хрватском министру у влади НДХ) - како би испољили свој бес против Санадера за кога кажу да је издао усташе пристајући на сарадњу са судом у Хагу.
У Хрватској и западном дијелу БиХ, као и хрватској дијаспори можете лако да нађете и купите мајице са усташким знамењем и ликом Јуре Францетића.
У јуну 2013. године на насловној страници хрватског часописа "Војна повјест" изашла је слика Јуре Францетића у усташкој униформи, а хрватски политички аналитичар Жарко Пуховски је при томе изјавио, како би дјеца у Хрватској требало више да уче о усташким формацијама на основу "чињеница", а не на основу приповедака.
Међу екстремним Хрватима је и данас омиљена пјесма "Ево зоре, ево дана... ево Јуре и Бобана".