Насер Орић (1967.) је био командант јединица муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током босанско-херцеговачког рата почетком деведесетих година 20. стољећа.
У периоду 1992-1995 на подручију шире околине Сребренице је учествовао у масовним покољима Срба и етничком чишћењу србских села у источној Босни, а најпознатији масакри су они на Петровдан 1992. и Божић 1993. у селу Кравица, крај Братунца.
Хашки трибунал је направио преседан 2008. године када га је ослободио кривице за ратне злочине на територији Босне и Херцеговине 1990-их, што је било ругање правди и жртвама.
Данас Насер Орић живи слободно у Сарајеву гдје код муслиманског живља ужива статус националног хероја.
ЖИВОТОПИС
Насер Орић од оца Џемала и мајке Хате је 3. марта 1967. године у селу Поточари покрај Сребренице на истоку Босне и Херцеговине. Има једног брата Неџада.
Током служења обавезног војног рока у периоду 1985-1986 био је припадник специјалних јединица Југославенске Народне Армије за атомску и хемијску одбрану. Напустио је ЈНА са чином десетара.
Женио се два пута, први пут са девојком Захидом која је годину дана млађа од њега и са којом има двоје дјеце: ћерку Шехерезаду и сина Амара. После развода са Захидом, нашао је млађу жену Амру Алајбеговић, коју је оженио.
Током 1988. године је завршио шестомесечни полицијски курс у Земуну и радио у станици милиције Савски Венац у Београду као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године.
Насер Орић је 1990. године пребачен на Косово и Метохију, годину дана, као члан јединица за посебне акције МУП-а Републике Србије, гдје је радио на сузбијању албанских терориста.
По повратку у Београд, приступа Служби Државне Безбедности када постаје телохранитељ (чувар) Слободана Милошевића, тада предсједника СР Србије. Током демонстрација 9. марта 1991. у Београду Насер Орић је учествовао у хапшењу Вука Драшковића (опозиционог лидера). Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку у Кнез Михајловој улици.
Разбијањем бивше Југославије почетком деведесетих година 20. вијека и распламсавањем рата у западним дијеловима СФРЈ у љето 1991. Насер Орић одлучује да се врати у Босну, па је тако 5. августа 1991. засновао радни однос у полицијској станици на Илиџи на периферији града Сарајева. Крајем 1991. добија прекоманду у полицијску станицу у Сребреници и 8. априла 1992. је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.
Након босанско-херцеговачког рата, одлази у Тузлу где се бавио криминалом, уценама, растурањем дроге, пљачкањем богатих грађана. У све то је уплео и своје блиске рођаке.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
По избијању оружаног сукоба у Босни и Херцеговини Насер Орић је 20. маја 1992. године постављен на функцију команданта штаба Територијалне Одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана ткз. Ратног председништва Сребренице.
Почетком новембра 1992. је постављен на положај команданта обједињених Оружаних снага подрегиона Сребреница и тиме су у његову надлежност поред територије општине Сребреница додељене и територије општина Братунац, Власеница и Зворник.
Ове оружане снаге су 1. јануара 1994. преименоване у „Штаб VIII оперативне групе Сребреница“.
Насер у Кравици 1993.
Насер Орић је предводио је многобројне нападе на више од 50 србских села 1992-1993 у општинама Братунац и Сребреница. Његове јединице су у источној Босни одговорне за смрт више од 3.800 Срба.
На Петровдан 1992. године Насер Орић са својим јединицама долази у сребреничко село Залазје, када праве покољ над србским цивилима. Том приликом је убијено најмање 69 мештана Срба. Насер Орић је дошао на коњу, носећи зелену (арапску заставу), вичући: "Хватај живе ћетнике! Ни мачке не остављај". Убацивали су Србе у подрум, а затим су им бацали запаљене гуме, тако да су сви живи горели: Гојко Петровић, Драган Ракић, Лука Јеремић, Марко Јеремић и Радован Јеремић... Док су у град Сребреницу одведени Драгомир Вујадиновић, Петко Симић, Бранко Симић, Миладин Тубић, Иван Цвјетиновић, Момчило Ракић, Милисав Илић... Насер Орић је судију Слободана Илића лично заклао.
