Навршило се 97 година од како су се Бачка, Срем, Банат и Барања, области које су у бурним данима 1848. чиниле Српску Војводину, присајединиле Краљевини Србији. Тако је, заправо, остварен и народни и сан творца Српске Војводине, патријарха Јосифа Рајачића, од чијег рођења се ових дана навршава равно 230 лета.

- Он је као Илија Рајачић рођен 1785. године у личком селу Лучане, код Бриња. Завичај никада није заборавио па је, много година доцније, титули барона коју је добио од бечког двора дододао суфикс "брињски" - каже, историчар Жарко Димић.

СПРЕЧАВАО ПОКАТОЛИЧАВАЊЕ СРБА

Димић је један од приређивача Рајачићеве аутобиографије "Описаније живота мога". А цео тај живот је, заправо, био једна велика и предана борба за српску цркву и српски народ.
- Тадашњи митрополит Стефан Стратимировић је Рајачића за епископа далматинског хиротонисао 1829. у време најжешћег покатоличивања Срба у Далмацији, Лици, Кордуну, на Банији... Овај је, до тада невиђеном храброшћу и истрајношћу, успео тај процес да заустави. До те мере је био трн у оку "царствујушчој Вијени" да је она од Стратимировића тражила да га повуче из тих крајева, што је он на крају морао да уради - додаје Димић.

Поред сачуваног народа, Рајачић је, пре него што је премештен у Сремске Карловце, у Шибенику оставио и Богословију коју је основао 1833. Из ње су, већ неку годину касније, изашла и два потоња митрополита црногорска - Ђорђе Николајевић и Висарион Љубиша. Он сам је Стратимиорвића на трону у Карловцима заменио 1842.

ХТЕО И СРПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ

Рајачић је 1854. заједно са синовцем Александром сачинио елаборат за оснивање Српског универзитета у Карловцима и то са четири факултета - медицинским, правним, филозофским и теолошким. Беч то, међутим, није дозволио, омогућивши само оснивање Митрополијско-гимназијске типографије или прве српске штампарије у монархији.

- Тада је још био митрополит, да би 13. маја бурне 1848, на Мајској скупштини у Карловцима, на којој је проглашена Српска Војводина, био изабран за патријарха и стао на њено чело - каже Димић.

Та и наредне године ће показати сву Рајачићеву величину, али и насвакидашњу личну храброст. Мада духовни поглавар, он се није устезао да учествује у бојевима са Мађарима и јуриша буквално на топовске цеви.

- Из њега је проговорио љути Крајишник и опробани ратник. Рајачић је, наиме, 1809. био студент универзитета у Бечу, а кад је Наполеон кренуо на хабзбуршку престоницу одмах је, као сам пише у биографији, оставио перо и латио се оружја и учествовао у крвавим борбама.

Захваљујући његовој дипломатској вештини, двор ће, мада нерадо, Српску Војводину званично признати 1849. Рајачић ће учинити све да она опстане. Упркос томе, неће успети да спречи њено укидање 1860. и то никад неће прежалити, Са тим непреболом ће се, у Карловцима, упокојити годину дана доцније.