Божана Делић (1912-2005) је Србкиња из околине Горажда је симбол страдања србског народа у Босни и Херцеговини током рата 1990-их. Она је преживјела Други свјетски рат и дочекала да јој комшије муслимани из ратних јединица муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине убију четири сина, ћерку, унука и три зета.
Тражила је годинама након рата гдје су кости њених најмилијих, али није успјела да сазна. Нико јој није хтио помоћи у намјери да дочека правду за своје најмилије који су мучки побијени.
Божана Делић 2004. у црнини
Умрла је 8. јуна 2005. године не дочекавши ни правду, ни истину, јер муслимански злочинци никада нису оптужени, а камоли осуђени за злочине над Србима у Горажду.
ЖИВОТОПИС
Божана је рођена 1912. године у источној Босни и Херцеговини, у селу Црквине, у околини Горажда. У то вријеме читава Босна и Херцеговина била је окупирана од Аустроугарске монархије, гдје је Бечки двор спроводио терор и страховладу према Србима, односно православном живљу.
Божане кћерка Анђа Пејовић
Није имала могућности да се школује, па је остала на селу да живи и ради. Удала се за Владу Делића прије Другог свјетског рата и са њиме изродила ћерке: Милку, Гину и Анђу (1933) и синове: Новицу (1939), Ника (1943), Јована (1947) и Радивоја (1952).
СТРАДАЊЕ
Почетком 1990-их година у читавој Босни и Херцеговини дошло је до великих напетости и отварања авети из прошлости Другог свјетског рата, односно клеро-фашистичке НДХ. Тако се и десило да су муслимани преко милитантне странке СДА добијали оружје и стварали паравојне формације ткз. Зелене Беретке и ткз. Патриотска Лига гдје год да су имали релативну или апсолутну већину у БиХ.
Штавише, помоћ им је стизала из арапских земаља због "Џихада". Њихови планови су били давно написани у "Исламској декларацији" Алије Изетбеговића, пријератног робијаша, а у то вријеме предсједника муслиманског Предсједништва БиХ, који су се огледали у етнички чистој и вјерској једностраној Босни и Херцеговини.
Нико, Новица, Јово и Радивоје
Припадници 81. дивизије муслиманске Армије БиХ, под командом Османа Субашића, неколико дана послије великог православног празника Св. Василија Острошког, тачније 20. маја 1992. године напали србска села око Горажда, јер само Горажде је било стратешки јако важно место у Подрињу. Мјесто које се налазило на путу Сарајево-Приштина. Од 4. маја 1992. године муслиманске паравојне формације су поставиле полицијске (контролне) пунктове на којима су вршили претресе и малтретирања искључиво Срба.
Упали су муслимански бојовници под командом Муја Пештека у село Црквине, а потом истјерали су Божану и мужа јој Владу из куће... а прије тога су све мушкарце из села похаписли и одвели у непознатом правцу. Касније се сазнало да је то било село Мравињац... У Црквинама није било наоружаних формација са србске стране. Они су мислили да нису ништа криви и да их нико неће дирати. Остали су да чувају своје домове и родна имања.
Њихов комшија муслиман Наско Шврака из села Чивићи, дошао је код Делића да им саопшти "муштулук"... рекавши Божани како је он и његова група ноћ раније убила њиховог сина Радивоја Делића. Док јој је Хана Спаховић саопштила да је Радивоје сахрањен поред цементаре. Убијен је и Божанин унук Данило Делић, младић који је имао само 19 година. Кћерка Анђа Пејовић, жена Милутина је силована више пута, а потом је бачена у ријеку Дрину.
Надгробни споменик Делићима
Мноштво србских села у околини Горажда је етнички очишћено и многа огњишта су "мртвим коцем" затворена, односно угашена занавек.
ЛИСТА ЗЛОТВОРА
Међу именима муслиманских злочинаца као одговорни за убиство породице Делића спомињу се:
- Херак Ешеф
- Херак Салко
- Херак Осман
- Херак Елведин
- Херак Емир
- Чардаклија Енвер
- Муратспахић Мехо
|
- Златић Мустафа
- Џамбеговић Хедин
- Тиро Авдија
- Поповић Мурат
- Радмиловић Осман
- Драгољ Осман
|
ПОСЛИЈЕ РАТА
Након потписивања Дејтонског споразма 21. новембра 1995. године, Горажде је остало у саставу муслиманско-хрватске федерације, тако да се многи Срби нису могли вратити.
Тужилаштво Босне и Херцеговине већ годинама намјерно врши опструкцију за кривична дјела ратног злочина гдје су жртве Срби, јер се тако покушава заташкати злочиначка улога муслиманског руководства у босанско-херцеговачком рату 1990-их.
Тако је и Божана Делић умрла 8. јуна 2005. године, а да није дочекала правду за своје најмилије који су убијени само зато што су Срби.