Његов старији брат Ђорђе Карађорђевић се одрекао престола, јер су србски политичари сматрали да он није подесан да буде краљ Србије, пошто је био склон инцидентима. Тако се 1909. године Ђорђе одрекао престола, а Александар постављен за регента (престолонаследника). Ово је деценијама касније изазвало бројне контраверзе у србском друштву, јер су мишљења опречна, да ли је баш принц Ђорђе Карађирђевић био "неспособан".
Принц Александар I Карађорђевић је 1910. године добио стомачни вирус, од кога се једва опоравио и имао цео живот здравствене тегобе. Био је први Србин који је летео авионом средином априла 1910. године у Француској.
Свадба краља Александра и краљице Марије...
Александар I се оженио 8. јуна 1922. године са румунском признцезом Маријом Хоенцолерн у Београду. Она је била веома образована и омиљена у србском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама.
Марија и Александар I Карађрођевић су изродили три сина:
- Петар II Карађорђевић (1923-1970),
- Томислав Карађорђевић (1928-2000) и
- Андреј Карађорђевић (1929-1990).
Живели су у Белом двору у Београду. Деца су им се школовала по иностранству, највише у Лондону.
Окупио је око себе групу официра коју је назвао Бела рука, организацију, која је требала да разбије ривалитет Радикала Николе Пашића и тајне организације Црна рука, коју је предводио официр Драгитин Димитријевић Апис.
Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му титулу Витешки краљ Александар I Ујединитељ.
РАТНИ ДАНИ
Као престолонаследник, принц Александар I Карађорђевић је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Османлијском империјом. Формирао је Балкански савез у који су ушле још: Црна Гора, Грчка и Бугарска.
У Балканским ратовима (1912-1913) био је формално комадант, док је главни стратег и архитекта војних успеха Србије био начелник Генералштаба, војвода Радомир Путник (1847-1917) изузетно способан војсковођа.
Регент Александар I са војводама и официрима...
Током Првог светског рата Александар I био је врховни комадант Србске војске. На Церу и Колубари 1914. године је убедљиво поразио далеко бројније и технички надмоћније аустро-угарске снаге... Повлачио се са војском и народом у зиму 1915. на 1916. преко Албаније и Црне Горе, јер је Србија била суочена октобра 1915. са тројном инвазијом: Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске.
По опоравку своје војске, Александар I Карађорђевић је са својим војводама и официрима успешно комадновао пробојем Солунског фронта. Па је тако у јесен 1918. године ослободио домовину и окупиране делове Аустро-Угарске монархије, где су живели већином Срби и други јужнославенски народи.
ВЛАДАР ЈУЖНИХ СЛАВЕНА
Краљевина Далмација, покрајина у оквиру већ распале Хазбуршке монархије прогласила је присаједињавање Краљевини Србији 21. новембра 1918. године... Затим, Краљевина Црна Гора је на Подгоричкој скупштини 26. новембра 1918. прогласила присаједињавање Србији... а дан раније је Народна скупштина Србског Војводства такође прогласила присаједињавање матици.
Велика Народна скупштина у Новом Саду
прославља присаједињење са Србијом...
Прва јужнославенска држава - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, проглашена је званично у Београду 1. децембра 1918. године, а краљ Александар I Карађорђевић је устоличен као њен владар. За премијера прве краљевске владе поставио је Стојана Протића, уместо Николе Пашића. Кренула је и обнова ратом уништене земље, за шта је морао да узима нове међународне кредите.
Августа 1921. након смрти његовог оца краља Петра I Карађорђевића устоличен је као краљ и врховни владар Краљевине СХС.
Установио је орден Албанска споменица, који се додељивао војницима, али и цивилима који су прошли Албанску голготу током Првог светског рата.
Одржавао је гробља у Југославији, Грчкој, Чешкој, Аустрији, Румунији, Тунису и др. где су његови војници и цивили изгинули или мучени током 1914-1918. С тим да већина његових војника носиоца Ордена Карађорђева звезда нису имали задовољавајући третман ни пажњу у заједничкој држави. Парадоск је што је у заједничкој војсци примао хрватске, словеначке и муслиманске официре, којима је признао исте чинове док су они ратовали за германске интересе у одорама аустроугарске војске.
Политичка превирања и диктатура
На извештај војводе Живојина Мишића, по доласку из западних делова нове државе, који је говорио да је лош потез заједничка држава са Словенцима и Хрватима и да се неће са њима усрећити, регент Александар I се није освртао.
У земљи су често биле свађе посланика и размирице, а кулминација је била у Народној скупштини 20. јуна 1928. године када је Пуниша Рачић убио Стјепана и Павла Радића, а покушао да убије још три посланика. Шест месеци касније краљ Александар I завео је Шестојануарску диктатуру. Рачић је ово урадио јер није више могао да трпи константне провокације хрватских посланика који су често омаловажавали допринос србског војника на Солунском фронту.
-sr.svg/2000px-Kingdom_of_Yugoslavia_(1929-1939)-sr.svg.png)
Дана 3. октобра 1929. године заводи диктатуру, односно забранио је све политичке странке, распустио Парламент, укинио је све нације и увео једну нову - Југославени, а Краљевина СХС променила је име у Краљевина Југославија. Тада је укинут национални празник - Видовдан, који се вековима славио код Срба. Званично образложење овакве одлуке је то да остали јужниславенски народи немају такав празник, па да се не би осећали инфериорно.
Нови устав је донет 3. септембра 1931. године.
