Звонко Бушић (1946-2013) је бивши хрватски емигрант, робијаш, политички активиста, терориста, припадник екстемистичке организације ткз. Хрватски Отпор.

Његови блиски рођаци су као припадници оружаних снага наци-фашистичке Независне Државе Хрватске били саучесници у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима за вријеме Другог свјетског рата. Тако је и он васпитаван у духу србомржње и антијугославенских осјећања у западном дијелу Херцеговине. По вјероисповјести био је римокатолик који је често ишао на мисе.

Још као младић крајем шездесетих година 20. вијека се отиснуо из домовине и отишао у иностранство гдје се повезао са својим земљацима који су имали за циљ насилно издвајање СР Хрватске из СФРЈ, односно обнову НДХ.

Његово име је обишло планету када су свјетски медији пренијели шокантну вијест да је 1976. године учествовао у терористичко-диверзантској акцији на истоку САД, јер је са групом сарадника извршио отмицу авиона на лету Њујорк-Чикаго. Том приликом је погинуо један припадник Федералне полиције, а тројица су рањена.

Иако је осуђен на доживотну робију, у америчким затворима је провео више од три деценије, па је 2008. године успио да се врати у Хрватску са супругом Жулијен. Приређен му је величанствен дочек са невјероватно великом еуфоријом, не само у Загребу, већ и у Имотском и родној Горици код Грудама.

Политички се активирао у партијама: Хрватска Странка Права и Хрватски Пламен.

Међутим, посље неколико година живота у Ровањској код Задра, видио је да то није држава за коју се он борио седамдесетих година, па је 2013. године у свом дому извршио самоубиство. Прије тога је написао опроштајно писмо са пуно горчине и разочарења.

Покопан је на загребачком гробљу Мирогој, у Алеји заслужних бранитеља.

Као и сви остали хрватски емигранти који су дали свој допринос за самосталност Хрватске, ужива велики углед и има ореол националног хероја.

ЖИВОТОПИС

Звонко Бушић је рођен 23. јануара 1946. у селу Горица, општина Груде у сјеверо-западној Херцеговини, уз границу са Далмацијом.

Било је то свега неколико мјесеци након што је завршио Други свјетски рат, највећи оружани сукоб на планети.

Поријекло и школовање

Током 1941-1945 блиски рођаци Звона Бушића били су активи учесници геноцида над Србима, холокауста над Јеврејима и прогона Рома као припадници оружаних снага клеро-фашистичке НДХ. Почињени су бројни покољи у Херцеговини и западној Босни... све је пливало у србској крви. Док су православне светиње рушене, паљене и пљачкане.

Један дио Звонкових рођака је средином 1945. емигрирао на Запад у страху од сигурне смрти или затвора, јер су знали да постоје свједоци њихових злодјела. Други дио је остао у завичају и скривао своју мрачну прошлост и учешће у морбидностима.

Дјетињство Бушић проводи у Горици гдје је добио надимак Таик. Ту је завршио основну школу, док је гимназију уписао у Имотском, али је на крају матурирао у Загребу. Видио је да тамо нема простора за друштвени активизам и ширење националистичке мржње јер је постао мета југославенске тајне полиције УДБЕ, која је прогањала такве ликове...

ЕМИГРАЦИЈА И ТЕРОРИЗАМ

Одлази у Аустрију 1966. гдје је уписао студије славистике и историје на Бечком универзитету. Код Шембруна је упознао дјевојку Жулијен Еден-Шулц која је дошла у Европу да студира њемачки језик, јер је и сама имала њемачко поријекло.

Бушић је тамо приступио екстремистичкој организацији ткз. Хрватски Отпор, која је имала своју мрежу широм европског контиента, од Шпаније до Шведске преко Сјеверне Америке, али и сараднике у домовини. То удружење је иначе 1955. године основао лично Вјекослав "Макс" Лубурић, бивши командант хрватско-усташког концентрационог логора Јасеновац (индустрије смрти).

Своју дјевојку Жулијен је такође приволио да му се придружи ткз. Хрватском Отпору. Она у томе није видјела опасност нити кривично дјело, већ је хтјела да да свој допринос.

Жулијен је са својом пријатељицом 1970. године отишла у Загреб гдје је 29. новембра за Дан државности Југославије са једног солитера у центру града бацала летке антидржавног и шовинистичког садржаја због чега су обе ухапшене и осуђене на двије године затвора. По изласку, Жулијен се враћа Звонку и они одлазе у Франкфурт гдје су се вјенчали 1972.

Отмица авиона

Пошто је "Хрватски Отпор" имао у на америчком континетну своје ћелије које су биле умрежене и добро повезане, тако је и сам Звонко у САД наставио са својим дјеловањем, али овај пут много радикалније. Ради се о томе да је он био предводник петочлане групе терориста међу којима су сем њега и супруге били: Петар Матанић, Фране Пешут и Слободан Влашић...

Они су 10. септембра 1976. отели путнички авион Боинг 727, који је саобраћао на линији Њујорк-Чикаго са намјером да дођу изнад Париза и Лондона, те да избацују летке са циљем да се погура "хрватско питање" у Југославији, односно да Хрвати добију самосталну државу. У самим летцима је писало "Позив на борбу против србске хегемоније". Такође био је план и да летке избацују изнад Загреба и Солина.

