Радуша 72 (Бугојанска група) је назив за диверзантску ацију двадесетак припадника екстремно-шовинистичке организације ткз. Хрватско Револуционарно Братство (ХРБ), који су били активни почетком седамдесетих година 20. стољећа.
Припадници ове терористичке дружине су убачени на територију Југославије, јер је требало да иницирају Хрвате на побуну широких размјера против комунистичких власти. Коначни циљ је био да се кроз устанак сруши постојећа југославенска држава и обнови клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска.
Ова акција је носила шифровано име "Феникс" међу терористима, док је међу државним институцијама Југославије кодно названа "Радуша 72".
Подршку за овакву акцију дали су хрватски исељеници, највише из Западне Њемачке и Аустрије, али исто тако и Шпаније, Италије, САД, Канаде и Аустралије... односно земље гдје су побјегли бивши припадници оружаних снага НДХ (усташе, домобрани, милиција...) након што је завршен Други свјетски рат.
Занимљиво да Бугојанска група у љето 1972. није имала за мете војне, већ искључиво цивилне циљеве.
Ова акција се неуспјешно завршила по терористе из ХРБ-а након мјесец дана, јер су сви похапшени и(ли) убијени у ватреним окршајима са припадницима југославенских безбедоносних снага.
Била је то само једна у низу њихових терористичких акција против Југославије, а имали су их још доста по Шведској, Њемачкој, Аустралији... па чак и у сред Београда.
Бугојанска група је са акцијом "Радуша" добила изузетно велики публицитет и ван граница тадашње Југославије, наручино у западним земљама.
ПРЕТХОДНИЦА
Током Другог свјетског рата на Балкану је створена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска на чијем челу се налазио монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.
То је била квислиншка творевина проглашена 10. априла 1941. године са благословом Ватикана, а директиве су добијали од Римске курије. Циљ је био спровести геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, што је и учињено велику помоћ Трећег Рајха. Убијено је преко 1.500.000 Срба за четири ратне године.
Хитлерова коалиција је у прољеће 1945. године поражена, а хрватски фашисти су се повлачили пред Титовим партизанима које су силовито надирали ка Загребу и Љубљани. Помоћ у бјежању са Балкана пружила им је Католичка црква пошто су се они и борили за њезине интересе. Давали су им лажна документа и пребацивали их у далеке земље (Операција Пацовски канали).
Доста избјеглих Хрвата је ипак остало у Аустрији, Шпанији и Њемачкој. Ту су формирани њихови клубови и организације. Почели су да се повезују, па је тако и настале многе организације и удружења која су у основи била профашистичка са шовинистичким и расистичким идејама. Од самог почетка се знало шта им је циљ. Хтјели су да се врате на Балкан, односно да се сруши СФРЈ, а обнови НДХ.
Иначе, у Италији, Аустрији, а још више у Западној Њемачкој су постојали тајни кампови (центри) за диверзантске обуке Хрвата, како емиграната, тако и младића 18-30 година који су бјежали из Југославије. Њих су помагале Владе земаља, гдје су се скривали, за потребе Хладног рата, односно борбе против комунистичких режима. Ова вишедеценијска операција је носила шифровано име "Гладио", а признање за њено постојање дао је италијански премијер Ђулио Андреоти, али тек крајем 1990. године, када је Берлински зид срушен, а Варшавски пакт почео да се распада.
Мноштво Хрвата у Југославији је почетком 1971. године подржало "Хрватско прољеће" шовинистички покрет који је оцијењен од руководства Централног комитета КПЈ као деструктиван и профашистички, односно наставак усташтва. Као такав је угушен, а организатори су процесуирани.
Три мјесеца прије ове акције југославенска УДБа (тајна полиција) је ликвидирала Јосипа Сенића, предсједника ХРБ-а.
ИМЕНА ТЕРОРИСТА
- Амброзије Андрић
- Адолф Андрић
- Павао Вегар
- Илија Главаш
- Ђуро Хорват
- Вејсил Кешкић
- Виктор Канцијанић
- Петар Бакула
- Лудвиг Павловић
|
- Мирко Власновић
- Илија Ловрић
- Филип Бешлић
- Стипе Љубас
- Владо Милетић
- Винко Кнез
- Иван Прлић
- Никола Антунац
- Вилим Ершек
- Видак Бунтић
|
ОПИС АКЦИЈЕ
У прољеће 1972. године рукводство ХРБ-а је направило план о илегалном убацивању својих двадесет чланова у Југославију јер су процијенили да је то погодан моменат након сламања МАСПОК-а, гдје би они отишли све до централних дијелова Босне и Херцеговине у околину Купрешке висоравни, а онда тамошње Хрвате у околини Бугојна, Ливна, Дувна, Прозора... да побуне да се дижу на устанак против комунистичких власти.
Служба Државне Безбедности (СДБ) Југославије је имала одређене информације о овој акцији, па су их помно пратили.
Сама акција је започела 20. јуна 1972. када је Бугојанска група од 19 припадника (двојицу је ухаписила аустријска полиција пар дана раније, а један је одустао) из Аустрије ушла на територију југославенске републике Словеније, околина Дравограда.
Мапа кретања
Терористи су одустали од првобитног плана да се састану са својим помагачима у домовини, па су отели један камион 22. јуна фирме "Раденска" и наредили возачу Францу Хибернику да без одмора вози ка Босни. Разлог зашто је планина Радуша одабрана од стране терориста јесте због својих географских одлика, али и због значајног учешћа хрватског становништва у околини.
