Загони и Крњићи 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Југославенски ратови 1990-их

Област: Босна


ЗАГОНИ И КРЊИЋИ 1992



Злочин у Загонима и Крњићима је назив за ужасни ратни злочин који су починиле муслиманске ратне јединице 5. јула 1992. године у регији Бирач, односно средњем дијелу Подриња, на истоку Босне и Херцеговине.

Том приликом су злочинци под наређењу Насера Орића, команданта 28. дивизије муслиманске ткз. Армије БиХ упале у наведена села и извршиле масакр над Србима цивилима, палеж имовине и пљачку... убијено је четрдесетак жена, дјеце и немоћних стараца.

Хашки трибунал, као и Босанско-херцеговачко тужилаштво деценијама окрећу главу од жртава и злочинаца, намјерно избјегавајући да подигну оптужнице против виновника и организатора ових злодјела, јер би се тако прво открио ланац командовања, а друго, што би слика ратова на простору бивше Југославије у свијету добила другачији смисао и значај. Свега неколико особа је изведено пред Суд правде, али су направљене фарсе од суђења.

Преживјели Срби Загона и Крњића су подигли спомен обиљежја у својим селима, која трајно свједоче о јулском покољу, када су њихови најмилији поубијани само због своје националне и вјерске припадности.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

ЗЛОДЈЕЛА

УраганПофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота * Ледићи

Петровачка цестаФ. ЈабукаНамјерна Сила * Кукавице * Мостар

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе * Бравнице

 Бјеловац * Босански Брод * Чардак * Скелани * СмолућаКравица 

 КазаниКаменицаБрадина * ТузлаДобровљачка * Цинцар

Бреза * Горажде * БрежаниЧемерно * Чагаљ * Купрес * Иваница

Чајниче * Велики парк *

ЗЛОЧИНЦИ

Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић * Ахмет Сејдић

Мушан Топаловић * Рамиз ДелалићАлија Изетбеговић * Ејуп Ганић

Мурат ШабановићЈука ПразинаШевеРасим Делић * ХВО

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић * Мате Бобан

Јадранко ПрлићКрвава Азра * Младен Налетилић * Драган Викић

Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке * Миралем Мацић

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига * Перо Вицентић

Русимир Хаџихусеиновић * Шеве * Мехо Бајрић * Селим Бешлагић

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић

ЛОГОРИ

СилосДретељОџак * Орашје * Стролит * Стела * Зоил * Челебићи

Бихаћ * Виктор Бубањ * Хотел Бристол * Борсалино * Храсица * Брчко

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај * Мостар * Лукавац

Завидовићи * Сребреник * Фојница

ЖРТВЕ

Љубо Млађеновић * Драган ВасићСтрахиња Живак * Раде Рогић

Слађана Кобас * Породица ГолубовићОлга ДрашкоРистовићи

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Слободан Стојановић

Силовања * Кнежевићи * Видово Село *

ПУБЛИКАЦ.

Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Битка за Возућу * Јелена '93

Мостарска тамница * И крв је горјела  * Крици и опомена * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Одбрана Херцеговине

1335 дана * Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубомир Млађеновић

Знаш мене * Јаук * Побиј, покрсти и протерај * Сјећаш ли се мене

Средња БоснаСтан' Неретво * Мјесто покољаРатни Хирург

 Душан Шеховац * Чапљина град злочинац

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. године на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља сјеверне Африке и Блиског и Средњег Истока.

 

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици проглашавају Србску Републику БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији.

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

 

Ситуација у Сребреници

Сребреница је градић, варош на самом истоку Босне и Херцеговине, уз границу са Републиком Србијом, поред ријеке Дрине у подножију планине Јавор и висоравни Бирач. Сребреница је старо насље, а први трагови људске цивилизације овјде се помиње још из доба Римског царства. Градић је добио име по налазишту сребра у руднику недалеко самог града, које је откривено средином 14. вијека. Србски деспот Стефан Лазаревић је 1411. године добио Сребреницу на управљање од угарског краља Жигмудна.


Биланс Алијине политике и Орићеве работе

Турци у ове крајеве долазе у 16. веку и доносе ислам као религију, градећи џамије. Спроводили су терор према хришћанском живљу и њихову дјецу потурчавали. Тако је остало све до јула 1878. године, када је цијела Босна и Херцеговина анексирана од Аустро-Угарске монархије, одлуком Великих сила на Берлинском конгресу. Србска краљевска војска ослобађа Сребреницу 18. септембра 1918. године и тако она постаје дио Краљевине СХС, сврстана у Дринску бановину.

У Другом свјетском рату, Сребреница потпада под НДХ, када хрватске и муслиманске усташе у овом крају убијају више хиљада Срба (само у Кравици 600).

Након 1945. Сребреница постаје део СР Босне и Херцеговине. Све до марта 1992. године, баш никаквих међунационалних сукоба и проблема није било. Чак се може рећи да су комшијски односи пола вијека били више него добри. Свако је гледао свој посао: пољопривреду, шуме, чувала се стока, гајиле разне културе, а било је и оне друге културе са двије стране и уважавања.

