Франц Јозеф (1830-1916) је аустријски цар, односно врховни заповједник оружаних снага Аустроугарске царевине, који је владао од средине XIX и почетком XX стољећа. Сматра се да је најдуже владао Дунавском монархијом, чак 68 година.
Управљао је државом која је имала преко 50 милиона становника, а обухватала је сем Аустрије и Угарску, Бохемију, Галицију, Хрватску и Славонију, Далмацију... Имала је излаз и на Јадранско море.
На почетку своје владавине, средином 19. вијека, Франц Јозеф је био на челу Њемачке конфедерације, савеза 35 германских државица.
Ратовао је више пута са Италијанима око Тирола, па чак и са Прусијом, а сматра се да је управо цар Франц Јозеф изазвао Први свјетски рат, јер је одлучио да спроведе давнашњи план о изласку Аустроугарске на Босфор. Ово је у Бечу разматрано још 1870-их година.
Није дочекао крај Великог рата, јер је умро 21. новембра 1916. године у Бечу, да види распад своје империје само двије године касније. Насљедио га је рођак Карл, који је био уједно и посљедњи аустријски монарх.
Његова војска је на балканском ратишту починила масовна убиства, прогроме, уништавање имовине, скрнављење вјерских објеката, паљење домова... супротно Женевским конвенцијама о рату, а што се може сматрати геноцидом према Србима.
ЖИВОТОПИС
Франц Јозеф (нем. Franz Joseph) је рођен 18. августа 1830. у Бечу. Он је припадник династије, односно изданак лозе Хазбруговаца, моћне њемачке племићке породице која је почетком Новог вијека основала Хабзбуршку монархију, 1526. године.
Јозеф као младић од 18 љета преузима престол једне моћне европске државе, након што је његов преткодник цар Фердинанд I абдицирао у његову корист, јер је и његов отац Франц Карл одрекао се престола.
Тада је већ избила чувена Мађарска револуција која је пријетила да подијели тј. сруши Хабзбуршко царство, али је цар Франц Јозеф успио 1849. године да сломи Будимпештанксе побуњенике уз помоћ руског цара Александра II Николајевича (1818-1881). Занимљиво је то што касније када су Руси водили Кримски рат против Алијансе: Француске, Велике Британије, Турске и Пијемонта... цар Франц Јозеф је био уздржан и тиме окренуо Русе против себе у наредним деценијама.
Франц Јозеф постројава војводе
Оженио се 1854. Елизабетом Баварском, која му је родила четворо дјеце: три кћери: Софија, Жизела и Марија... и једног сина Рудолфа.
Након свега цар Франц Јозеф је увео апсолутизам и централистички режим. Мало касније је ипак попустио и направио је двојну царевину односно Аустро-Угарску монархију, гдје су Беч и Аустријанци (Њемци) имали примат. Ово је довело до заоштравања односа са славенским народима: Чеси, Срби, Словаци, Хрвати, Руси, Укранинци... који су чинили већину заправо у Хабзбуршкој монархији и жељели су ријешавање својих националних питања. Управо је та чињеница довела до честих криза и политичких потреса.
Аустроугарска царевина је обухватала средње и јужне дијелове Европе, са површином од 676.615 м2, а имала је близу 51.000.000 становника, гдје су њемачки језик и народ били доминантни, а затим Мађари са угарским језиком, док су Славени били најбројнији, али су били у подређеном положају. Срби су били најугњетаванији, јер су били православци, за разлику од Чеха, Словака, Русина који су већином били покатоличени у ранијим епохама.
На Берлинском конгресу јула 1878. године, Франц Јозеф је добио дозволу од Великих сила да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину, те да је окупира након тридесет година. Када су аустроугарске дивизије ушле у БиХ дочекао их је одлучан отпор Турака који се нису слагали са одлукама своје Владе... На неколико мјеста избили су жестоки сукоби: Јајце, Сарајево, Тузла...итд. У то вријеме крајем 19. вијека православни Срби су били најбројнији са учешћем од преко 70% становништва у БиХ. Они су очекивали да ће престати османски терор, али су Аустроугари почели врло брзо спроводити нову страховладу и угњетавати Србе.
Јајчанска битка 1878.
Тако је почетком 20. вијека дошло до оснивања Младе Босне, револуционарне организације која је имала за циљ да ослободи све јужнославенске народе под Аустроугарском и припоји их Краљевини Србији. Међу Младобосанцима су били искључиво млади Срби, већином православне и мање муслиманске вјероисповјести.
ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ
Желећи да уништи Србе, Франц Јозеф шаље престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајево како би у источној Босни, зони Подриња надгледао војне маневре према Србији.
Тамо је на Видовдан 1914. године Фердинанд убијен, што је Бечком двору био изговор да објави рат Краљевини Србији. Само мјесец и по дана касније цар Франц Јозеф је одобрио двије армије, јачине 250.000 војника да крене на Србију која је имала врло неуспјешно љето и јесен, пошто је имала пораз на Церу, мању побједу у Срему, пирову побједу на Гучеву и Мачковом камену... а на крају Колубарске битке тотални фијаско и бјежанију преко Дрине и Саве.
Октобра 1915. године цар Франц Јозеф је одобрио нову офанзиву, када му у помоћ прискачу Бугари и Њемци, тако да је на Србију преко 900.000 војника кренило да је уништи. Ово је познато у историји као Тројна инвазија. Они су само наставили са крвавим одмаздама, што се претворило у геноцид према цивилном становништву, а обимну документацију о томе је сачнинио швајцарски криминолог и форензичар др Рудолф А. Рајс.
СМРТ
Дана 21. новембра 1916. године у Бечу умире цар Франц Јозеф. Владао је скоро седам деценија.
Само двије године касније на балканском ратишу долази до пробоја Солунског фронта, јер су србски војници 15. септембра 1918. године код Доброг Поља извршили снажан продор који је довео до расула њемачких и бугарских снага. Легедна каже да француска коњица није могла да сустигне пјешадинце Живојина Мишића који су јуришали попут олује.
Франц Јозеф није дочекао крај рата ни распад државе коју је водио. Наиме, 4. новембра 1918. године Влада Аустроугарске је доживила колапс и одлучено је да се подијели на Аустрију и Мађарску. Док је добар дио њихових ранијих територија сврстан у новоформиране државе: Краљевина СХС, Чехословачка, Румунија и Пољска.
