Алија Изетбеговић - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна и Херцеговина


Алија Изетбеговић


Алија Изетбеговић (1925-2003) је бивши предсједник Босне и Херцеговине, касније ратни командант босанских муслимана, оснивач и први предјседник муслиманске екстремнистичке Странке демократске акције, аутор чувене "Исламске делкарације", по којој је Босна и Херцеговина замишљена као етнички и верски чиста држава.

У социјалистичкој Југославији је два пута робијао због својих шовинистичких идеја и националистичко-клерикалних испада.

На првим изборима у БиХ 1990. године добио је дуло мање гласова од Фикрета Абдића.

У Лисабону је прво потписао документ о мирном ријешењу политичке кризе у БиХ априла 1992. године, али је послије разговора са америчким дипломатом Цимерманом повукао потпис и увукао народе Босне и Херцеговине у рат и несагледиву катастрофу.

Умјешан је у бројне злочине, које је наручивао да му одрађују сарајевски криминалци (Цацо, Ћело, Јука итд) или муџахедини придошли из арапских земаља 1990-их за време босанско-херцеговачког рата.

Био је једна од кључних личности током распада тј. разбијања СФР Југославије.

 

 


БИОГРАФИЈА

Поријекло Алије Изетбеговића је из Београда, одакле су његови преци, по успостављању србске државе, дошли у рејој Босанског Шамца у 1850-их година. Ту су се задржали неко вријеме, па је његов отац одлучио да се одсели из Босанског Шамца у Сарајево.

Након досељења породице у Сарајево, током 1930-их похађао је гимназију, а у доба Другог свијетског рата био је активан у муслиманским екстремистичким удружењима као члан исламско-фанатичке организације "Млади муслимани" и то пронацистичке фракције која је подржавала усташку Ханџар-дивизију, због чега 1946. бива осуђен на три године робије. По одслужењу казне студира и дипломира право 1956. године, након чега се запошљава у фабрици „Босна“ у којој је провео тридесет година.


Списатељска активност

Алија Изетбеговић се политички до краја профилирао крајем 1960-их, када је написао политичко-вјерски програм "Исламска декларација" (1970. године), у којем се залаже за државни систем утемељен на принципима сунитског ислама. То дело је видљиво панисламистички по своме виђењу: Изетбеговићева је утопија прокламација муслиманске власти и одбијање како тоталитарно комунистичког, тако и секуларно-демократског западног друштвеног и политичког модела. Суштина те декларације је спајање радикалног ислама са прозападним начином живота.

 

Алија као робијаш '46
 

1980. објављује своје најважније дјело, "Ислам између истока и запада". Та се књига може окарактерисати као историјско-филозофско разматрање положаја исламске цивилизације, посебно у контексту секуларизације и смјеше науке, технологије и политичке демократије која је препородила запад, потиснувши хришћански идентитет у други план- процес за који је аутор исправно претпоставио да ће корозивно дјеловати и на вјерски састав земаља са већинским муслиманским становништвом.

Изетбеговићева је позиција истовремено конзервативна и противсловна: залаже се за очување специфично исламских обиљежја друштва, но, остаје нејасно јесу ли те карактеристике спојиве с универзалним начелима политичке демократије коју није директно осудио.

У 1983. Алија Изетбеговић је осуђен на политичком процесу у Сарајеву (заједно с још неколицином истомишљеника) због "муслиманског национализма" и "непријатељске пропаганде" на 14 година затвора. Остаје нејасно како је након издржанога дела казне у затвору у Зеници пуштен на слободу 1988. године, још мање како је добио право да се бави политиком односно борбом за власт две године касније.

 

Политичко дијеловање

1989. Алија Изетбеговић оснива Странку демократске акције, националну политичку странку муслимана. На првим вишестраначким изборима у Босни и Херцеговини, новембра 1990. након више од пола вијека, СДА добија 33% мандата у новом парламенту као појединачно најјача странка у БиХ. Толики број гласова СДА може више да захвали Фикрету Абдићу, успјешном привреднику из Велике Кладуше, који је био харизматична личност. Па је тако и Фикрет Абдић добио дупло више гласова, на тим изборима од Алије Изетбеговића. Међутим, то је само био мамац муслиманима и Србима из БиХ, јер је Изетбеговић био контраверзна личност, са два робијашка стажа и шовинистичим испадима. Усљед политичких притисака екстремног крила странке СДА, Фикрет Абдић се повлачи, а предсједник предсједништва Босне и Херцеговине, постаје Алија Изетбеговић.