Аграрна реформа
После Првог светског рата, Александар I је спровео аграрну реформу 1919. године, којом би се у Босни и Херцеговини, Старој Србији и Далмацији укинули феудални и полуфеудални односи у пољопривреди и праведније расподелила земља, најавио је регент Александар у прокламацији од 6. јануара 1919. године:
„Ја желим да се одмах приступи праведном решењу аграрног питања и да се укину кметства и велики земљишни поседи. У оба случаја земља ће се поделити међу сиромашне земљораднике, са правичном накнадом досадашњим власницима њеним“.
Поред укидања феудалног поседа, прописана је експропоријација великих поседа од преко 57,5 хектара. Предвиђено је да се ти поседи поделе држављанима Краљевине СХС који се баве обрађивањем земље, а земље уопште немају, или је немају у довољној мери.
Аграрну реформу пратила је колонизација, тј. насељавање добровољаца и сиромашних грађана и занатлија који нису имали своје земље.
Спољна полтика и савези
У спољној политици, Александар I интензивно је радио на склапању међудржавних одбрамбених савеза усмерених против сила које су тежиле ревизији Версајског система мировних уговора: Немачка, Бугарска, Аустрија, Мађарска и Италија.
Његовом заслугом створена је 1921. године Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927. године, а 1934. образован је Балкански савез између Краљевине Југославије, Румуније, Турске и Грчке.
Ово му је била "смртна пресуда" јер су у Европи почели да бујају екстремистички и шовинистички покрети: фашизам у Италији, нацизам у Немачкој, фалангизам у Шпанији.
У северној Италији су 1932. године почели да се оснивају терористички кампови за обуку хрватских терориста, све под патронатом и финансијском подршком Ватикана и Бенита Мусолинија, који су имали за циљ срушити југославенску краљевину.
ВИДОВДАНСКИ АТЕНТАТ
Краљ Александар I Карађорђевић је једном преживео атентат 1921. године на Видовдан, када се враћао из Народне скупштине. Тада је члан Комунистичке партије Југославије Спасоје Стејић Баћо из Аде (Бачка), покушао да га убије, тако што је са скеле где је радио као молер бацио бомбу на кочију. Али пошто је бомба запела за телфонске жице, атентат није успео.
Атентатор Стејић је ухапшен, првобитно осуђен на смрт, али је казна преиначена на 20 година робије.
Ово је Александру I био повод за обрачун са члановима КПЈ, када су многе њихове присталице завршили у затвору.
МАРСЕЈСКИ АТЕНТАТ
Приликом своје посете Француској у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, краљ Александар I Карађорђевић је убијен у Марсељу 9. октобра 1934. године од стране хрватских фашиста и пробугарске организације ВМРО, а под заштитом Италије, Немачке и Мађарске.
Све те државе су имале осветничке планове према Србима и југославенском краљу, али и територијалне претензије на њену територију.
Његове задње речи, док је био смртно рањен биле су: "Чувајте ми Југославију".
Заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова Луј Барту. Атентатор је био припадник ВМРО-а Владо Черноземски.
Злочин у Марсеју: Убиство с предумишљајем...
Контраверзе
Мотив за атентат на југославенског краља свакако да су имали и бугарски и хрватски теорористи због територијалих претензија према нашој држави... али поједини историчари тврде да је главни разлог његовог убиства стварање Бановине Хрватске.
Наиме, сталне тежње Хрвата за отцепљењем од Југославије кулминирале су са тим захтевима о стварању бановине, на шта је и сам Краљ Александар пристао после дужег времена. Међутим, није пристао на границе хрватске бановине које су они тражили. У односу на оно што су Хрвати заправо и добили 1939. године према споразуму "Цветковић - Мачек", краљ Александар је пристао да дозвили три пута мању територију.
По повратку из Француске, краљ Александар је требао да потпише документ о стварању Бановине Хрватске у коју би ушли само: Загорије, Кордун, Банија и Горски Котари... што значи да Хрвати у не би добили Славонију, Дубровачку Републику, Далмацију, део Херцеговине, Лику и Босну.
То је оно што је разљутило Енглезе и Ватикан, па је и направљн план да се он не врати из Марсеља, где је заправо и намамљен.
САХРАНА
Његова смрт дубоко је потресла целу Југославију и читав слободољубиви свет, јер је убијен када је имао само 45 година. Ковчег са телом је из Француске допремљен бродом у Сплит, а потом преко Загреба у Београд. Његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем од Београда до Опленца, где је сахрањен је у Задужбини краља Петра I Карађорђевића.
Сахрани краља Александра I Карађорђевића су присутвовали многи председници и краљеви европских и светских држава.
Три дана касније, његов син Петар II Карађорђевић је проглашен краљем Југославије.
Поворка хиљаде људи на испраћају...
ЗАОСТАВШТИНА
Многе улице, тргови, мостови, обале река широм југославенске краљевине су називани по њему. Подигнути су му споменици у Љубљани, Београду, Паризу, Марсеју, Сремској Митровици, Сплиту, Врњачкој Бањи и др.
Иако је био углавном поштован међу Србима... Хрвати и Словенци га нису никако волели, као што нису волили ни Југославију. Чекали су само погодан моменат за излазак из заједничке државе. Тачније, њима је Југославија била само краткотрајно решење да се ослободе аустроугарског јарма где су вековима били у полуробовском положају.
Након његове смрти словеначки, хрватски политичари су добили ветар у леђа. Већ 26. августа 1939. године, на основу споразума Цветковић-Мачек створена је Бановина Хрватска, у неприродним границама, јер је заузимала већином србски етнички простор. Ово је урађено по жељи Кнеза Павла (тадашњег владара Краљевине Југославије), који је тиме желео да реши "хрватско питање" у Југославији. Али ни то није донело жељени мир, јер су апетити Хрвата били далеко већи.
То се остварило 10. априла 1941. године када је у Загребу на почетку Другог светског рата проглашена клеро-фашистичка НДХ, по благослову Ватикана и добијала директиве Римске курије.