Насер Орић - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Насер Орић


Насер Орић (1967.) је био командант јединица муслиманске Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током босанско-херцеговачког рата 1990-их.

У периоду 1992-1995 на подручију шире околине Сребренице је учествовао у масовним покољима Срба и етничким чишћењима српских села у источној Босни, а најпознатији масакри су они на Петровдан 1992. и Божић 1993. у селу Кравица, крај Братунца.

Хашки трибунал је направио преседан 2008. године, када га је ослободио кривице за ратне злочине на територији Босне и Херцеговине 1990-их, што је било ругање правди и жртвама.

 

 

БИОГРАФИЈА
 
Насер Орић, од оца Џемала и мајке Хате, је 3. марта 1967. године у селу Поточари, крај Сребренице, на истоку Босне и Херцеговине. Има једног брата Неџада. Током служења обавезног војног рока у периоду 1985/86. био је припадник специјалних јединица ЈНА за атомску и хемијску одбрану. Напустио је Југословенску Народну Армију са чином десетара.

Женио се два пута, први пут са девојком Захидом, која је годину дана млађа од њега и са којом има двоје деце: ћерку Шехерезаду и сина Амара. После развода са Захидом, нашао је млађу жену Амру Алајбеговић, коју је оженио.

Током 1988. године је завршио шестомесечни полицијски курс у Земуну и радио у полицијској станици Савски Венац у Београду као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Насер Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију, годину дана, као члан јединица за специјалне акције МУП-а Републике Србије.

По повратку у Београд, приступа Служби Државне Безбедности, када постаје телохранитељ (чувар) Слободана Милошевића, председника СР Србије. Током демонстрација 9. марта 1991. у Београду. Насер Орић је учествовао у хапшењу Вука Драшковића (опозиционог лидера). Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку у Кнез Михајловој улици.

Распадом бивше Југославије и распламсавањем рата у западним деловима СФРЈ у лето 1991. Насер Орић одлучује да се врати у Босну, па је тако 5. августа 1991. засновао радни однос у полицијској станици на Илиџи, на периферији Сарајева. Крајем 1991. добија прекоманду у полицијску станицу у Сребреници и 8. априла 1992. је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.

Након босанско-херцеговачког рата, одлази у Тузлу где се бавио криминалом, уценама, растурањем дроге, пљачкањем богатих грађана. У све то је уплео и своје блиске рођаке.

 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ
 

Насер у Кравици 1993.

По избијању рата у Босни и Херцеговини, Насер Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта штаба Територијалне Одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице. Почетком новембра 1992. је постављен на положај команданта обједињених Оружаних Снага подрегиона Сребреница и тиме су у његову надлежност поред територије општине Сребреница додељене и територије општина Братунац, Власеница и Зворник. Ове оружане снаге су 1. јануара 1994. преименоване у „Штаб Осме оперативне групе Сребреница“.

Насер Орић је предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница. Његове јединице су у источној Босни одговорне за смрт више од 3.200 Срба.

На Петровдан 1992. године Насер Орић са својим јединицама долази у сребреничко село Залазје, када праве покољ над српским цивилима. Том приликом је убијено најмање 69 мештана Срба. Насер Орић је дошао на коњу, носећи зелену (арапску заставу), вичући: "Хватај живе ћетнике! Ни мачке не остављај". Убацивали су Србе у подрум, а затим су им бацали запаљене гуме, тако да су сви живи горели: Гојко Петровић, Драган Ракић, Лука Јеремић, Марко Јеремић и Радован Јеремић... Док су у град Сребреницу одведени Драгомир Вујадиновић, Петко Симић, Бранко Симић, Миладин Тубић, Иван Цвјетиновић, Момчило Ракић, Милисав Илић... Насер Орић је судију Слободана Илића лично заклао.

Наредног месеца, тачније 8. августа 1992. Орић предводи хорде злочинаца који су напали сребреничка села Јежештица, Шљиковићи и Залужје. Том приликом су убили 13 мештана Срба и опљачкали српску имовину.

Средином децембра 1992. године припадници муслиманске Армије БиХ које предводи Насер Орић настављају своје крваве походе у сребреничким селима. 14.12.1992. нападају српска села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Том приликом је убијено око 180 Срба, а спаљено и уништено најмање 350 кућа, док су им покретну имовину и стоку опљачкали.

На православни Божић 7. јануара 1993. године Насер Орић предводи своје јединице, око 3.000 војника, у великом нападу на српско село Кравица, крај Братунца и при томе је убијено 50 мештана, а међу њима и неколико деце млађе од 12 година. Сеоска стража Кравице је штитила одсупницу да 1.000 мештана пребегне преко Дрине у Србију  и избегне сигурну смрт Орићевих кољача.

У Сребреничком обручу Насер Орић је завео страховладу, па су и муслимански цивили зазирали од њега. Хуманитарна помоћ која је стигала до Сребренице, он је присвајао за себе, па је то после продавао суграђанима.

Насер Орић је са осталим члановима Штаба 8. операционе групе, почетком јула 1995, пре него што је Војска Републике Српске ослободила Сребреницу, евакуисан хеликоптером на подручје под контролом муслиманске Армије Босне и Херцеговине.

 

 

ОДЛИКОВАЊА

Сефер Халиловић, начелник главног штаба муслиманске Армије Републике Босне и Херцеговине је 15. априла 1993. године доделио Насеру Орићу посебно одликовање, а 1. марта 1994. највеће војно одликовање муслиманске Армије Босне и Херцеговине - "Златни љиљан".

 

 

ХАПШЕЊЕ И СУЂЕЊЕ

После потписивања Дејтонског споразума 21.11.1995. године и престанка рата у Босни и Херцеговини Насер Орић је отворио фитнес клуб у Тузли. Оптужен је од Хашког Трибунала 28. марта 2003. за ратне злочине према Србима са две оптужнице за индивидуалну одговорност и 4 за командну одговорност. Ухапшен је 10. априла 2003. од стране СФОР-а. На суду се појавио 15. априла 2003. и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Оптужен је за нељудско понашање према 11 цивила и убиства 7 Срба за време 1992-1993. у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело 6. октобра 2004. и оптужба је завршила случај 1. јуна 2005. Недељу дана касније трибунал је повукао 2 оптужнице против њега.

Одбрана је почела 4. јула 2005. и завршила 10. априла 2006. године. Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-1993.

Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дело безобзирног разарања градова и села, јер је Хашки Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких од српских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, обзиром на то да су снаге босанских Срба оперисале са артиљеријом у том подручју. Претходно је по правилу "98 бис" Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Као олакшавајуће околности узете су „извесна сарадња са Трибуналом“ и „извесно покајање“, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску. Одбрана је захтевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора.

Дочек Насера Орића у Сарајеву 2008.
 

Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице за злочине над Србима, што је изазвало бурне реакције српске јавности. Судско веће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини над српским становништвом, није доказано да постоји Орићева кривица за њих.

Након што је ухапшен у октобру 2008. године у Сарјеву од полиције БиХ, Орића је 24. јуна 2009. године Општински суд у Сарајеву осудио на две године затвора због незаконитог држања оружја и експлозивних направа.


Оптужбе из Србије

Тужилаштво Републике Србије води истрагу о злочинима над 3.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су починиле муслиманске снаге под командом Насера Орића.

10. јуна 2015. у Берну по интерполовој потерници из Србије, Орић је ухапшен.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links