Булози код Рогатице 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Југославенски ратови 1990-их

Област: Босна


БУЛОЗИ КОД РОГАТИЦЕ 1992



Злочин у Булозима је монструозни злочин који су припадници муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине починили над Србима цивилима у малом планинском селу Булози надомак Рогатице, на истоку Босне и Херцеговине.

Тог кобног 15. августа 1992. године је убијено 12 мјештана, од којих је најмлађа жртва био дјечак стар свега 4 године живота.

Овај ужасан злочин је био само једна карика ланца геноцида који је током деведесетих година 20. стољећа (трећи пут) спровођен над православним Србима у Босни и Херцеговини... а извршен је по директиви муслиманског ратног руководства који су предводили: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Сефер Халиловић.

За овај злочин над рогатичким Србима нико још није одговарао, јер Тужилаштво Босне и Херцеговине, као и Хашки Трибунал одбијају да процесуирају злочинце иако им је давно достављена обимна документација. Једноставно, намјерно врши се опструкција, а од суђења се прави фарса. Пресуде које се изрекну буду срамне да се ругају и правди и породицама жртава.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

ЗЛОДЈЕЛА

УраганПофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота * Ледићи

Петровачка цестаФ. ЈабукаНамјерна Сила * Кукавице * Мостар

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе * Бравнице

 Бјеловац * Босански Брод * Чардак * Скелани * СмолућаКравица 

 КазаниКаменицаБрадина * ТузлаДобровљачка * Цинцар

Бреза * Горажде * БрежаниЧемерно * Чагаљ * Купрес * Иваница

Чајниче * Велики парк *

ЗЛОЧИНЦИ

Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић * Ахмет Сејдић

Мушан Топаловић * Рамиз ДелалићАлија Изетбеговић * Ејуп Ганић

Мурат ШабановићЈука ПразинаШевеРасим Делић * ХВО

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић * Мате Бобан

Јадранко ПрлићКрвава Азра * Младен Налетилић * Драган Викић

Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке * Миралем Мацић

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига * Перо Вицентић

Русимир Хаџихусеиновић * Шеве * Мехо Бајрић * Селим Бешлагић

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић

ЛОГОРИ

СилосДретељОџак * Орашје * Стролит * Стела * Зоил * Челебићи

Бихаћ * Виктор Бубањ * Хотел Бристол * Борсалино * Храсица * Брчко

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај * Мостар * Лукавац

Завидовићи * Сребреник * Фојница

ЖРТВЕ

Љубо Млађеновић * Драган ВасићСтрахиња Живак * Раде Рогић

Слађана Кобас * Породица ГолубовићОлга ДрашкоРистовићи

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Слободан Стојановић

Силовања * Кнежевићи * Видово Село *

ПУБЛИКАЦ.

Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Битка за Возућу * Јелена '93

Мостарска тамница * И крв је горјела  * Крици и опомена * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Одбрана Херцеговине

1335 дана * Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубомир Млађеновић

Знаш мене * Јаук * Побиј, покрсти и протерај * Сјећаш ли се мене

Средња БоснаСтан' Неретво * Мјесто покољаРатни Хирург

 Душан Шеховац * Чапљина град злочинац

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. године на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља сјеверне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици проглашавају Србску Републику БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији.

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Ситуација у Рогатици

Рогатица је мјесто на истоку Босне и Херцеговине, удаљено 60 км источно од Сарајева и 90 км западно од Ужица. Налази се на 525 м.н.в.

Код Рогатице се налазе двије ријеке: Прача и Ракитница... док га окружују планине и брда.

Рогатица је спадала у Средњем вијеку под Србско царство којом су управљали Немањићи. Тада су се зидале православне цркве и храмови. Турци у ове крајеве долазе тек почетком 15. стољећа. Они су донијели исламску религију, подизали џамије и спроводили тиранију и страховладу највиших размјера. Османлијска ера је трајала све до 1878. године, када је на Берлинском конгресу одлучено да Бечки двор пошаље своју војску и окупира цијелу Босну и Херцеговину, а након 30 година да је припоји. Један терор је замјенио други.

Аустроугарска је угњетавла Србе православце и била непријатељски расположена. Тако је настала Млада Босна, револуционарна организација која је имала за циљ ослобађање од тираније Хазбурговаца и уједињење са Краљевином Србијом. Младобосанци су извршили Видовдански атентат на аустријског надвојводу и престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године. Наредних недеља отпочео је и Први свјетски рат. Хабзбуршка монархија је напала Краљевину Србију, а истовремено је и почела хапшења и прогон Срба у Славонији, Војводству, Херцеговини, Далмацији, Босни, Банији, Лици...