Наредног мјесеца, тачније 8. августа 1992. Орић предводи хорде злочинаца који су напали сребреничка села Јежештица, Шљиковићи и Залужје. Том приликом су убили 13 мјештана Срба и опљачкали србску имовину.
Средином децембра 1992. године припадници муслиманске ткз. Армије БиХ које предводи Насер Орић настављају своје крваве походе у сребреничким селима. А онда 14. децембра 1992. нападају србска села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Том приликом је убијено око 180 Срба, а спаљено и уништено најмање 350 кућа, док су им покретну имовину и стоку опљачкали. Свједок овог покоља био је Брано Вучетић, дјечак са 9 година живота који је завршио у муслиманском логору.
На православни Божић 7. јануара 1993. године Насер Орић предводи своје јединице, око 3.000 војника, у великом нападу на србско село Кравица, крај Братунца и при томе је убијено 50 мештана, а међу њима и неколико деце млађе од 12 година. Сеоска стража Кравице је штитила одсупницу да 1.000 мештана пребегне преко Дрине у Србију и избегне сигурну смрт Орићевих кољача.
У Сребреничком обручу Насер Орић је завео страховладу, па су и муслимански цивили зазирали од њега. Хуманитарна помоћ која је стигала до Сребренице, он је присвајао за себе, па је то посље продавао суграђанима.
Насер Орић је са осталим члановима Штаба 8. операционе групе, почетком јула 1995. године прије него што је Војска Републике Србске ослободила Сребреницу, евакуисан хеликоптером на подручје под контролом муслиманске Армије Босне и Херцеговине.
ОДЛИКОВАЊА
Сефер Халиловић, начелник главног штаба муслиманске војске је 15. априла 1993. године доделио Насеру Орићу посебно одликовање.
Дана 1. марта 1994. највеће војно одликовање муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине - "Златни љиљан".
ХАПШЕЊЕ И СУЂЕЊЕ
После потписивања Дејтонског споразума 21.11.1995. године и престанка рата у Босни и Херцеговини Насер Орић је отворио фитнес клуб у Тузли. Оптужен је од Хашког Трибунала 28. марта 2003. за ратне злочине према Србима са две оптужнице за индивидуалну одговорност и 4 за командну одговорност.
Ухапшен је 10. априла 2003. од стране СФОР-а. На суду се појавио 15. априла 2003. и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.
Осмех лициферског слуге
Оптужен је за нељудско понашање према 11 цивила и убиства 7 Срба за време 1992-1993. у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 србских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело 6. октобра 2004. и оптужба је завршила случај 1. јуна 2005. Недјељу дана касније трибунал је повукао 2 оптужнице против њега.
Одбрана је почела 4. јула 2005. и завршила 10. априла 2006. године. Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спријечи убиства и окрутно поступање својих потчињених према србским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-1993.
Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дјело безобзирног разарања градова и села, јер је Хашки Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких од србских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, обзиром на то да су снаге босанских Срба оперисале са артиљеријом у том подручју.
Претходно је по правилу "98 бис" Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Као олакшавајуће околности узете су „извјесна сарадња са Трибуналом“ и „извесно покајање“, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску. Одбрана је захтјевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора.
Насер Орић је 3. јула 2008. године, посље жалбе, правоснажно ослобођен кривице за злочине над Србима, што је изазвало бурне реакције србске јавности. Судско вијеће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини над србским становништвом, није доказано да постоји Орићева кривица за њих.
Дочек Насера Орића у Сарајеву 2008.
Након што је ухапшен у октобру 2008. године у Сарјеву од полиције БиХ, Орића је 24. јуна 2009. године Општински суд у Сарајеву осудио на двије године затвора због незаконитог држања оружја и експлозивних направа.
Оптужбе из Србије
Тужилаштво Републике Србије води истрагу о злочинима над 3.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су починиле муслиманске снаге под командом Насера Орића.
На швајцарско-француској граници 10. јуна 2015. у Берну по интерполовој потерници из Србије, Орић је ухапшен. Потом депортован у БиХ, гдје је фактички пуштен на слободу.