Са собом та група није носила оружје, већ су имали око себе намотан лажни експлозив, док је права бомба велике разорне моћи стављена у фиоку 5713 жељезничке станице на Менхетну.

Када су слетели на аеродром у Париз били су одмах ухапшени од француске полиције.

Приликом покушаја деакивације њихове бомбе у Њујорку погинуо је полицајца Брајан Мурај стар 27 година који је иза себе оставио двоје дјеце, а тројица колега су му била рањени.

СУЂЕЊЕ И ЗАТВОР

Занимљиво је то што на судском процесу, судија Бушића није окрарактерисао као "криминалца и терористу", већ да су његове акције вођене племенитим идеалима и правичности. Затражено је да се након 10 година Звонко Бушић пусти на условну слободу. Међутим, супруга погинулог полицајца Мураја, покренула је судски поступак против надлежних полицијских органа који су због свог немаре спремни да кривицу пребаце на Бушића.

Мурај са супругом Кетлин

Ипак, усљедио је притисак југославенске дипломатије на Државни уред у Вашингтону, када је судија Џон Бартелс 21. јула 1977. у Њујорку изрекао Бушићима: Звонку и Жулијен казну затвора: доживотна робија, док су њихови сарадници добили 10-15 година строгог затвора.

Хрватски Сабор је 13. децембра 2002. године донио Резолуцију о трансферу Звонка Бушића из САД у Републику Хрватску, а документ Резолуције је предат пар недјеља касније предсједнику Парламента Вијећа Европе Петер Шајдеру.

Према америчким законима за оне осуђенике којма је изречена доживотна робија имају право на помиловање посље 30 година, ако се за то стекну услови кроз добро владање итд. Бушић је ангажовао адвоката који је 2006. године покренуо поново жалбени поступак. Иначе, Звонкова супруга Жулијен је изашла на слободу 1990. године.

Звонко Бушић је премјештен из федералног затвора Тера Хојте у Индијани у депортацијски притвор Аленвуд у Пенсилаванији гдје је провео још двије године. За његово ослобађање се залагао и Хрватски Хелсиншки Одбор.

ПОВРАТАК У ДОМОВИНУ

Звонко Бушић је крајем јула 2008. године протјеран из Сједињених Америчких Држава без права на повратак.

Приликом сљетања његовога авиона у Загребу су га дочекали: политичари Дражен Будиша, Анте Ковачевић и пјевач Марко Перковић "Томпсон" уз овације од неколико стотина домољуба. Такође и у Имотском и родној Горици приређени су му величанствени дочеци.

Када се ствар стишала, Звонко се преселио у мјесто Ровањска код Задра. Политички се ангажовао у двије партије, прво у Хрватској Странци Права "Др Анте Старчевић", а касније у Хрватском Пламену.

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

Трагично је скончао свој живот, тако што је 1. септембра 2013. године извршио самоубиство пуцњем из пиштоља у свом дому. Прије тога је оставио опроштајно писмо које је написано са пуно горчине и разорарања.

Схватио је да живи у држави за коју се није борио и робијао више од три деценије. Жалио се да среће корупцију на све стране и да свако гледа своје личне интересе.

Сахрањен је три дана касније на загребачком гробљу Мирогој у Алеји хрватских бранитеља. Општина Јасенице је прогласила дане жалости. Надгробни споменик му је постављен 2015. на коме пише овако:
- "Зa онe коjи су пaли у борби зa домовину никaдa нe рeци дa су мртви. Они су хeроjи и они ћe зa нaс увиjeк бити живи. У будућности, кaдa ви будeтe уживaли блaгодaти и љeпотe Хрвaтскe домовинe и слободe, мaло тко ћe сe сjeтити колико зноja, сузa и крви je проливeно зa ту вaшу слободу. Зaто..., зaстaни, сjeти сe и измоли крaтку молитву зa онe врлe домољубe коjи су пaтили и гинули дa би Хрвaтскa живjeлa. Моja особнa судбинa биjaшe тaквa дa сaм оствaривaњe моjих сновa о слободи морaо доживjeти нa робиjи. Збогом приjaтeљи, чувajтe нaшу домовину Хрвaтску.
23. 1. 1946. – 1. 9. 2013. Звонко Бушић Тaик".

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Звонкова супруга Жулијен 2014. године је објавила мемоарску књигу "Здраво око - сјећања" у коме су описана догађања везано за отмицу авиона, шта им је био циљ, како су издржали затворске казне итд.

Сем тога, и Љиљана Буњевац-Филиповић је 2012. године снимила документарни филм "Љубавници и луђаци" за који је она написала сценарио.

Тихомир Дујмовић је написао сценарио за позоришну представу "Тко је убио Звонка Бушића", а адаптацију је урадио Роберт Курбаша. Представа је доживјела премијеру у загребашком кулутрном центру "Трешњевка" 9. марта 2018.

НАГРАДЕ

Општина Јасенице му је 2013. године посмртно додјелила специјалну награду.

На крају Подвелебитског канала у Ровањској 2015. године му је откривена спомен-биста, коју је урадио академски вајар Мароје Батић.