|
ЈАСЕНОВАЦ - ИНДУСТРИЈА СМРТИ
Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са највећим балканским градом под земљом, са најмонструознијом фабриком смрти која је икада постојала на европским просторима.
Јасеновац је мало село покрај градића Новска, на тромеђи Славоније, Босне и Баније, поред кога протиче ријека Сава. За вријеме Другог свјетског рата ово село постало је мјесто најцрње страве и ужаса које здрав људски ум не може ни замислити.
Ватикан, односно престоница Римокатоличке цркве је још током XIX стољећа отпочела монструозни процес покатоличавања православних Срба у сјеверо-западним дјеловима Балкана и јужом дијелу Паноније. Циљ је био да се након неког времена знатно увећа број Хрвата... јер управо су дјеца и унучад покрштених Срба постајала Хрвати. Тај процес се наставио током читавог XX стољећа.
Крајем 1930-их година Ватикан и Краљевина Италија су активно помагале усташки покрет тако што су Ломбардији, Фурланији и Тиролу оснивали кампове за обуку терориста. Циљ је био створити љуте борце који би у догледно вријеме радили на рушењу Краљевине Југославије, коју су доживљавали као православни бастион, што је био интерес Ватикана. А Мусолинијев режим је имао територијалне претенизије према Далмацији.
Вјекослав Макс Лубурић, усташки емигрант добио задатак да дизајнира тј. конструише један концентрациони логор у коме би могло да се утамничи односно "прогута" велики број људи, што је он и учинио 1939. године током свог боравка у Италији.
Већ у априлу 1941. године Адолф Хитлер наређује својим СС јединицама да скупа са осталим нацистичким сателитима нападну југославенску краљевину и раскомадају њену територију, што је учињено у "Операцији 25". Највећи дио је припао усташкој Независној Држави Хрватској, гдје су главну ријеч водили поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Сама НДХ је обухватала највећим дијелом етнички простор Срба: Херцеговину, дио Далмације, Дубровник, Босну, Славонију, Кордун, Банију, Лику, Сријем...
Усташка идеологија се била мјешавина њемачког нацизма и италијанског фашизма са хрватским ултранационализмом и клерикализмом. Док је Миле Будак, усташки министар у Влади НДХ изрекао у Госпићу мото усташке идеологије: "Једну трећину Срба ћемо побити, другу трећину ћемо покатоличити, а трећу трећину ћемо протјерати преко Дрине...". Тиме је он заправо говорио о ријешавању србског питања у Хрватској, које је започео средином XIX хрватски политичар Анте Старчевић, вођа Хрватске Странке Права.
Врло брзо по успостављању власти усташе су почеле са масовним покољима Срба и Јевреја, а мало касније и Рома... Гудовац, Вељун, Глина итд. Већ јуна 1941. године оформљен је систем концентрационих логора: Госпић-Јадовно-Паг, као претеча Јасеновачког логора. Ту је за 132 дана убијено преко 40.000 људи, од чега 90 процената Срба. Италијанска војска затвара овај логор јер су се бојали ширења народног устанка.
Усташе врло брзо почињу да праве бараке у селу Јасеновац. Ово село је изабрано због добрих саобраћајних комуникација, али и близине ријеке Саве. Тако да су први затвореници доведени већ 21. аугуста 1941. године чиме је ова фабрика смрти почела са радом. Сам Јасеновачки логор је имао три управника: Вјекослава Лубурића, Мирослава Филиповића звани Фра Сотона и Динка Шакића.
Систем Јасеновачког логора се састојао из пет дијелова: Брочице, Крапје, Циглана, Кожара и Стара Градишка. С тим да се прав четири дијела налазила са славонске стране, а пети дио са босанске стране ријеке Саве.
У Јасеновачком логору је доведено преко 1.000.000 Срба са свих страна Независне Државе Хрватске, док је највише било са подручја: Козаре, Сарајева, Баније, Кордуна и Западне Славоније. Циљ је био очистити Србе са њихових вјековних огњишта.