Бројни Рогатичани су одвођени у концентрационе логоре широм Аустроугарске, одакле се мало ко вратио. Након побједе Србије и савезника у Великом рату, Бечка царевина се распала, док је створена 1. децембра 1918. године Краљевина СХС, гдје је Рогатица административно стврстана у Дринску бановину. Тада је овај крај почео да се развија и напредује.

Срећа није дуго потрајала, јер су Њемачка и Италија са савезницима напали југославенску краљевину 6. априла 1941... а већ пар дана касније је проглашена Независна Држава Хрватска, квинслишка творевина под благословом Ватикана, гдје је и Рогатица ушла. Читаво Подриње се нашло на мети усташа, домобрана и Ханџар дивизије... који су спроводили истребљење Срба. Народ се дигао на устанак и бранио се.

Послије четири ратне године број Срба је радикално смањен, а комунистичке власти су посље 1945. године забрањивале да се прича о злочинима над Србима. Социјалистичка Југославија је водила политику индустријализације и дерурализације земље што је довело до одлива становтнитва са села.

Село Булози се налази 20 км југозападно од Рогатице, а 15 км сјеверозападно од Горажда. Према попису становништва из 1991. године уписано је 22 становника.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

У августовском покољу у Булозима убијене су слиједеће жртве, или су одведене у концентрационе логоре у Горажде, па тамо ликвидиране:

  1. Душан А. Крунић, рођен 1954.
  2. Брано М. Бојић, рођен 1953.
  3. Бојан П. Нешковић, рођен 1981.
  4. Владан М. Нешковић, рођен 1988.
  5. Душан Бојић из Сарајева.
  6. Раденко Ристић
  1. Милка Вукадин, рођена 1953.
  2. Милка Нешковић, рођена 1935.
  3. Пејка Нешковић, рођена 1974.
  4. Мара П. Нешковић, рођена 1976.
  5. Нада Нешковић, рођена 1954.
  6. Стоја М. Нешковић, рођена 1952.
  7. Јела Ристић.

 

ЗЛОЧИН

Ујутро 15. августа 1992. године више стотина добро наоружаних бојовника, припадника муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине са подручја Рогатице, Вишеграда, Сребренице и Горажда су опколили село Булози. Највећим дијелом то су били припадници тзв. Зелених Беретки.

Сви они када су упали у село узвикивали су покличе: "Алаху егбер" (што значи на арабском језику: Алах је велики)

Њихов циљ је било уништење овог малог села које је насељено искључиво православним Србима. Село није имало пуно становника, већ свега 22 људи. Чим су ушли у Булоге, нападачи су кренули да пуцају из ватреног оружја са циљем да застраше Буложане.

Имовина Срба је опљачкана, а потом је спаљивана. Петнаест србских кућа је уништено, као и тридесетак помоћних објеката.

Неколико становника је успјело да се извуче из тог пакла бјежањем, док су остали убијени или нешто мање заробљени и одведени у концентрационе логоре у Горажде или Сребреницу. Чак седморо чланова породице Нешковић је тог дана убијено на крајње монструозне начине, углавном хладним оружјем.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

На подручју рогатичке општине убијено је око 350 Срба у периоду од 1992. до 1995. године. Након Дејтонског мировног уговора, којим је окончан босанско-херцеговачки рат село Булози припали су муслиманско-хрватској Федерацији БиХ, што значи да се нико није успио вратити у ово село.

Иначе, муслиманско становништво је непријатељски расположено према Србима који желе да се врате на своју имовину и да одржавају парастосе. У томе их подржавају и локалне власти.

Србима чак није дозвољено ни да се подигне ниједно спомен обиљежје које би путницима намјерницима свједочило о муслиманским злодјелима и некадашњем постојању Срба на том подручју.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О свирепом августовском масакру у Булозима до данас није снимљен ниједан документарни филм. Није познато да ли је одржана нека јавна трибина, округли сто или научни скуп на ову тему на бившем југославенском простору.

Није написана ниједна књига... чак и у медијима на србском говорном подручју тешко се налазе чланци који би могли да допринесу прво расветљавању истине, а друго стварању културе сјећања.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Булозима су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслиманских власти формиране од првака СДА: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја Рогаице и Горажда односно доњег Подриња, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по моделу Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај булошки злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
BULOZI ROGATICA
DONJE PODRINJE
DEVEDESETE GODINE
ISTOCNA BOSNA
MUSLIMANSKI ZLOCINI
AVGUST 1992
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
ZELENE BERETKE
VISEGRAD GORAZDE


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links