Странка СДА је после избора склопила коалицију са хрватском милитантном странком ХДЗ и србским СДС-ом. Тако је направљена коалиција, која је издржала једва 15 мјесеци, до почетка ратних сукоба у БиХ. Алија Изетбеговић, као предсједник предсједништва БиХ био је активан учесник у конференцијама за очување СФРЈ, заједно са осталим предсједницима других република.

Заступао је став да Босна и Херцеговина не треба да остане у окрњеној Југославији, већ да има исто право на самоопредељење као и све њене бивше републике. Посље неуспјелог фебруарског референдума, у марту 1992. БиХ проглашава независност, што су признале САД и земље Европске уније у априлу 1992. године.

Након пропасти Лисабонског договора, под патронатом португалског дипломата Хосеа Кутиљера, који је предвиђао преуређење БиХ на принципима националне кантонизације (хрватска, србска и муслиманска страна су потписале договор, но Изетбеговић је повукао свој потпис после два мјесеца на наговор америчког дипломате Ворена Цимермана), отпочео је крвави рат на целом подручју Босне и Херцеговине.

Дана 2. маја 1992. године Алија Изетбеговић је за кратко био ухапшен од Војне полиције ЈНА, али је пуштен већ сутрадан. То се десило у Сарајеву, док су трајали драматични догађаји и злочини у Добровољачкој улици над припадницима ЈНА од муслиманских паравојних формација.

Политички програм СДА предвођене Изетбеговићем је била унитарна („јединствена“) Босна и Херцеговина без унутрашњег устројства које би се темељило на националном начелу. Та је политика, коју су Срби и Хрвати перципирали као покушај муслиманске доминације преко централизиране БиХ у којој су муслимани имали релативну већину изазвала аверзију код хрватског и србског становништва.

Хрватска страна страховала је од оснажења централне моћи која их је подсећала на србски централизам из доба Краљевине Југославије, док је србско становништво страховало од могућег обнављања масовних злочина који су над њим почињени у БиХ, током Другог свјетског рата, од стране муслиманских и хрватских припадника Усташа. Пораст тензија између три највећа народа у БиХ као и велики низ појединачних инцидената букнули су у свеопшти грађански рат на територији БиХ. Босна и Херцеговина као друга муслиманска држава на Балкану, после Турске и њен предсједник Алија Изетбеговић, потражили су помоћ међу богатим арапским, муслиманским државама.
 

Потписници "мира" у Босни 1995.
 

Током рата сарађивао је са исламским екстремистичким организацијама, између осталих и Ал Каидом Осаме Бин Ладена кога је и лично примио у Сарајеву 1994. године. Посету Осаме бин Ладена Сарајеву и његов сусрет са Алијом Изетбеговићем открила је новинарка њемачког магазина Шпигл Ренате Флотау, која је испред канцеларије тадашњег првог човјека власти у Сарајеву чекала интервју и случајно набасала на Бин Ладена.

Сам ток рата у Босни и Херцеговини довео је прилагођавања Изетбеговићеве политике реалностима на терену, па је након више неуспјелих примирја, у америчком граду Дејтону 1995. склопљен споразум између Изетбеговића као представника муслимана, Милошевића који је представљао Србе из БиХ, те Туђмана као представника босанско-херцеговачких Хрвата. Па је тако Изетбеговић признао Републику Србску, као други ентитет БиХ.


 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Алија Изетбеговић је још августа 1991. године заједно са својим блиским сарадницима: Харисом Силајџићем и Ејупом Ганићем направио план за увоз наоружања и формирању муслиманских паравојних формација, које би се бориле за независност БиХ; јер је и сам Изетбеговић знао да одвајање БиХ од СФРЈ неће ићи лако мирним путем. Тако су по његовом налогу у септембру и октобру 1991. у већини муслиманских општина у БиХ формиране: "Зелене беретке" и "Патриотска лига". Од којих су касније током 1992. прерасле у муслиманску тзв. Армију БиХ.

Сарајевски криминалац и нарко-дилер Рамиз Делалић Ћело је изјавио да је од Алије Изетбеговића добио налог и обећану награду, ако 1. марта 1992. године убије неколико србских сватова у Сарајеву на Баш-чаршији, што је овај и учинио. То је довело до кључања националних тензија у БиХ, па је тако отпочео крвави грађански и вјерски рат у БиХ, све до краја 1995. године.

Алија Изетбеговић је један од главних организатора за злочине које су муслиманске паравојне формације учиниле над припадницима ЈНА, који су се повлачиле из Сарајева 2. и 3. маја 1992. године (Доброовљачка улица) и 2 седмице касније у Тузли 15. маја 1992. на Брчанској малти.