Први пут су се у априлу 1992. осјетили "вјетрови" који нису стизали са Дрине, већ из Сарајева, са жељом да Срби нестану одавде. Појавили су се тамни облаци и видило се да невријеме стиже у источну Босну. То захлађење, умјесто ветрова, доносили су људи. Нервоза доноси страх за сопствени живот, породицу, имање. По сребреничким селима је као муња прострујала вијест да су у Поточарима средином априла 1992. убијена три Србина. Муслимани “проширили дјелатност” својих стража, чак и око србских кућа.

Обнављају се старе приче из времена НДХ и откопавају затрпане успомене. Сви памте само нож, метак, жицу… Буде се најцрње мисли из кошмара државе која се распада и њена трулеж се осећа на сваком кораку. Свако се затвара у свој национални тор, свињац или кокошињац… Ноћу авети зла шетају селима, патролирају полуаутоматска жива бића са пушкама и реденицима.

Према попису становништва у БиХ 1991. године укупан број становника Сребреница је 5.746, од тога је Срба било 34%, муслимана 64%, а 2% осталих...

Загони су мало планинско село, удаљено свега 4 км западно од Братунца, а 10 км сјеверно од Сребренице. Испод Загона протиче Глоговска ријека. Према попису становништва из 1991. године Загони су имали 590 становника.

Крњићи су планинско село, удаљено око 23 км југо-источно од Сребренице, односно 10 км сјеверо-западно од Бајине Баште. У близини се налази ријека Дрина, која ово село у ширем кругу окружује са три стране.  Према попису становништва из 1991. године Крњићи су имали 124 становика.

Оба ова села су имале страдања и за вријеме Другог свјетског рата, од усташких јединица из комшијских села.

 

 

ПРИЈЕ НАПАДА

Тужна судбина србских мајки
 

У широј околини Сребренице муслиманске снаге су под командом Насера Орића отпочеле агресију на србска села већ на Ђуревдан 1992. године када су нападнути: Бљечава и Гниона... затим три недеље касније село Опарци, а 10. јуна настрадало је Рупово Брдо. Село Ратковићи су нападнути 21. јуна, а на Видовдан настрадала је и Лозничка Ријека и Брежани су 30. јуна 1992. године...

Ово је био само увод у невиђени пакао који је настао наредих мјесеци над подрињским Србима, јер су једно по једно насеље Алахови сљедбеници мучки нападали, крвнички пљачкали и застрашујуће убијали. Десетине села је етнички очишћено, све према директивама муслиманског руководства СДА у Сарајеву...

Иначе, Сребреница је проглашена демилитаризованом зоном под заштиом УН, што је значило да Србска војска у Босни и Херцеговини не смије да има тешко наоружање и артиљерију на том подручју.

 

ЗЛОЧИНИ

Дана 5. јула 1992. године ратне јединице под командом Насера Орића, команданта злогласне 28. дивизије муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине око 15 сати упадају у небрањена села и одмах почиње пуцњава на све што се миче. Њихов циљ је био да нико не преживи.

Муслимански крволоци су имали око руке жуте траке, вјероватно је то био некакав знак распознавања.

У овом јулском покољу над загонским Србима цивилима препознати су сљедећи злочинци: Муриз Муратовић, Мујчин Муратовић, Мехо Орић, Шпицо (Нурије) Муратовић, Зулфо Турсуновић, Рамо Бабајић, Ејуб Голић, Ибрахим Манџић, Шаћир Мемишевић, Зејнеба Муратовић и други.

Међу жртвама у Крњићима се нашао и Васо Парача, старац од 80 година, који је радни вијек провео као учитељ. Био је инвалид, односно непокретан, а међу зликовцима који су тог дана упали у његово село било је и његових бивших ученика. Убили су га у његовој кући.

Соку Вујић, старицу од 62 године масакрирали су са вилама. А исто тако и директора школе Рада Тримановића. Најмлађа жртва је био дјечак Небојша Милошевић од 16 лета.

Док је у Загонима убијена дјевојка Рада Гвозденовић од 19 година, на крајње монструозан начин. Тек што је свршила гимназију са одличним успјехом, била је ђак генерације, понос свога краја.

Четверогодишњег дјечака, сина Раде Милошевић су ухватили и одвели у концентрациони логор у Сребреницу, док су његову мајку и баку Љубицу убили на крвнички начин.

 

 

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Божана Гвозденовић је тог јунског покоља изгубила кћерку Раду, а двије године касније и супруга Радоја:
- "Купили смо сијено на њиви када је око 15.00 часова почела пуцњава. Одједном је почело пуцати са свих страна. Муслимански војници са жутим тракама око руку излазили су из потока из правца сребреничког села Бљечева и уз повике: 'Алаху егбер' и 'Хватај живе и води у Бљечеву (логор)', пуцали су по народу који је почео бјежати у правцу Братунца.