Жртве нису убијане само у логору, већ и око обале ријеке Саве, тако да су их усташе по убијању само бацале у Саву... хиљаде и хиљаде лешева је тако Савом долазило чак до Београда годинама посље Другог свјетског рата. И не само то, већ су усташе бацале нејач у високе пећи, правиле сапуне од жртава. Много жртава је убијано и у самим сточним вагонима јер су их тако довозили. Иначе, документација која је неажурно вођена у самом Јасеновцу је два пута паљена, као начин уништавања доказа. Први пут у љето 1943. а други пут средином априла 1945. године.
Све вријеме Другог свјетског рата јасеновачка индустрија смрти је непрекидно функционисала пуном паром. Партизани и усташе никада нису водиле борбе за Јасеновац, јер је то мјесто било добро чувано. Иако постоје сјећања свједока са Првог засједања АВНОЈ-а у Бихаћу новембра 1942. године да су делегати са Кордуна предлагали Врховном штабу НОВЈ да се Јасеновац мора ослободити и наводили приче оних који логораша су успјели побјећи из тог пакла. Међутим, ти делегати су наредних дана ликвидирани.
22. априла 1945. године, када је било посве јасно да се јединице Југославенске Армије убрзано приближавају са истока усташки крвници су почели напуштати логор и бјежали ка Загребу, а преостали јасеновачких логораши су извшили пробој и угледали слободу.
По броју жртава Јасеновачки логор је био на трећем мјесту (одмах иза Дахауа и Аушвица) у Европи током Другог свјетског рата, али је по ужасима заузимао убједљиво прво мјесто. И сами Нацисти су се згражавали и чудили тој бестијалности и монструозности убијања Срба и Јевреја.
Око броја жртава и данас посље толико деценија постоје разне контраверзе и нагађања. Тачније, први пут да је стручан тим антрополога и спелеолога, које је предводио академик проф. др. Србољуб Живановић посетила је јасеновачка поља смрти тек у прољеће 1964. године, када је посље мјесец и по дана истраживања утврђено да је у тим јамама убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома.
Све вријеме је нучни тим био под строгим надзором УДБ-е (комунистичке тајне полиције). Научници су такође и дошли до податка да је у логору Јасеновац убијено преко 110.000 дјеце млађе од 14 година. Сама та чињеница и велики број жртава је проузроковао стопирање истраживања по налогу највиших власти СФРЈ. Научни тим је распуштен, а академик Живановић морао да напусти отаџбину и оде прво у Африку, а касније у Лондон.
Касних осамдесетих година 20. вијека оформљен је нови тим научника који је сазван од Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, а стручњаци су били сви живели и радили ван европског континента. Они су своја истраживања у Јасеновцу отпочели априла 1991. године, када је откривено још нових масовних гробница, тако да њихов извјештај говорио да је број жртава био далеко већи. Ратне околности и разбијање бивше Југославије током 1991-1995 су прекинула ова истраживања.
Након завршетка рата на подручју авнојевске Хрватске ниједна власт од 1996. године до данас није дозволила наставак истраживања на јасеновачким пољима смрти.
Јасеновац је уствари био и остао симбол страдања Срба православне вјере на просторима западно од ријеке Дрине.
За концентрациони логор Јасеновац у свијету се можда не би ни знало да није ту убијено толико Јевреја, који су у свом меморијалном центру у Израелу направили зид плача, у коме се налази уписано име Јасеновац, као једно од девет мјеста на коме су највише пострадали њихови сународници.
Крајем 2000. године епископ славонски је дозволио да се у селу Јасеновац око православне цркве направи и женски манастир, гдје би сестринство чувало успомену и сјећање на велики број убијених Срба.
Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживјелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.
Упиштите појам за претрагу:
Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште:
webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег
контакт формулара на
ОВОЈ СТРАНИЦИ.
У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.
|
|