Одмах по отпочињању ратних сукоба у Босни и Херцеговини из арапских земаља долазе исламски фанатици - муџахедини из Авганистана, Саудијске Арабије, Египта, Судана, Алжира, да се боре за Џихад (свети рат муслимана против невјерника). Алија Изетбеговић је обилазио те муџахедине и бодрио их да остану да се боре против хришћана (Срба и касније Хрвата). Муџахедини су Алији Изетбеговићу доносили трофеје, одсјечене главе србских цивила и бораца, које је он у свом кабинету чувао, док је обављао функцију предсједника БиХ.

Изетбеговић са муџахединима
 

Већина предратних сарајевских криминалаца Мушан Топаловић Цацо, Рамиз Делалић Ћело, Јусуф Јука Празина, Исмет Бајрамовић Ћело и др. били су чести гости код Алије Изетбеговића, које је он често и даривао са вриједним предметима или новцем, зато што су му служили за обављање најпрљавијих послова.

Алија Изетбеговић је активно је сарађивао са босанско-херцеговачким Хрватима до љета 1993. и касније током 1995. па су тако муслиманско-хрватске снаге направиле низ етничких чишћења над србским становништвом у БиХ: Брадина, Сијековац, Мостар, Вишеград, Горажде, Бихаћ, Мркоњић град, Дервента... Док су у Сребреници и Сарајеву муслиманске снаге починиле невјероватна звјерства, што су касније се трудили да сакрију, или прикажу да су Срби починили те злочине над муслиманима?!

Муслиманска Армија БиХ је 1992-1993 формирала посебну фабрику хемијског оружја "Бехар", које су користили против Војске Републике Србске, а што је супротвно Женевском конвенцијом о рату из 1947. године. Алија Изетбеговић је итекако био упућен у то заједно са Ејупом Ганићем и Харисом Силајџићем. Такође, Изетбеговић је знао за постојање великог броја концентрационих логора (Силос, Централни затвор, Мусала, Касарна "Виктор Бубањ", Челебићи и др.) за Србе у Босни и Херцеговини, које су контролисали муслимани, а није ништа учинио да то спречи. Неке је чак лично посећивао. Само у Сарајеву је било 80 логора за Србе.

Такође, његове ратне јединице се терете да су порушили више од 200 православних цркава и храмова од културно-историјског значаја у БиХ.

 


ПОСЛИЈЕ РАТА

Сахрана Изетбеговића у Сарајеву 2003.
 

Посље Дејтонског споразума 1995. Алија Изетбеговић остаје активан као предсједник СДА и копредсједник муслиманско-хрватске Федерације БиХ, но права власт је, по споразуму, прешла у руке високога представника "међународне заједнице" (есенцијално, САД и ЕУ).

Због погоршања здравља Изетбеговић се повлачи из политике 2000. године, но задржава пресудан утицај на обликовање муслиманске политике.

19. октобра 2003. Изетбеговић је преминуо од наводно компликација узрокованих погоршањем срчане болести. Његовој сахрани присуствовало је преко 150.000 људи, као и бројне дипломатске делегације из Француске, Сједињених Држава, Грчке, Аустрије, Турске, Македоније, Хрватске, Словеније, Ирана и Пакистана. То је најпосјећенија сахрана у Сарајеву, икада.

Сахрана Алије Изетбеговића је протекла у сенци информације да је Међународни Кривични Суд из Хага разматра могућност за подизање оптужнице против њега због ратних злочина које су починили исламски муџахедини против хрватског и србског народа и заробљених војника у босанско-херцеговачком рату 1990-их.

 


ОПТУЖНИЦА ИЗ ХАГА

Оригинална оптужница која је подигнута 16. децембра 1996. године, а враћена је из Трибунала у Хагу уз образложење главног тужиоца Луиз Арбур да не садржи довољно доказа за сумње да је Алија Изетбеговић починио тешко кршење међународног хуманитарног права.

Тужилаштво Републике Србске за односе са Хашким Судом доставило је 2. новембра 2001. године проширену отужницу против Алије Изетбеговића, који је у вријеме рата у БиХ обављао функцију предсједника предсједништва БиХ.

Оптужница терети Алију Изетбеговића за геноцид, ратне злочине над цивилним становништвом и заробљеницима и уништавање културних и историјских споменика. Уз оптужницу Хашком Суду су достављени докази: 

  • 300 кривичних пријава,
  • 350 изјава свједока саслушаних пред судовима Републике Србске,
  • 1.000 изјава датих МУП Републике Србске,
  • 16 видео записа
  • 9 аудио-записа,
  • 800 свједочења цивила - инвалида страдалих од граната или снајпера
  • и други доказни материјал.



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links