Било је много муслиманских војника. Бјежала сам према кућама и сакрила сам се у жбуње видјевши да не могу побјећи. Одатле сам гледала и слушала како пале наше село и како неки дозивају 'хајде да их побијемо и похватамо, па ћемо онда палити'...

Моја Рада је била у кући. Њу су ухватили живу и исекли. Једном сам давала изјаву о том догађају у братуначкој Полицијској станици и више ме нико никада није позивао да свједочим, а нико није одговарао за злочин у нашем селу. Да су убили мене мјесто Раде, камо среће..." .

 

 

ИМЕНА ЖРТАВА

  1. Рада Гвозденовић, 19 година, Загони
  2. Рада Милошевић, 24 године, Загони
  3. Љубица Милошевић, 47 година, Загони
  4. Сока Вујић, 62 године, Крњићи
  5. Миља Мићић, 65 година, Крњићи
  6. Мирослава Јовановић, 53, Крњићи
  7. Ивана Ивановић, 20 година, Крњићи
  8. Ћуба Николић, 39 година, Крњићи
  9. Олга Марковић, 57 година, Крњићи
  10. Милева Дмитрић, 80 година, Загони
  11. Душанка Пауновић, 38 година, Загони
  1. Васо Парача, 80 година, Крњићи
  2. Раде Тримановић, 54 године, Крњићи
  3. Небојша Милошевић, 16 година, Крњићи
  4. Илија Симић, 71 годину, Крњићи
  5. Милован Николић, 71 годину, Крњићи
  6. Влајко Владић, 69 година, Крњићи
  7. Рајко Гвозденовић, 66 година, Загони
  8. Милош Милошевић, 61 година, Загони
  9. Мирко Дмитрић, 17 година, Загони

 

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Ово није био крај мукама сребреничких и подрињских Срба, већ је најгоре тек долазило, пошто су Орић и његови кољачи наставили своју злочиначку одисеју.

Сасе су нападнуте већ 12. јула, а Залазје, Биљача и поново Загони. Магашићи у два наврата 20. јула и 25. јула, када је и Хранча нападнута.

Јежестица се нашла на удару 8. аугуста 1992, а Миланова Воденица 28. аугуста... Подравње и Брачан су нападнути 24. септембра 1992. а Факовићи и Бољевићи 5. октобра те године. Каменицу нападају 6. новембра, док 14. децембра 1992. године ударају на Бјеловац и Сикирић и поново на Лозничку Ријеку. На Божић 1993. ужасан напад на села Кравица, Шиљковићи и поново Јежестица... 16. јануара 1993. страшан напад и на Скелане...

Тако је Бирач понео неславну титулу најстрадалнија регија бивше Југославије током 1991-2000... јер је у том периоду убијено или се води као нестало преко 3.800 Срба.

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Јединице Дринског корпуса ВРС су 11. јула 1995. године коначно ослободиле Сребреницу и ширу околину. Насер Орић се хеликоптером извукао односно побјегао за Сарајево, док је добрао дио сребреничких муслимана кренио у избјеглиштво, када су имали међусобне сукобе и убијања. Други дио сребреничких муслимана је заробљен.

Након ослобођења се становништво Сребренице почело враћати на своја зграришта. Србски повратници су у муслиманским кућама виђали своје ствари: тракторе, накит, алат, бијела техника, одјећа, обућа и др.

У Дејтону, савезна америчка држава Охајо три зараћене стране су потписале мировни уговор 21. новембра 1995. године, којим је окончан босанско-херцеговачки рат.

Након ратних сукоба преживели становници Брежана су подигли споменик погинулим мјештанима, односно својим рођацима, кумовима, пријатељима. Тамо редовно крајем јуна мјесеца одржавају се парастоси и молитвена сјећања за убијене.

 

 

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Иако су правосудни органи Републике Србске доставили Тужилаштву Босне и Херцеговине обимну документацију гдје су наведени и злочини и жртве, као и имена зликоваца који су починили овај и друге масакре над Србима цивилима у Босни и Херцеговни усљед великих политичких притисака на тужилаштво и суд, ријетко се дешава да се подижу оптужнице, а још ријеђе да се донесу адекватне пресуде за ове злочине и етничко чишћење.

Ти предмети деценијама стоје у фиокама Тужилаштва, а породице убијених и даље су немоћне да се боре против неправде и бирократије.

И Хашки трибунал је одбо да процесуира ове злочине над Србима појединачно... једино је Насер Орић био тамо пред Међународним судом правде, али је Судско вијеће 2008. године донијело ослобађајућу пресуду по свим тачкама оптужнице. Од осталих виновника ових монструозних злочина није одговарао готово нико. Они се слободно шетају и смију се жртвама у лице.

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочинима над Србима у босанском дијелу Подриња, односно регији Бирач до сада је снимљено неколико документарних филмова, а написано је и доста књига, које су превођене на руски и енглески језик, што свакако помаже да се пробије медијска блокада о страдању Срба која је започета у љето 1991. године.

 



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
BOSNA HERCEGOVINA
MUSLIMANSKI ZLOCINI
SREBRENICA
PODRINJE
DEVEDESETE


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links