Књига "Мој пут кроз Јасеновац" је аутоско дело Бошка Југовића, које говори о његовом трауматичком путешесвију кроз усташке логоре у НДХ, када је имао само шест година.

Књигу посвећује свим малишанима који су прошли ужасе и страдања у концентрационом логору Јасеновац. У то име, он је у Козарској Дубици направио и опремио једну спомен собу, која сведочи о ужaсном злочину устaшa над српским народом 1941-1945. То је једна изнајмљена соба са 300 фотографија и кустосом, који дочекује путнике, намернике који желе да виде нешто из скривене историје српског народа. У соби се налазе материјали на српском, руском, енглеском и немачком језику.

Прича о Јасеновцу у бившој Југославији никада није имала заслужни публцитет, већ се увек гурала у страну, а наратори о томе увек утишавали да се не би кварило братство и јединство народа Југославије.

Кроз цео живот њега су пратиле слике и сећања из авети логора НДХ. Зато је овом књигом желео да остави неизбрисиви траг будућим поколењима да им се не понове ужаси као њему. Њега су на Петровдан 1942. године усташе као мало дете са Козаре, заједно са мајком, сестром, братом, оцем, стрицом и осталим рођацима прогониле прво у Церовљане, а онда у Уштице, па на крају за Јасеновац. Отац Стево, старији му брат, стриц и бака никада се нису вратили из логора.

Из Јасеновца је са мајком отпремљен у Славонску Пожегу, где су били принуђени да раде. У своје село Јакшиће вратили су се тек на Никољдан 1942. Стално су живели у страху јер су усташе често ненајављено долазили да пљачкају, пале и убијају... Тек у пролеће 1945. када је прошла партизанска дивизија могли су да живе слободно. У дубичкој општини биланс на 70 српских села је био такав да је 55% становништва настрадало - избрисано!

Бошко Југовић данас живи у Хамилтону (Канада), где се бави продајом некретнина. После Другог светског рата радио је у социјалистичкој Југославији, а онда преко Италије и Француске стигао до Канаде.