Југославенски безбедњаци су тог првог дана изгубили њихов траг, па је покренута опсежна акција у коју је укључено преко 1.200 људи, што војника, што полицајаца.
Посље два дана Бугојанска група долази преко Карловца у Босну, у мјесто Грачаница код Горњег Ваукфа гдје су се искрцали, а пјешке отишли до села Лужани одакле је био Илија Главаш. У сеоској капелици су положили заклетву да нико неће да изда, а онда се запутили пјешке ка Радуши. Возач камиона Хиберник је пријавио властима шта је видио.
Први пут се Бугојанска група сукобила са Милицијом 25. јуна 1972. а наредног дана и са припадницима Територијалне Одбране ЈНА.
Југославенска УДБа је на брзину окупила око 200 људи под оружјем, а на чело читаве акције је постављен Фрањо Хрљевић из Тузле, а тада је обављао функцију команданта ТО Босне и Херцеговине. Занимљиво да Југославија у то доба није имала специјалне тимове за сузбијање тероризма и сл. Мало касније су дошли и одреди Територијалне Одбране са бројности 1.000 људи под оружјем из околине Сарајева.
Терористи су међу локалним становништвом имали врло малу подршку, што их је прилично демотивисало, али није било више могућности за повратак. Тада је и међу Бугојанском групом дошло до великих свађа гдје су једни друге оптуживали за пропаст акције.
Већ 26. јуна дошло је до првог веће борбе када су се сукобили са четом Војне полиције ЈНА на ивици једне шуме. Том приликом су погинули капетан Милош Поповић и војник Бранко Блечић. Код терориста је смртно рањен Адолф Андрић, а тројица су успјела да умакну и одвојила су се од групе. Њима је настрадао и коњ који је преносио нешто опреме.
Остали терористи су дошли код Буковачке пећине гдје су се скривали. Испред је била чистина од 70 метара. Један извиђач из Милиције је убијен из пригушивача када је пришао да извиди ситуацију. Тада је дошло до новог окршаја тако што је једна чета ТО јуришала на пећину, али је напад одбијен. Југославенски Територијалци су измали 7 погинулих и осморицу рањених.
Под окриљем ноћи хрватски терористи се извлаче и покушавају безуспјешно да нађу скровиште код локалног становништва. Они их углавном пријављују властима које их хапсе.
Преостали дио терориста Бугојанске групе је кренио јужно ка Имотском. Тамо су бивали хапшени или убијени у окршајима са ТО и Милицијом.
На крају је петнаест терориста убијено или подлегло ранама, а четворица су жива ухваћена.
ЗАВРШЕТАК
Међу терористима који су ухапшени били су: Ђуро Хорват, Вејсил Кешкић, Мирко Власновић и Лудвиг Павловић.
Дио заплијењеног наоружања
Они су спроведени до Сарајева, гдје су изведени пред Војни суд 11. новембра 1972. Суђење је трајало десетак дана када су проглашени кривим за: тероризам, рушење уставног поретка, изазивање опште опасности, ширење националне мржње и др. Тројица су добили смртне казне, док је Лудвиг Павловић због тога што је млад добио 20 година затвора.
Стријељање Хорвата, Кешкића и Власиновића је извршено 17. марта 1973. године у касарни ЈНА на Илиџи, Лудвиг Павловић је казну издржавао у Сремској Митровици. Тадашњи предсједник државе Јосип Броз Тито је Лудвигу Павловићу затворску казну преиначио на 8 година самице и 12 година затвора.
У иностраним медијима, поготово Западне Европе и Сјеверне Америке ова акција је добијала невјероватно велики публицитет у многим медијским кућама.
Предсједник Јосип Броз је одликовао 389 особа које су учествовале у овој акцији.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Ова акција је подстакла војно руководство Југославије да почне стварати посебне војне и полицијске јединице које би биле ангажоване за сузбијање убачених диверзантских група.
У прољеће 1990. године у Југославији је уведен вишестраначки систем и организовани су избори на којима су побједиле сепаратистичке снаге. У СР Хрватској власт је формирао Фрањо Туђман и његова партија Хрватска Демократска Заједница. Њихов циљ је био одвајање Хрватске од СФРЈ и етнички чиста држава.
Туђманови сарадници су издејствовали да Павловић и други Хрвати казну заврше на територији СР Хрватске, што је и учињено. Међутим, чим је дошао међу своје Лудвиг Павловић крајем 1990. године, он је пуштен и имао је статус хероја. Он се одмах прикључио хрватским паравојним јединицама ткз. Збор Народне Гарде.
Дана 18. септембра 1991. године на територији општине Посушје (западна Херцеговина) приликом операције кријумчарења оружја Лудвиг Павловић је ликвидиран од војника Југославенске Народне Армије.
ЗАОСТАВШТИНА
Током грађанског рата у западним дијеловима бивше Југославије деведесетих година неколико мањих јединица ткз. Хрватског Вијећа Одбране је понијело име "Лудвиг Павловић". Једна од њих је и одликована од предсједника Републике Хрватске Зорана Милановића (2020.).
Споменик у Посушју
Почетком 21. вијека у Посушју је направљен споменик Бугојанској групи јер међу Хрватима, како у домовини, тако и у дијаспори они уживају статус мученика и хероја.
Новинар и публициста Ђорђе Личина из Глине је написао књигу "Двадесети човјек", у којој је обрађена тема Бугојанске групе и акције "Радуша 72". Према тој књизи је ТВ Сарајево снимило мини серију "Брисани простор" у којој је доста тога наведено тј. интерпретирано.