Неки дан, или да будемо прецизни до танчина 1. септембра 2019. године у главном граду Републике Пољске, хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић изјављује следеће, поводом 80. годишњице од почетка Другог светског рата:
"Овдje смо кaко бисмо искaзaли почaст свим жртвaмa рaтa, кaко у Пољскоj, коja сe првa почeлa борити против нaцизмa, тaко у свим остaлим држaвaмa коje су стaлe у обрaну слободe и мирa у Eуропи и у свиjeту. Хрвaтски нaрод je рaзмjeрно броjу стaновникa нajвишe придонио aнтифaшистичкоj борби у Eуропи, у коjоj je aктивно судjeловaло вишe од полa милиjунa хрвaтских грaђaнa".
Није то случајно она изјавила, већ је једноставно тако добила написмено шта ће рећи. Јер Колинда прво има коефицијент интелигенције изнад просека, другачије је не би ни примили у статусу сарадника НАТО пакта, тачније помоћника главног секретара те злочиначке дружине која је у задњих 70 година поубијала толико невиних људи, реч је о милионима наравно на читавој планети, да је тешко избројати... а друго, она је на Факулетету политичких наука докторант.
Иначе, види се кроз разне друге изјаве и њене и њезиних претходника да хрватска држава покушава да своју наци-фашистичку прошлост бар пред европском и светском јавности некако замрачи, замагли... док пред Балканцима се тога не стиди, већ отворено показује, јер зна да зато неће бити санкционисана.
Тачније, у годинама након Другог светског рата ни хрватска социјалистичка република, ни друштво нису прошли процес деусташизације и то је свакако оставило великог трага. А да зло буде веће крајем 1980-их година из Ватикана, Вашингтона, Лондона и Берлина упаљено је зелено светло и дата сва могућа помоћ (финансијска, медијска, војна, логистичка...) Хрватима па и муслиманима, а касније Албанцима у борби против Срба. Квака је у томе што разбијањем социјалистичке Југославије, пропада и комунизам, као атеистичка догма која је деценијама највише Србе оковала, док остали јужнославенски народи нису обраћали пажњу на то... Покренут је процес повратка вери код Срба, тачније православљу, а то свакако квари жеље Ватикана и западних центара моћи.
Елем, да се ми кратко вратимо на Други светски рат.
Статистика каже овако. Партизанска војска коју је предводио Јосип Броз Тито са комунистима имали су на крају 1941. године свега 80.000 бораца на читавом подручју окупиране Краљевине Југославије. Док су усташке и домобранске јединице имале у исто време око 200.000 бојовника под оружјем у НДХ. Били су боље наоружани имали помоћ нацистичких СС јединица. Национални састав им је био 99% од Хрвата и муслимана.
На крају 1943. године укупна бројка партизана је било око 350.000 под оружјем, али је то била углавном герила, са слабим артиљеријским наоружањем, већином, оно што су успели да отму од окупатора. Усташа је у то време било око 300.000 бојовника на територији НДХ. Да би у мају 1945. године број партизана енормно порастао на 800.000 бораца, а број усташа рапидно опао на 25.000 бојовника. У чему је квака?
Врло једноставна рачуница.
Један мањи број четника, припадника ЈВуО је прешао на страну партизана, док је један велики број усташа видевши да се рат ближи крају, да Немачка губи на свим фронтовима, Црвена Армија незадрживо иде ка Берлину са истока, а Британци и Американци у отворили фронт 6. јуна 1944. године у француској Нормандији и такође гонили хитлерове јединице са запада... исто тако је било и са југа од Апенина, јер је Италија капитулирала септембра 1943. године.
Хиљаде Хрвата и муслимана су од лета и јесени 1944. године пресвлачили униформе, скидали слово "U", а стављали црвену петокраку.
Веровали или не, али једна од заслуга Фрање Туђмана је било управо то, велики број оружаних јединица НДХ "превео" је у партизане и зато награђен са чином генерала ЈНА.
Још једна ствар се у хрватској држави и друштву упорно скрива. А то је да су Срби попуњавајући партизанске јединице на територији авнојевске Хрватске: 12. славонска, 8. кордунашка, 6. личка, 7. банијска дивизија и још неколико далматинских дивизија изнеле највећи део борбе за опстанак и сврстале Хрватску међу земље победнице у Другом светском рату.
Заправо ако ћемо и да процентуално рачунамо на територији авнојевске Хрватске број Срба до децембра 1944. године премашивао је 80%, а две године раније тај проценат је ишао и преко 90%, веровали или не.
Ове чињенице, да не кажем аксиоме, не само да зна одлично и сама Колинда, већ и сви њени ментори, почевиш од оних у Бриселу, Лондону, Ватикану, па до Вашингтона. У случајности не верујем, као ни већина Срба, пошто видим да се дигла фама око њених изјава у Варшави. Она је што кажу "човек службе", говори онако како јој кажу. Са овом изјавом, желели су да ужареном жицом боду у наше ионако израњавано тело и да нам се додатно ругају, онако морбидно и сатанистички.
Хрватски народ (не искључујем неколицину добрих појединаца) спада у ону групу геноцидаша који су постали већ патолошки случајеви који желе да верују у ове неистине какве Колинда се избулазнила у Варшави "за све паре" што би деца рекла.
Како градити будућност на милионима мртвих Срба православаца (које су Хрвати поубијали и поклали у три рата: 1914, 1941, 1991), стотинама хиљадама спаљених домова и кућа, хиљаде срушених цркава? То ни повећи експертски тим из редова психолога, социолога, демографа, теолога и историчара не би могао да лако да одговор.
Заправо, Колиндина изјава има смисла, ако се рачуна да су Руси били фашисти... пошто и Русија, поред Србије такође није позвана на тај њихов денрек у режији англо-саксонских људождера, јер заиста Хрвати су током Другог светског рата на Источном фронту послали две легије (близу 10.000 бојовника) да се придружи немачкој Шестој армији, која се борила око Стаљингада. Зверства која су ти домобрани починили над народима СССР-а тешко да су замислива.
Да закључим, јасно се види према обележавањима великих годишњица, тј. значајних датума како у Норт Дам катедрали прошле године поводом завршетка Великог рата, тако и сада у Пољској да су Срби стављени, не само на маргину, већ им се јасно поручује да ће наставити да нас пљачкају, тлаче и уништавају, јер нормалном човеку та два обележавања нису нормална, баш као и изјаве и понашања тамошњих државника и дипломата, без обзира на њихова каснија лажна извињења.
Ми би заправо требали по угледу на Русе, Јермене и Јевреје да стварамо културу сећања, да учимо поготову нашу децу шта се заиста десило у 20. веку, али и раније, да би знали наши потомци коме треба да верују и одакле вреба опасност.
Колинда је као што се види најобичнији пијун, који и служи за оваква подиривања и провоцирања без икаквих санкција.
Томислав Б. Ковач
03.09.2019.